уторак, 22. новембар 2016.

Peter Singer - Argumenti za legalizaciju seksualnog rada

Seksualni rad je, kako izreka govori, najstarijia profesija na svijetu – osim što izreka koristi izraz “prostiucija” umjesto “seksualni rad”. Usvajanje manje pežorativnog termina rezultat je promjene u odnosu prema seksualnim radnicima koja je doprinijela da Amnesty International usvoji ovog maja odluku da urgira kod vlada da odbace zakone koji kriminalizuju razmjenu seksa za novac između razumnih punoljetnih osoba.

Apel Amnesty International-a je dočekan sa snažnim protivljenjem – dio je dolazio od strane onih koji nisu uspjeli da razumiju razliku između industrije seksa kao cjeline i trgovine ljudima koja je u mnogim državama tragični pratilac. Niko ne želi da legalizuje, primoravanje, nasilje i prevare i upotrebu maloljetnih lica u industriji seksa. Neke od organizacija koje vode kampanju protiv trgovine ljudima razumiju da je žrtvama trgovine ljudima rizičnije da prijave vlastima da su zarobljene, pretučene i prevarene kada je seksualni rad ilegalan.. Zbog toga je International Secretariat of the Global Alliance Against Traffic in Women aplaudirala Amnesty International-u zbog podrške dekriminalizaciji.

понедељак, 10. октобар 2016.

Kako je bezbožni kapitalizam stvorio američko multikulturalno društvo [prevod]

Video sam budućnost Amerike i  ta budućnost je Univerzitet Hjustona.

Hjuston, Teksas je ogroman magnet za imigraciju i njegove velike državne škole su jedna od velikih američkih institucija integracije i uzlazne društvene pokretljivosti. UH je po po određenom mjerilu drugi po raznovrsnosti od svih državnih istraživačkih univerzitetai. To znači da primordijalna rasna dinamika između crnaca i bijelaca ovde ne postoji.

Univerzitetu u Hjustonu ne pohađaju studenti „Azijci“. Pohađaju ga studenti vijetnamskog, korejanskog, indijskog i indonežanskog porijekla i to u velikom broju. Takođe, u velikom broju prisutni su studenti afroameričkog i nigerijskog porekla. Djevojke pokrivene glave nose moderne marame. Kada sam ja završio moj MFA 2015. godine bijelci su i dalje bili najveća grupa studenata ispred Hispanoamerikanaca, 27.6% na prema 27.5%.

Univerzitet u Hjustonu nam pruža jako dobar uvid u to kako će Amerika izgledati tokom života mog sina i veliki broj Amerikanaca – posebno starijih bijelaca je prilično uznemiren takvom budućnošću.

уторак, 06. септембар 2016.

Nova politička podjela [prevod]

Nova politička podela

Konvencijama političkih stranaka u Sjedinjenim Američkim Državama nemoguće je pronaći paralelu. Aktivisti  levice i desnice okupljaju se kako bi izabrali svoje kandidate i proslavili konzervativizam (republikanci) i progresivizam (Demokrate). Ali ova godina je bila drugačija i to ne samo zato što je Hilari Klinton postala prva žena kandidat glavne stranke. Konvencije su istakle novu liniju političke podjele: ne podelu između levice i desnice već podjelu između otvorenog i zatvorenog društva. Donald Tramp ,kandidat Republikanaca sažeo je jednu stranu ove podjele uobičajenom konciznošću: „Amerikanizam, a ne globalizam biće naš kredo“. Njegove tirade protiv slobodne trgovine ponavljane su i od Sandersovog krila Demokratske stranke.

уторак, 30. август 2016.

Pomozite plebsu

Nisam siguran da li sam bio preoštar kada sam pisao o postavci u Nebojša kuli.  Sa jedne strane mislim da je napisano prilično objektivno, sa druge strane ne osećam se preterano ugodno kritikovati nešto u šta je očigledno ušlo dosta truda.

No kao što rekoh stojim iza kritike,  možda ne toliko  oskudnost informacija koliko oblik prezentacije istih koji je delovao kao glorifikovana stranica na vikipediji.

Thing is, možda sam u nekoj manjini (ne bi bilo prvi put) no ja kada odem u muzej ili galeriju želim prije svega da naučim nešto više o temi postavke ili o umetniku i njegovoj umetnosti i neretko imam utisak da posebno izložbe nisu zamišljene na način da neko nešto nauči.

