уторак, 08. мај 2012.

Utisci o pobednicima i gubitnicima


Preživeli smo još jedne izbore, najavljivane kao sudbonosne po ko zna koji put, naravno ponovo smo završili u uverenju da smo specifični u nekoj vrsti mazohizma. Ništa revolucionarno se nije desilo ni sada. Posle svega ostavljeni smo na milost i nemilost postizbornoj matematici i nadanju da oni za koje smo glasali neće praviti čudne obrte i ulaziti u neprincipijelne koalicije. Izbore eventualno možemo zapamtiti po vaskrsnuću SPS-a i smrti (možda taktičkoj?)* SRS-a.

Moji utisci o pobednici i gubitnicima ovog izbornog ciklusa

Skidam kapu do poda Dačiću. Skidam kapu najvisprenijem političaru u Srbiji. Na krilima demagogije dostojne Miloševića, udarajući nostalgiju na Tita, uz uspešan rad kao ministra unutrašnjih poslova i uz jake koalicione partnere oživeo je mrtvaca. Ovoga puta SPS je došao u poziciju najpoželjnije udavače u selu. Dokazao da se uz jedva promenjenu garnituru iz devedesetih ovom narodu može lako isprati mozak da zaborave to nesrećno vreme.

Drugi pobednik ovih izbora je svakako gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, prošle izbore je izgubio od Vučića a na ovim ga je ostavio da jede prašinu sa 10 procenata razlike. Uspešan rad u Beogradu uz dobro iskorištene kredite, zajedno sa odličnom saradnjom i kontrolom medija uspešno je katapultirao Đilasa van žabokrečine koja je postala Demokratska stranka. Đilas ne samo što jeostao gradonačelnik Beograda nego je dao domaći zadatak svojim stranačkim kolegama i rivalima Pajtiću i Tadiću. Tadiću čiji bi eventualni poraz od Tomislava Nikolića vrlo lako mogao da dovede to toga da Tadić izgubi unutarstranačku borbu. Šta god bilo u budućnosti, Đilas je sebi podigao spomenik u Begoradu po kom će ga pamtiti šta god se dogodilo, njega će pamtiti po Mostu na Adi kao što mi pamtimo Keopsa po Piramidi.

Dinkić je još jednom uspešno preživeo spremajuću mu lomaču, vešto poput vidre iznenadio je sve svoje “poštovaoce” i uspeo da uz odlično odrađenu kampanju, promenjenu strategiju i igrajući na tradicionalno loše pamćenje birača, lako podložno medijima preskoči magični broj. No pokazalo se da on sam nema široku podršku, i da se i pored svega njemu ne pišu mnogo ružičasti dani,da nije bilo lokalno jakih političara on bi se našao u problemima. Usput kao njegova žrtva pala je nekadašnja gradonačelnica Novog Sada i uspešna pokrajinska političarka Maja Gojković.

Na iznenađenje nekih među dobitnike ja ću da stavim i DSS i Koštunicu. Koštunica je pokazao da i dalje lako može da prebaci cenzus na svim nivoima uprkos najvama da će se ozbiljno boriti za njega, i ne samo to, nego je to uradio u doba jako nepovoljne političke klime za njega i njegovu stranku, stranku koja je počela da zauzima ono mesto koje po prirodi stvari pripada SPS-u, u doba žestoke ekonomske krize ta manja opoziciona stranka je trpela udarce medija žešće od onih sa kojim se suočila vlast. Osim toga povučeni DSS je uspeo da se pokaže kao najjača stranka desnica suočena sa napadom dve mnogo agresivnije stranke, Dveri i SRS-a. Ovaj put samostalno sa finasijski skromnom kampanjom, ostvarila je mnogo bolji rezultat od URS-a i LDP-a sa gomilom stelita koji su potrošili ogromnu energiju i svote novca. Stranka je ipak daleko od svog zlatnog perioda kad je imala skoro 18% podrške.

