среда, 24. децембар 2014.

Batinama do srećnijeg društva

Ovo je moje lično mišljenje i ne pretereano značajno a ako vas zanima zaista ozbiljna debata uputio bih vas na Peščanikovu debatu gde pišu mnogo ozbiljniji ljudi mnogo ozbiljnije tekstove, a ovo je samo rant.
 A ako se lako vređate i ljutite, na pravom ste mjestu.

  Nisam ni psihoterapeut ni pedagog niti psiholog, no da budemo iskreni nije ni Zoran Milivojević.

  Ukratko nemam ništa što bi me kvalifikovalo da pišem o ovome osim toga što sam igrom slučaja čovjek. Nemam decu, niti planiram da ih imam ali sam prilično siguran da veliki broj onih koji ih i imaju nemaju pojma šta da rade sa njima, neki od njih su možda i svjesni te poražavajuće činjenice.

  No zapanjuje me da javnost koja odbacuje one koji nemaju decu i njihov doprinos debati i odbacuje suprotstavljeno mišljenje više od stotinu pedagoga, psihoterapeuta i psihologa i slepo se drži mišljenja jednog lekara opšte prakse.

  Da pređemo na stvar.

среда, 26. новембар 2014.

Mala noćna izdaja

U parlament ispade da nismo izabrali ljude već neku robu, jedino je pitanje da li su u pitanju četke i metle ili stoka sitnog i krupnog zuba. Kakva god da je roba u parlament izabrana izgleda da je ovog puta postojala značajna potražnja.

Malo je besmisleno pisati bilo šta posle ujdurme kao što je bila sjednica NSRS od pre nekoliko dana. Ova sjednica je još jednom pokazala da opozicije u RS nema. Da budemo iskreni ona postoji ali na papiru i formalno, politički i vrijednosno u RS postoji samo jedan blok, predvođen konzervativnim i populističkim političkim partijama koje eto sa vrijemena na vrijeme zamjene redosled na izborima.

недеља, 23. новембар 2014.

Kako da prepoznate da li ste (ili je neko koga poznajete) hrišćanski fundamentalista


obeyjSpisak od nekoliko osobina koje definišu hrišćanske fundamentaliste, eto ako vas neko nazove tako da možete provjeriti da li zaista jeste. Naravno najveći broj ljudi nije takav.
No po meni bitniji je za ljude koji su se tek uključili u  sekularistički pokret kako bi izbegli nepotrebno lijepljenje etikate ljudima koji to nisu. U svakoj raspravi treba što je moguće više očuvati džentlmenski odnos.

недеља, 16. новембар 2014.

VukšaUP i protesti

  Iza nas je jedna sedmica koja bi mogla biti opisana u najmanju ruku kao interesantna za sve one koji se bave ili iz prikrajka posmatraju one koji se bave društvenim i političkim aktivizmom. Sa jedne strane građanska Srbija je dobila mogućnost i šansu da moralno i finansijski (za šta se ispostavilo kasnije ispostavilo da nije potrebno) podrži grupu Imamo Plan i  njenog vođu Filipa Vukšu dok sa druge strane desničarski nastrojeni stanovnici Srbije imali su šansu da dočekaju povratak Vojislava Šešelja.  

субота, 08. новембар 2014.

Sutorina, muka naša davnašnja

Pomozi bože, diže se buka niokočega. Setiše se gospoda da je nakada davno Sutorina sa svojih 7km obale bila deo tadašnje NR Bosne i Hercegovine i kako je u Đuro Pucar u maniru Nikite Hruščova predao ovu hiljadugodišnju teritoriju Bosne Narodnoj Republici Crnoj Gori.

E muko moja, budalaštine na kvadrat. Podiže se politička elita Bosne i Hercegovine da se bavi onim što im je u genima - razgraničavanjem. To je postala tema koja se javlja svakih nekoliko godina i koju potežu ozbiljni političari i uticajne ličnosti od Željka Komšića i Harisa Silajdžića pa do vladike zahumsko-hercegovačkog.

Libertarijanizam u BiH i ljudska prava i slobode

  Moram priznati da mi već godinama libertarijanski pokret u BiH i u Srbiji predstavlja svojevrsnu zagonetku. Stavovi onih koji se indentifikuju kao libertatijanci meni deluju ponekada razumno, često protivriječno a ponekad i na granici  sa zdravim razumom za nekoga ko sebe smatra zaštitnikom ideje slobode. 

  Sama libertaijanska scena u BiH je generalno u lošem stanju po pitanju brojnosti i nju čini svega nekoliko društvenih organizacija i blogova čiji popis možete naći na svojevrsnom hub
libertarijanskih blogova na području bivše Jugoslavije - Sloboda i prosperitet TV 

уторак, 14. октобар 2014.