Šta kada zabranimo burku?

Detaljnije na:

Maajid Nawaz - Both Sides Are Wrong in the Burkini Wars
The Ex-Muslim - The Burkini-Bikini False Equivalence and Your Disproportionate Outrage
Open Democracy – Zašto žene nose veo


Jedan od argumenata za zabranu burke je poboljšanje položaja žena koje su pokrivene. 

Polazeći od pozicije da su žene prisiljene da nose burku i da su žrtve opresivnih shvatanja islamskih fundamentalista nije teško doći do zaključka da burka predstavlja način da se ograniči sloboda i individualnost žena.

Međutim u praksi vrlo je vjerovatno da bi  rezultat ovakve zabrane imao negativne posljedice po položaj mnogih žena koje su pokrivene.

1. Ako je osoba koja nosi burku/burkini prinuđena od strane članova porodice da nosi burku

Dokle god joj je dozvoljeno da nosi burku u evropskoj državi ona ima mogućnost da ostvari društvene kontakte i uživa makar i ograničeni društveni život. Ovo je očigledno  u slučaju žena koje nose birkini na plažama, njihov društveni život nije u potpunosti kontrolisan.

U ovom slučaju on podrazumjeva između ostalog  odlaske na plažu bazen i slično.

Zabranom burke/burkinija dotičnoj osobi bi smo  uskratili i taj delić slobode koji uživa jer naravno njena porodica neće dići ruke i reći „eh takav je zakon“ već će je jednostavno sprečiti da obavlja sve ono što je ranije mogla obavljati pokrivena.

U stvari uspeli smo da dotičnu osobu umesto da oslobodimo još više podvrgnemo izolaciji i ograničimo joj slobode.

Još gore, onemogućili smo dotičnu osobu da pohađa na primer državne škole i univerzitete i osudile je na sigurno religijsko fundamentalističko okruženje i odgoj

Suštinski, zabrana pokrivanja bi mnoge žene koje su se pokrivale zbog porodične prisile osudila na kućni pritvor i fundamentalističko okruženje. 

Pretpostavimo da nam je cilj da izvršimo koliku toliku integraciju muslimanskog stanovništva. Čak i u ovom slučaju, zabrana ima negativne posledice jer će samo napraviti razlog više za stvaranje odvojenih zajednica u kojima bi se mogla ova zabrana lakše izbeći. Uz to takođe dajete i municiju vjerskim fundamentalistima koji zagovaraju rat civilizacija.

Na kraju krajeva zabrana burke u ovom slučaju dovela bi do daljeg marginalizovanja već marginalizovanih grupa.

2. No nisu sve žene primorane da nose burke.

Kada je Francuska prvi put odlučila da zabrani burke Fond za otvoreno društvo je izvršio istraživanje o razlozima zašto žene u Francuskoj nose burku na uzorku od 32 žene. Može vam se  broj učiniti malim no u tom trenutku u Francuskoj je oko 1900 žena nosilo burku pa je uzorak prilično pouzdan.

Ono što je istraživanje pokazalo je da su velika većina rođene u Francuskoj i da ih većina nosi dobrovoljno. Naprotiv često su se susretale sa protivljenjem u porodici. A van porodice su bile često izložene verbalnom nasilju.

Postavlja se pitanje koliko je liberalno oduzimati njima pravo na izbor zato što neko odjeću koju su one izabrale koristi u svrhu kontrole i nasilja.

U oba slučaja ova zabrana najteže pogađa i kažnjava pre svega žene i žrtve, dok sa druge strane osobe koje bi bile odgovorne za prisilu ne snose skoro nikakve konsekvence na osnovu ove zabrane . 

Ako želite da pomognete ženama koje su pod prisilom pokrivene, daleko svrsishodnije bi bilo pronaći način da se one zaštite politikom koja je osmišljena da kažnjava nasilje unutar porodice.

Osim što bi takvi zakoni omogućili oslobađanje žrtve iz kandži opresivne porodice, ukoliko ne bi postojala zabrana burke postojale bi daleko veće šanse da se žrtva zlostavljanja integriše u sekularno društvo u kome je i kao pokrivene imala mogućnost da učestvuje.

Drugi argument je argument ugrožene bezbednosti. 