Sa druge strane LDP sa Preokretom i Čedomirom Jovanovićem je doživeo politički debakl od koga je spasao samo SPO. Ogromna kampanja i medijska zastupljenost je na kraju rezultovala da je ta strnak završila isod centzusa na svojim tradicionalno najjačim uporištima Vojvodini i Beogradu, za napomeu DSS je prošaou cenzus i u Beogradu i u Vojvodini, u Vojvodini su prešle cenzus i Dveri i Radikali), stvar im je na republičkom nivou izvukao SPO u centralnoj Srbiji. U neku ruku u ovoj koaliciji parazitski SPO je pojeo LDP. Ostaće pitanje šta je navelo Jovanovića da napravio ovako neprirodnu koalciju poput Preokreta, koju podržava Jovo Kapičić!? (pandan bi joj bio SDP-SDA-HSP) i uz gorak ukus njegovih spoljnopolitičkih gafova postvalja se pitanje njegovog stvarnog političkog intelekta. Loš politički potez koji je nekadašnjeg perspektivnog političara ostavio na margini po n-ti put.

Pirova pobeda SNS-a na parlamentarim i loš prolazni rezultat Nikolića sa sve debaklom Vučića iskazao je svu nesposobnost ovog političkog dvojca da uzme na pladnju posluženu im pobedu. Dok su u celoj Evropi padale vlade na izborim iz čistog narodnog nezadovoljsta, kod nas to nije bio slučaj. Potvrdila se istorijska činjenica da narod sam ne menja ništa u društvenom poretku nego da ga u promenu moraju povesti neke ugledne ličnosti ili slojevi, Nikolić i Vučić to nisu po rezultatima ovih izbora. Stranka skupljena s koca i konopca, očajni saveznici u koalicji koji predstavljaju recidiv vremena koje mnogi u Srbiji žele da što pre zaborave, uz remek delo negativne kampanje koju je lansirao DS doveli su ih manje više nidočega. Rezultat koji je nedovoljno ubedljiv, sa nekohezivnim biračkim telom ostavlja slajnu priliku Dačiću da ih skine sa trona jedine alternative na sledećim izborima, u slučaju energičnijeg nastupa još neke desničarske stranke pre svega DSS-a mogu lako otići na smetlište političke istoriji, pošto je malo verovatno da bi se oporavili od još jednog poraza jer osim karte glavne altenative oni teško da imaju još neku jak adut u rukavu.

Suočeni sa raskolom u stranci, a i osakaćenim ostakom SRS je morao da izdrži tešku borbu na vom izborima. Ostaće upamćeni po još jednoj odluci koja ide u prilog tome da su zaslužili političku smrt. V. Šešelj možda netrpeći nekoga ko moze da postane kalif umesto kalifa, bukvalno je polio vodom sve iskusne i stručne kadrove koje je imao u stranci i umesto perspektivnog i mladog Martinovića kandidovao osobu čija je jedina kvalifikacija to da je njegova supruga. Taj svojevrsni pucanj ukoleno je pokazao svoju štetnost Martinović je prošao cenzus u Vojvodini dok je gospođa Šešelj postala najslabija karika u lancu sa manje od 4% podrške.*

Dveri se nemogu ubrojati ni lako u jednu od ove dve kategorije. Nacionalni pokret koji je uradio nešto čemu ostale stranke na desnici nisu bile sklone – kvalitetnu kmapanju. Imajući u vidu njihovu novopečenost u političim vodama, njihov rezultat iako nisu prešli cenzus na republičkom i nivou grada Beogrda je više negopovoljan, donoseći im cenzus u celom nizu opština u Centralnoj Srbiji zatim mesta u pokarjinskoj skupštini i u Novom Sadu. Ono što im svakako ne treba je da prave halabuku oko eentualne krađe jer će tako samo sebi naštetiti i doprineti ocenama o svojoj po nekima profašističkom i klerofašitičkom delovanju.