Ovo je tek problematičan argument, svodi se na svojevrsnu verziju u SAD prisutnog rasnog profilisanja samo u ovom slučaju na osnovu religije, što bi pak samo dovelo do osećanja diskriminisanosti i progona. Uopšte dovelo bi u pitanje integraciju društva

Argument je takođe to da burka dozvoljava da se lakše unese eksploziv ili naoružanje. Mislim da je istorija dokazala da ljudska vrsta zna da se kamuflira prilikom izvođenja protivzakonitih dela. Možete komotno poneti pod kaputom ono što bi poneli pod burkom. Uvek je moguće izabrati drugu i lakšu metu.

Kao argument može da se postavi teškoća prilikom identifikovanja, međutim to se može posebno urediti a u eri biometrijske identifikacije to više nije toliko značajan problem i verovatno će biti sve manje.

Treći argument je to da burku treba tretirati kao simbol opresivnih režima govora mržnje i sl. 

Nije tajna da sekularistima i liberalima burka nije nimalo draga, pogotovo povezana sa religijom često je nešto što duboko preziremo kao simbol.

Međutim na kraju krajeva za mnoge široko korišćene i ne kontroverzne simbole se može tvrditi da predstavljaju simbol opresije .

Kao što niste primetili jer do toga nije došlo, niko nije tražio zabranu isticanja krstova u Evropi, mada krst predstavlja simbol vjere koja je kroz vjekova u manjoj ili većoj mjeri kriva za iste oblike opresije nad ženama,  pripadnicima drugih religija, pripadnicima LGBT populacije  i tako dalje. I to ne tako davno ako ste od onih koji se upuštaju u etičku relativizaciju na osnovu istorijske epohe.

Naravno u 21. vijeku to nije slučaj kao ranije zahvaljujući vijekovima borbe za sekularizaciju društva i za liberalizaciju. Međutim do toga nije došlo jednostavnim zabranama manfestacija religijskih simbola.

I u stvari u tome se otkriva pozadinska struja ovog trenda. On nema nikakve veze sa liberalizmom i sekularizmom kao ni sa borbom za ljudska prava, manje ili više predstavlja različite fobije i mržnje kojima sekularizam i liberalizam predstavljaju samo veo kako bi sklonili svoje ružno lice i postali prihvatljiviji širim društvenim masama.

Liberali i sekularisti bi trebali da se upitaju kakve posledice može imati po razvoj liberalizma i sekularizma ulazak u alijansu sa nosiocima gorepomenutih ideja, bilo bi zaista nesrećno da kao fiskalni konzervativci u Sjedinjenim Američkim Državama shvatimo da smo decenijama sedeli na kukavičjem jajetu i da jednog dana postanemo nerelevantni jer smo platformu prepustili onima koji suštinski  ne djele naše vrijednosti već je koriste kao odskočnu dasku za veće ograničavanje sloboda.

Uloga liberala i sekularista treba da bude u osmišljavanju  način na koji će integracija u društvo biti poželjna, da pronađu način da eliminišu najgore manifestacije religijskog fundamentalizma bez stvaranje odvojenih i izolovanih društava. Zabrana komada odeće koje nama simbolizuje sve suprotno od naših vrednosti neće nas dovesti niti jedan korak bliže tome.

среда, 24. август 2016.

Kula Nebojša - istorija Beograda za početnike


Već neko vrijeme sam planirao da posjetim Nebojša kulu, prilično često sam na  Kalemegdanu ili prošetam obalom Save ali nikako da navratim.

Pučanstvo zna da se (po)žali kako muzeji nisu dovoljno moderni, multimedijalni, povezni na društvenim mrežama  i sl. Međutim mislim da to baš i nije problem, iako postoji prostora za napredak. Treba imati u vidu da su mnogi muzeji ,posebno u Beogradu, prilično aktivni na društvenim mrežama a pokušavaju se uvesti i multimedijalni elementi (nažalost ne uvek uspješno) .

Kula Nebojša bi stoga trebalo da bude model moderne postavke. Relativno skoro je restaurirana i postavljena je multimedijalna postavka. Moja očekivanja su bila prilično visoka.

Ja živim u okolini Zvornika i često žalim zbog neiskorištenosti turističkog i obrazovnog potencijala koji ima srednjovekovna (pa i novovekovna) tvrđava u Zvorniku. I dok se gornji grad nalazi prilično daleko za prosečnog posetioca , donji grad i kapije sa kulama, koje su posetiocima Zvornika daleko poznatije nego gornji i srednji grad,  bi se mogle bolje iskoristiti. Stoga me je posebno interesovalo kako su iskoristili u te svrhe Beograđani kulu Nebojšu.

понедељак, 22. август 2016.

Kako ne umjeti blogovati ni nakon pet godina.

Primjetih da je prošlo u avgustu pet godina od pokretanja IMHO-a te pomislih da napišem sarkastičan tekst o tome na koje sve načine ja prilikom stvaranja IMHO-a te njegovog postojanja nisam uspeo da od njega napravim „uspješan“ blog šta god to značilo ovih dana.

Bio bi o tome kako nisam ispoštovao savjete šta to mora imati dobar blog, kako nema FB pejdž, profesionalni domen koji je isti kao i naziv bloga.

I slično tome.

Tako da objektivno gledano blog je katastrofalan neuspjeh, a ja ne umem blogovati.

недеља, 24. јул 2016.

Većinski izborni sistem i problemi srpskog parlamentarizma.

Tokom svakog ciklusa parlamentarnih izbora i nakon objave rezultata pojave se  kritike trenutnog izbornog sistema i navode se određeni problemi koje sa sobom donosi trenutni izborni sistem u Srbiji. Stoga se  poziva na promene izbornog sistema u Srbiji, a često kao alternativa navode se određeni oblici većinskog izbornog sistema.  

Neka od najčešćih kritika izbornog sistema i parlamenta  su 

1.Depersonalizovani i potpuno nepoznati i nebitni poslanici i odbornici koji su jedva nešto malo više nego mašine za podizanje ruku.   
2. Neravnomerna regionalna zastupljenost
3. “Smoked filled room” netransparentno unutar stranačko određivanje redosleda na listi po kome se dodeljuju mandati te nedovoljna veza između kandidata i glasača. 
4. Eliminisanje kombi stranaka koje uživaju uticaj u politici kao jezičci na vagi i pored skoro nepostojeće podrške. 

Međutim iako bi većinski sistem u svojim varijantama mogao doprineti rešavanju ovih problema u određenoj meri ili makar njihovom ublažavanju treba imati u vidu da Većinski sistem ima svoje mane koje mogu biti isto tako značajne i negativne po demokratski proces. 

уторак, 21. јун 2016.

Kako je jedna Lola promijenila svijet - Brankica Raković, glavna i odgovorna urednica magazina Lola


Prije par sedmica saznao sam za novi izazov Brankice „Krempituške“ Raković — magazin Lola i odmah sam znao da želim da da porazgovaram sa njom čim magazin bude „pušten u pogon“. Danas je magazin Lola u punom zamahu i predstavlja osveženje na internet nebu BiH i regiona.

Ako vas interesuje motivacija iza nastanka Lole i njeni ciljevi pročitajte kako je jedna Lola promijenila svijet.



Kako bi objasnila šta je magazin Lola i koja je njegova misija? 
  
Magazin Lola je magazin za sve one žene koje nemaju ništa protiv šminke i frizure i mode, ali imaju stvarno mnogo toga protiv da je jedino to ono što se servira kao sadržaj za žene. Lola ima kao osnovni cilj da inspiriše, pokrene, ukaže na probleme sa kojima se susrećemo mi žene svaki dan, ali i da objasni da su nam muškarci partneri, a ne protivnici. Misija mu je da dobije i ruke i noge i da izađe i van interneta, odnosno da kroz djela i akcije koje će pokrenuti, zaista ostavi trag. Kako bi opravdao ime - ime moje ćerke. 
  

понедељак, 20. јун 2016.

Event Horizon

Za ljubitelje nauke i astrofizike (ili za fanove istoimenog filma iz 1997.) sam naslov ovog teksta otkriva sve. 
Za one koje nisu upoznati event horizon odnosno horizont događaja je granica iza koje je materijalnoj čestici ili talasu nemoguće da umakne sili gravitacije crne rupe. 

Već neko vreme se pitam koliko smo mi kao društvo bliski horizontu događaja, odnosno koliko nam je ostalo vremena da promenimo kurs kojim se društvo razvija i pravac u kome se kreće država pre nego što dođemo do tačke bez povratka. 