Ne bi trebalo zaboraviti ni kanidaduru efendije Zukorlića na predsedničkim izborima i na pre svega rezultate na lokalnim izborima starnke koja je u njegovj milosti (BDZ). Pokazalo se da i pored sve halabuke koju je digao on nije ubedljivo najpopularniji bošnjački političar i vođa, rezultati ga ostavljaju da gleda u svom Novom Pazaru u leđa Ljajiću i Ugljaninu, a ništa bolje nije prošao u ostalim opštinama, za utehu najverovatije ce imati jednog manjinskog poslanika.

Jedan deo internet aktivista je svoj stav iskazao putem “belih listića” u kampanji koja je podosta trajala (mada mnogi negiraju da je nje uopšte bilo) pozivalo se na neglasanje i u neku ruku je urodilo plodom i donelo oko 4.2% belih listića, no imajuci u vidu da ih je na priošlim izborima bilo skoro 2% (88.148) taj broj onda izglda manje impresivno, no svakako velki broj glasova pogotovo u odnosu na mnoge stranke koje su se aktivno borile za ulazak u skupštinu. Jedno je sigurno, a to je da internet aktivnisti imaju sve veću ulogu u političkom i društvenom životu.

Rezultati izbora možda na prvi pogled odaju sliku neke vrste zadovoljstva sadašnjom vladom ili u najmanju ruku ne prevelikog nezadovoljstva istina se sakrila kod neuspešnih opozicionih političara, u razočaranju naroda da im je najbolja alternativa režimu čovek sa diskutabilnom diplomom kome su kompanjoni Karić i bivši JUL-ovac Vulin. Takođe pokazuju buđenje internet aktivizma ida možda ne presudan na ovim izborima, na sledećim internet aktivizam će imati značajnu ulogu.



* Čuo sam interesantu teoriju po kome su loš rezultat rdikali naštimali kako bi time što nisu bitna stavka u političkom životu Sbije pomoći u tome da Haški tribunal pousti Šešelja na slobodu.

субота, 05. мај 2012.

Ko rizikuje ne dobija - zašto SNS može lako biti najveći gubitnik izbora


Iako se hvalim ovog meseca da jako uspešno izbegavam politički marketing, niako ne mogu reći da ovo nije bila zanimljiva trka i da je nisam pratio. Pratio sam je tiho iz prikrajka iznenadivši sebe što nisam napisao nijedan članak na temu, ovog meseca prepunog kofi sa pomijama koju su pred nas velikodušno podnosili.
Takođe sam hteo da tekst koji napišem bude oslobođen strasti i navijanja, što posmatrajući tu gungulu i nije teško palo, tako se rodila ova “analiza”, njen cilj bi eventualno mogao biti taj da pomogne nekome da odluči koga bi bilo najpogodnije kazniti na ovim izborima jer čisto sumnjam da je neko preterano oduševljen “ljubičicama” koje su u ponudi. Naravno u tome neće uspeti :)

sad malo ozbiljnije:

Poredak je napravljen po mom mišljenju koliko ko rizika nosi sa sobom.

Srpska Napredna Stranka

Stranka koja ulazi sa izuzetno visokim ulogom, ulog koji nosi uz sebe veliki rizik. Po njima kasno su počeli sa kampanjom zbog nedostatka novca, ali realno gledano SNS je u kampanji za vlast i predugo: negde još od kad su se odvojili od radikala. Problem koji SNS ima je problem samo jednog realnog aduta i problem šizofrenog biračkog tela koje poseduju. Glavna sila okupljanja masa oko SNS-a je to što oni izgledaju kao jedina alternativa vladajućoj strukturi koja ima šansu da je smeni, zbog toga se oko nje okupljaju mnogi oni koji nisu njihovi veliki ljubitelji. Takvi glasači su problem jer u slučaju u kom SNS ne uspe da ostvari zacrtani uspeh ili i druge stranke pokazu zube na ovim izborima oni mogu lako okrenuti leđa SNS-u.
Problem šizofrenosti glasača je nastao kao raskorak sa željama i pogledima njihovih birača i stava stranke po nekim pitanjima, pre svega pitanja EU. Zvanična doktrina stranke je ulazak u EU još malo pa po svaku cenu, a birači SNS-a su kako god vi obrnuli ipak bivši glasovi SRS-a za koje je teško poverovati da su preko noći promenili mišljenje o EU, uostalom kako to da je broj birača koji su protiv EU daleko veći od podrške strnaka koje otvoreno zagovaraju prekid integracionog procesa – kriju se u SNS-u. I Ti birači mogu jako lagano da okrenu leđa SNS-u u slučaju ne baš sjajnog izbornog rezultata a i u slučaju nastavka integracionog procesa.
Problem je što SNS izgleda da nema jaku bazu tvrdokornih pristalica, njihovo biračko telao je u neku ruku razočarano biračko telo drugih stranaka, uostalom ne pozivaju oni slučajno da se ne glasa za “male” partije. Ne laje kuca sela radi već sebe radi.
Tako da budućnost SNS-a u slucaju slabog rezultata neizgleda mnogo svetlo.