Koliko nam je vremena ostalo do trenutka kada je društvu Srpske pa i BiH jedino preostalo da napiše epilog i možda da neki savet nekom budućem društvu kako da izbegne našu sudbinu. 
Pri tom ne mislim na potpuno nestajanje društva to je daleko ispred nas ako nešto ozbiljno ne pokvarimo u narednih par decenija. Doduše demografska klima svakako ne ide na ruku, društvo u kome živimo ne daje nikakav racionalan razlog za odgajanje potomstva u njemu. 

Koliko je vrijemena preostalo je prilično teško odrediti ,ali koliko god ga imamo mi ga neumitno trošimo na rasprave i bitke stare decenijama  ako ne i vekovima i koje nemaju skoro nikakvu šansu da se razreše sa naših života. 

 Ako posmatramo kapacitet društva i društvenih elita da stvore nove ideje i koherentno ih izraze, možda smo već i prešli horizont događaja. Sve je mrtvo a najveći idejni protivnici su  nacionalisti koji imaju poluge sistema i nacionalisti koji nemaju poluge sistema. Uz ponekada nabačenu jareću kožu socijalizma. 

Idejno, društvo RS je skoro pa potpuno mrtvo uz dužno poštovanje pojedincima. Trilateralno nacionalističko jednoumlje je u jednom sigurno uspjelo - skoro u potpunosti je isisan vazduh iz javnog prostora koji bi bio neophodna za razvoj bilo kakvog iole značajnog pluralizma.  

Sve ideje koje su validne i imaju mesta za stolom su ustaljene, isprobane i do sada nas nisu nigde dovele. Promene koje se u društvu pak povremeno događaju ne nastaju kao rezultat društvene debate, kompromisa ili demokratske pobede jedne ideje nad drugom ili jednog svjetonazora nad drugim već kao rezultat potpune inercije i delovanja spoljnih sila na inertne objekte, bilo da su ti objekti društvo ili političke institucije. 
Tako nakaradno prihvaćene promjene naravno da nemaju plodno zemljište za uspjeh. Nije da je nekoga briga za to. 

Uskoro će biti još jedni izbori u nizu koji neće ponuditi ništa novo do nekoliko pomalo različitih oblika etnosocijalzima i pripadajućeg klijentelizma. Komičan je slučaj u kome dve najznačajnije političke stranke RS imaju identičan nedostatak koherentnosti van objedinjućeg ideala etnosocijalizma. 

Verovatno će nekada u budućnosti biti stvorena koherentna ideja o tome kako treba da izgleda društvo RS i BiH i koji pravac treba da zauzme država. Možda ta ideja bude bazirana na liberalizmu, socijaldemokratiji ili ko zna čemu no ono što mene brine je da li će nam ostati dovoljno vremena i ljudskog kapitala da okrenemo ovaj brod sa kursa koji nas vodi ka horizontu događaja. 

A nikako da se ubedim da postoji šansa za to. 

недеља, 19. јун 2016.

Resursi i predsednički izbori 2017.

Agencija za borbu protiv korupcije je objavila izveštaje o troškovima kampanja tokom prethodnih izbora i rezultati su zabrinjavajući po opozicione stranke.

Na stranu potpuna dominacija vladajuće koalicije a posebno SNS-a u onome što u američkoj predsedničkoj kampanji zovu „earned media“ - medijski prostor koji nije rezultat političkog marketinga per se već delatnosti kandidata i njegovoj sposobnosti da kontroliše medijski narativ. Mada je kod nas razlog dominacije vladajuće koalicije u ovom segmentu drugačije prirode.

Vladajuća koalicija očigledno ima znatno veće materijalne resurse od opozicije ukupno, a po kolonama da i ne pričamo.

Doduše za opoziciju je povoljno to što dve liste tj, tri stranke sada mogu da računaju na veće prihode nakon ulaska u parlament. No rezultati su poražavajući imajući u vidu izbore za predsednika 2017.
Ako nije bilo jasno ranije danas je očigledno da niti jedna opoziciona stranka ili koalicija nemaju resurse da pokrenu kampanju za predsedničke izbore koja može ni iz blizine parirati mašineriji i resursima SNS-a.

Budžet SNS-a je bio 8 puta veći od budžeta DS-a , 12 puta veći od budžeta koalicije Dveri-DSS i 20 puta veći od budžeta pokreta Dosta je bilo.

недеља, 05. јун 2016.

Anita Pratljačić (@Constrictoria) o vaspitanju dece u vreme interneta, politici i naravno blogovanju

Prethodne intervjue sa Hanom Kazazović i Dajanom Šipragom možete pronaći ovdje.

Konstruktivna kritika i predlozi su dobordošli.

U najnovijoj "epizodi" gošća nam je Anita Pratljačić poznata kao @Constrictoria Boa, autorka dva bloga: istoimenog ličnog bloga koji se bavi svim i svačim kao i sjajnog bloga o roditeljstvu Twins tips and tricks.



уторак, 31. мај 2016.

8 teza o nazavisnom predsedničkom kandidatu u 2017.

1. Šta raditi kada su vodeći kandidati nepopularni?

Jedan od značajnijih fenomena na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Država ove godine je da dve osobe koje će se skoro sigurno naći kao nominovane od strane dve najveće političke stranke naime relativno uspešni biznismen Donald Tramp od strane Republikanske stranke i Hilari Klinton ispred Demokratske stranke imaju istorijski niske rejtinge i o njima jako loše mišljenje ima preko polovina birača u oba slučaja, što ostavlja odškrinuta vrata za nezavisnog kandidata ili kandidata treće stranke.

Ponovo se dugo spekulisalo da li će poznati milijarder i bivši gradonačelnik Nju Jorka - centrista Majkl Blumberg ući u predsedničku trku. Imajući u obzir njegovo lično bogatstvo i centrizam u trenutku populističke histerije na levici i desnici njegova kandidatura je delovala ozbiljno kao retko koja nezavisna ili third party kandidatura još od 1992. i Rosa Peroa.

Međutim Blumberg je odustao, a baklja trećeg kandidata po svemu sudeći prešla je u ruke Gerija Džonsona kandidata Libertarijanske stranke koji po istraživanjima ima dvocifrenu podršku.
Želja za nezavisnim kandidatima sa levice i desnice postoji - međutim izuzetno komplikovan sistem dolaska na listiće ih tehnički sprečava (Teksas kao velika država sa značajnim brojem elektora je isključen iz igre pošto su rokovi prošli) sa jedne strane a sa druge strane strah u redovima konzervativaca da kandidatura nezavisnog  konzervativca ne odnese pobedu u ruke Hilari Klinton i obrnuto u slučaju socijalista koji još uvek sećaju poraza Al Gora za manje od 1000 glasova* od Džorža Buša i katastrofalne posledice koje su proistekle iz toga.

U Srbiji politička klima pred predsedničke izbore je slična - i lideri opozicije i trenutni predsednik su nepopularni. Međutim postoje značajne razlike u izbornom procesu koje olakšavaju nezavisnu kandidaturu

Ovo je pogled na to zašto je 2017. vrlo dobra šansa za ozbiljnog nezavisnog kandidata na predsedničkim izborima, kao i koje su glavne prepreke.

понедељак, 25. април 2016.

Post Mortem 2016 – Kako su se odvile najzanimljivije izborne trke i šta nam rezultati poručuju

I bejahu istraživanja javnog mnjenja prilično tačna. Biće da su mnogi dužni izvinjenja zbog halabuke da su naduvana. 
U prošlom tekstu navedoh koje su to trke bile interesantne a sada možemo videti kako su se one završile i pokušati da izvedemo par zaključaka koji bi nam omogućile da zavirimo u kristalnu kuglu srpske politike 

Demokratska stranka je opstala
I to je otprilike sve što se može reći za njih. Iznad cenzusa ih je održao Beograd i Vojvodina. Stranka efektivno više nije relevantna u užoj Srbiji na republičkom nivou a izgubila je vlast i u Vojvodini 
Međutim iako je opstala izgleda da se nije oporavila i ostvarila je ograničen rast. Možda im je za utehu to što su opstali kao najjači deo građanske opozicije ali DJB im diše za vratom i biće potrebno dosta rada da ih ovaj pokret koji očigledno ima veći rast od njih u budućnosti ne sustigne. 

петак, 22. април 2016.

Rezultati koji će dati odgovore na interesantna pitanja u dosadnim izborima

U jednu ruku ovi izbori bi mogli ostati upamćeni kao prilično dosadni. Kampanja je sigurno bila takva, doduše po mom skromnom mišljenju veštački i krajnje maliciozno od strane većeg broja aktera.