Demokratska Stranka

Sa velikim ulogom u trku ulazi i DS. Najviše što oni mogu da izgube je vlast, nije malo ali iskreno mnogo više od toga ne. Noseći na sebi teret jedne prilično neuspešne vlade i iznenađujuće kooperacije sa bivšim velikim rivalom SPS-om izgubili su dosta pristalica i nemaju sansu da ponove rezultat ZES-a. Kampanja koju vode iako profesionalno vođena i uz pomoću medijskih magnata koji su članovi njihove stranke i odlične medijske pokrivenosti ipak pokazuje znake panike.
U početku smirena kampanja fokusirana na Tadića i Đilasa ubrzo (verovatno zbog informacija sa terena) izmiče kontroli, prvi znaci panike videli su se u ponovnom plašenju biračima i predviđanja ratova i devedesetih u slučaju dolaska SNS-a na vlast, a ubrzo zatim i milionska negativna kampanja.
No šta u slučaju poraza može da zadesi stranku? Za razliku od SNS-a, DS ima formiranu biračku bazu koja neće odustati od te opcije lako, a posebno neće preći u tabor koji predstavlja SNS, eventualni odlivi mogu se odigrati prema LDP-u, ali DS ima razvijenu stranačku strukturu i uz eventualne promene u vrhu stranke vrlo brzo može se vratiti u veliku igru. Najveća opasnost po njih bi mogla biti unutarstranačka borba za vlast u slučaju jako lošeg rezultata Borisa Tadića na republičkom nivou a veoma dobrih rezultata Pajtićeve i Đilasove kampanje.



Ujedinjeni Regioni Srbije

Šta god mislili o Mlađanu Dinkiću, morate priznati da je političar sa velikim P. Pragmatično delovanje i pokušaj resetovanja G17+ ima dobre šanse da upali. Kampanja koju je radio URS bila je skoro bez mane, uz LDP internet kampanja daleko najbolja od svih viđenih na ovim izborima. Njegov glavni adut su popularni lokalni političari poput Veroljuba Stevanovića i Maje Gojković. Ipak njegove brige su vezane za cenzus, i pored otklona od imidža G17+-a podržavanja nestranačkih ličnosti poput Stankovića ljudi teško zaboravljaju “(ne)dela” koja je počinio. U slučaju fijaska? Glavni problem mogu biti i partneri koji mogu potražiti bolju priliku ili u slučaju njihovog dobrog rezultata delovati po receptu za DS, ako se to ne dogodi URS ne može ostati nerelevantan, ono gde je URS najjači su ključne tačke – veliki urbani centri Srbije.