Ima nešto krajnje interesantno i zabrinjavajuće u ponašanju medija tokom ovog izbornog ciklusa i njihove prilične nezainteresovanosti za kampanju. Dok se u SAD televizijske stanice utrkuju da organizuju što više i što bolje debate jer time dokazuju svoju relevantnost u svetu u kome televizija kao medij igra slabiju ulogu, dokazuju prestiž informacionih redakcija ukoliko imaju najbolje debate (Megyn Kelly i Fox News su pobrali mnoge simpatije i od onih koji ih tradicionalno ne podnose zbog proveravanja tačnosti izjava uživo tokom debate) i na kraju krajeva debate donose uglavnom jako visoku gledanost a TV stanice vole novac.

Kod nas svega toga jedva da je bilo. Debate su se pojavile na samom kraju izbornog procesa koji je neformalno počeo nakon 2016. Premijer je uspeo da vodi državu 2 godine bez suočavanja ne samo sa opozicijom, već i sa nekim agresivnijim novinarom.

Valjda srpski mediji ne vole novac, ili to ili su mnogi mediji saučesnici u onemogućavanju kvalitetne debate po pitanju u kom to smeru treba da se kreće društvo u kom oni postoje.
Nadajmo se da će platiti cenu daljom nerelevantnošću.

No šta je to pak interesanto i pored ove veštačke monotonije?

Najznačajnije izborne trke ukoliko ne bude značajnih izbornih iznenađenja (uzimajući u obzir metod istraživanja javnog mnjenja — telefonske ankete, ne bi me iznenadilo preterano da ih bude) biće pak dve trke unutar opozicije:
  1. Trka između konzervativnih stranaka sa jedne strane i raznovrsne građanske opozicije kojoj je zahvaljujući njihovom delovanju sve teže dati epitet koji nisu izdali.
  2. Trka unutar građanske opozicije i ko će biti glavni nosioci iste.
  3. No interesantno će biti da saznamo u kakvom su stanju novi igrači poput DJB i Levice.
  4. I na kraju kakvo će biti prolazno vreme SNS-a?

среда, 13. април 2016.

Blaženo ujedinjenje Srpsko

Podele su neophodne za zdravo funkcionisanje jednog društva. Podele su pokazatelj da još uvijek postoje ideje u društvu i da se stvaraju nove. Podele su pokazatelj da ljudi brinu o sudbini društva u kome žive makar imali suprotne ideje kako rešiti probleme u kojima se društvo i država nalaze.


Pričajmo o jednoj pojavi koju ja ne podnosim a koja je odlučila da uhvati maha pred ove izbore a bajrak te ideje "ponosno" nosi, iskreno govoreći, čudesna koalicija okupljena oko perjanice srpskog autoritarizma SNS-a.

Ne uspjeh da pobegenem od predizbornih plakata dotičnog predizbornog vozića od nekih 10-tak strančica te stoga ugledah njihov blaženi slogan "Ujedinjeni možemo sve.“ Malo povratih al’ preživeh nekako susret sa njim.

Pa stvarno, postoji li ideja koja lepše oslikava politički diletantizam od ideje ujedinjenja ljudi koji imaju ne samo različite, već dijametralno suprotne političke stavove?

Doduše u slučaju ovog predizbornog vozića koji predvodi SNS-a razlike u idejama nisu problem - ideja nema. Nema ni principa ali o tom potom.

No zašto je ideja blaženog opštenarodnog ujedinjenja ili sabornosti ako su vam bliže ideje desnog spektra i(li) želja da govorite kao da ste iz 19 vijeka? Na kraju krajeva zar ne zakukaju svako malo raznorazni intelektualci i pripadnici raznoraznih elita (počesto klerikalnih) kako je neophodno prevazići podjele koje se svakodnevno umnožavaju te postići mitsko jedinstvo i slogu oličenu valjda u onom neuspešnom pokušaju kopiranja Vizantijskog grba.

Izgleda da je to pozivanje na blaženu sabornost postao jedan prilično providan ali i dalje čest način da autor koji poziva na dotičnu pokaže kako su podele koje „potresaju“ ovo društvo ispod njega kao misleće osobe i ono što je svakako bitnije kako su te podele opasne po opstanak „srpskog bića“ ili srpske državnosti ili koji god mitski element je aktuelan.

I to je problem. Moglo bi se reći u tom grmu leži diletantizam.

Pozabavimo se podelom na prvu i drugu  Srbiju koliko god ta nesretna druga Srbija bila ne baš sretno definisan pojam ako je uopšte i definisan.

Podele koje postoje između ova dva tabora su zaista duboke i suštinske. Načini razmišljanja i vrednosti koje pripisujemo jednim i drugim bi kao krajnji rezultat njihove primene stvorile društva i države koje su značajno različite.

Dovoljno različite da se niti jedna grupa ne bi osećala udobno i „kod kuće“ kada bi živela u utopiji druge grupe.

Kada govore o prevazilaženju ovih podjela autori pamfleta o blaženom ujedinjenju vole da istaknu stvaranje jake Srbije kao ideal i motiv zbog koga bi mi trebali da prevaziđemo sve te sitne podle oko svjetnazora i vrednosti u koje verujemo i živimo.

I onda još pozovu da se okupimo oko par zajedničkih vrednosti kao što su izgradnja pravne države i sl.

A to je tek nonsens.

Tamo gde već postoje određeni zajednički ciljevi  podele nema. A kada podele nema onda nema ni potrebe za blaženim ujedinjenjem oko tog cilja. Jer očigledno oko toga već možemo da se dogovorimo a naše podele opstaju po drugim pitanjima. To što se slažemo oko par političkih pitanja nije dovoljno za saradnju po svim.
Ako se uopšte slažemo?

Jer i kod pitanja na koja bi svi odgovorili na površini jednako kao što je pitanje izgradnje pravne države mogu postojati razlike. Pravna država jednog čovjeka nije isto što i pravna država drugog čovjeka.

I dok su tačke slaganja površinske tačke podela su dubinske i nešto na šta mnogi od nas na obe strane nisu spremni da prave značajne kompromise ili da ih se odreknemo.

U stvari šta je na pola puta između pacifizma i ratobornosti?

Šta je na pola puta između klerikalizma i sekularne države?  Koja je to tačka okupljanja za one koji se zalažu za slobodno tržište i manju ulogu države i protekcionaša i ljevičara koji smatraju da je ono što nam nedostaje veća kontrola države nad ekonomijom?

Onih koji su spremni na pomirenje bez obzira na presude bilo kog suda i onih kojima su presude izgovor više da ne idu ka pomirenju.

Koji je koncenzus između borbe za ljudska prava i ravnodušnosti po pitanju istih?

Podele su neophodne za zdravo funkcionisanje jednog društva. Podele su pokazatelj da još uvijek postoje ideje u društvu i da se stvaraju nove. Podele su pokazatelj da ljudi brinu o sudbini društva u kome žive makar imali suprotne ideje kako rešiti probleme u kojima se društvo i država nalaze.

Ono što je potrebno kako bi društvo ostalo zdravo je stvaranje atmosfere u kojojmože dođi do pristojne borbe ideja. Na kraju krajeva zar politika i nije borba različitih ideja.  Civilizovaniji način da menjamo vlast i društvo kroz implementaciju naših ideja za razliku od nekadašnjeg uzurpiranja kroz fizičko nasilje.

U svim modernim demokrataskim društvima postoje duboke podele među pobornicima različitih ideja. Američki konzervativci, liberali i socijalisti nisu ništa manje zakrvljeni od naših. Britanski takođe.

Samo u društvu u kome postoji živa debata o idejama za budućnost tog društva može doći daljeg razvoja tih ideja i njihove nadogradnje kroz međusobnu kritiku i na taj način do poboljšanja samog društva na duge staze.

Stoga manimo se priče o blaženom ujedinjenju i prestanite da umrtvljujete poslednje žive delove ovog društva. Pozivanjem na njega niste iznad tih podela već samo pokazujete da ih ne razumijete i da ne razumijete značaj koji rešenja koja ove različite ideje nude mogu imati  na život pojedinaca.

Bolje se okrenite stvaranju prostora u kome se ideje mogu razmeniti bez  straha od nasilja, mržnje. Gde većina neće smatrati manjinu izdajnicima i demonizovati je svakom prilikom.

Onda se možda i vama te podele neće činiti tako dubokim i katastrofalnim.


Hvala na pažnji.

fotografija preuzeta sa http://www.randrmagonline.com