Dveri

Desnica Srbije je ovog proleća uzavrela, od dva ustoličena igrača jedan je smrtno ranjen, a drugi iako polako pronalazi sebe još uvek nije u punoj snazi. Ovog proleća dobili su ozbiljnog takmaca, takmaca koji je sve ono što oni nisu uspeli da budu. Dolaze bez političkih mrlja (osim klerofašizma koji im pripisuju), spremni da ospu paljbu po svima. Što se desnice tiče kreću iz ubedljivo najugodnije pozicije, njihova meta su oni razočarani a to je more puno ribe. Sve izgleda idilično za ovaj pokret, osim što može na sebe da okrene dvije ranjene zveri.
Oni ne moraju da pređu cenzus da bi bili relevanti i sa 4% oni bi bili na velikom dobitku, pokazali bi da nisu marginalni i da na njih treba računati u budućnosti, no u tom grmu leži zec.
U slučaju jakog rezultata a ne prolaska cenzusa DSS i SRS će sa pravom imati da budu besni jer ti glasovi su glasovi otkinuti od njih a koji će zavrsiti protraćeni. Setite se hrvatskih izbora gde se zbog razjedinjenosti desnice u Saboru našao svega jedan zastupnik koji je zastupao ideju koja je dobila mnogo više glasova, a na referendumu po pitanju ulaska u EU samo taj jedan poslanik je zastupao preko 35% birača.
Srpska Radikalna Stranka

Radikali, smrtno ranjeni možda biju i odsudnu bitku, iako im se meši prelazak preko cenzusa njihova bitka se bije na polju relevantnosti na desnoj poziciji u Srbiji. Staranka koja je do prije par godina suvereno vladala tim terenom, nalazi se u nezavidnoj poziciji. Iako može da se osloni na jako monolitno biračko teloučinila je na ovim izborim sebi najveću mogući magareću uslugu i umesto Aleksandra Martinovića kao najtalentovanijeg mladog radikalskog političara kandidovala gospođu Šešelj. Gospođa Šešelj nije sama po sebi problem, problem s kojim se susrela ova stranka je problem integritea ljudi koji je vode. Postavlja se pitanje da li su čelnici radikala marionete Vojislava Šešelja jer teško je objasniti kako su tu knedlu mogli progutati iskusni vukovi poput Krasića, Nataše Jovanović i Gordane Pop-Lazić. Sa teretom ovog autogola stranka izlazi na ovogodišnje izbore. U slučaju lošeg rezultata, možda se ponovo pokaže da njihovo biračko telo nije monolitno kao što se misli i da će se preliti u Dveri i DSS, ukolko ne budu spremni da drastično promešaju karte, njihov povratak bi bio prilično bezizgledan.

Demokratska Stranka Srbije

Manje više problemi koji mogu zadesiti njihove konzervativne “saborce” isti ti problemi mogu zadesiti i DSS samo što su manje mogući. Ove godine kampanja DSS je počela da pokazuje znake nekdašnje kreativnosti (setite se slogana “Zreloje!” ) sa najupadljivijim i po nekim najkreativnijim sloganom, sloganom za gradske izbore u Beogradu: Različak – jer nisu svi isti, da li će treća biljka biti i treća sreća za DSS videćemo. Uz dobru kampanju ova strnka može postići dobar rezultat, a izgleda da su na dobrom tragu. U sluačju neuspeha, nije za očekivati velike turbulencije u stranci, ako Vojislav Koštunica napusti stranku ova strnaka ima možda i bolju zamenu u vidu mladog i agilnog Popovića, i uz veću agresivnost (koju mnogi traže od njih) lako mogu da se vrate na staze stare slave.
Socijalstička Partija Srbije

Najpoželjnija udavača prošlih izbora ima isti cilj mada pokušavaju da pokažu da mogu više. Dačić je podigao stranku iz mrtvih i želi da taj imidž iskoristi i na ovim izborima. SPS je udario na sve strane svojom kampanjom, pozivao je sentimente na Josipa Broza Tita a s adruge strane je pokazivao sebe kao zaštitnika nacionalnih izbora. Teško da išta može poći naopako za njih.

Liberalno Demokratska Partija

Popout SPS-a LDP ne bi treba da ima poteškoće, njihovi birači progutali su saradnju sa SPO-om i uz njih nemaju problem sa cenzusom. Uz to oni su bili i kolektor koji je sakupljao one razočarane u DS. Teško da mogu da razočaraju na ovim izborima a i da se to desi nebi bilo nekih posebno velikih problema, Jovanović vodi stranku čvrstom “boljševičkom” rukom, mada uvek možeda im se u tom slučaju desi neki PREOKRET, neki poput mnogih koje je imao Vuk Drašković.