Sretna vam nova(stara) vlast

  Prođoše još jedni izbori u BiH i završi se još jedna farsa. Građani koji su stvarno željeli da biraju skoro da nisu imali opciju izuzimajući neke male stranke i nezavisne liste koje nisu mogle da se pojave čak ni u svim izbornim jedinicama.  

  Izbori su nam ponovo pokazali da u BiH pored ove grupe birača postoje još tri: apstinenti, klijenti, i oni očajno željni promjena koji su spremni potpisati pakt sa đavolom i glasati za manje zlo. 

субота, 11. октобар 2014.

Duplo golo - utisci posle TV duela Dodik - Tadić

  Politička scena Republike Srpske uspjela je da pronađe novo dno u posljednjem TV duelu između dva vodeća kandidata za predsjednika, građani i birači su bili podvrgnuti skoro sat i po mentalnoj torturi i transferu blama slušajući “argumente” dve osobe koje bi teže da predstavljaju Republiku Srpsku naredne četiri godine.

 Utisci su mnogobrojni i svi odreda su izuzetno negativni. 

четвртак, 18. септембар 2014.

Šta Republika Srpksa mora naučiti iz primjera Škotske



   Izgleda da je referendum u Škotskoj pokrenuo separatističke duhove i strah od separatizma na celokupnom evropskom kontinentu koji je domaćin nebrojenim secesionističkim pokretima.

  Kako i ne bi, za razliku od mnogih separatističkih pokreta, Škotska je uspela na izuzetno miran i civilizovan način dođe do referenduma o svojoj nezavisnosti i osim toga Škotska nije neka mala i nepoznata država za koju znaju samo njeni najbliži susjedi, naprotiv rječ je o izuzetno poznatom dijelu izuzetno poznate države i nekada moćne imperije.

петак, 22. август 2014.

Da li ima mjesta za sekularizam u BiH?


  Za početak voleo bih da naglasim par stvari kako bi stvari bile bolje postavljene u kontest. Prvo ja jesam ateista, no nemam nikakvu nameru da se bavim apologetikom niti imam nameru da propovedam ateizam. Iz nekoliko tekstova koje sam do sada napisao o temi ateizma može se videti da je jedini njihov cilj bio bavljenje stereotipima sa kojima se ateisti susreću i da su pre svega edukativni.


  Kad smo raščistili moju vjersku (ne)opredeljenost naglasio bih da nemam ništa protiv izgradnje vjerskih objekata u principu, posebno onih  koji su izgrađeni donacijama vjernika, ja svakako poštujem slobodu vjeroispovjesti i mislim da je neophodno tu slobodu držati svetom u državi kakva je BiH. Doduše mislim da se sredstva koja odlaze u njihovu izgradnju mogu bolje utrošiti no ko sam ja da sudim na kojin način ljudi žele da troše svoj novac. 

петак, 15. август 2014.

Politički aktivizam - prepreke pred novim ličnostima

 Pročitah pre par dana jako interesantan tekst Dajane Šiprage (Cara Dara) o političkom aktiviranju, preciznije o razlici pasivnog i aktivnog učestvovanja u političkom životu i o tome da li pasivno učešće u njemu ima mnogo smisla. 

  U načelu slažem se sa autorkom da naše komentarisanje i upiranje prstom iako čin političkog aktivizma predstavlja samo po sebi svojevrstan poraz zbog nesposobnosti da naše kritike i predloge sprovedemo i da tu pomalo podsećamo na one na koje upiremo prstom i naravno svojevrsno odbacivanje odgovornosti.

четвртак, 07. август 2014.

Lažni altruizam i prava životinja

 Neka od naljepših sećanja i najranijeg detinjstva ja vežem uz brojne ljubimce koje je moja porodica imala, i mislim da taj sentiment dele svi oni koji su bili srećni da tada imaju ljubimca i da su njihova Ara i Vinsent donosili njima radosti koliko su moji foksterijeri donosli meni.

 Dan danas sam veliki ljubitelj životinja, od kućnih ljubimaca do divljih zveri. Razlozi zašto ljudi vole svoje ljubimce i životinje su opštepoznati, mi svoje ljubimce prevashodno volimo zato što od njih dobijamo bezuslovnu ljubav i pažnju, nešto što je od ljudi teško dobiti.

уторак, 15. јул 2014.

Odgovor na 15 pitanja upućenih ateistima




  Pre par dana zahvaljujući tekstu na Peščaniku naletjeh na jedan tekst u kome autor sasvim iskreno postavlja petnaest pitanja ateistima.  Mene je zaintrigiralo to što sam video da se mnoga pitanja baziraju na predrasudama prema ateistima, izvorima morala i slično. Stoga sam mislio da  ne bi bilo loše na njih odgovoriti jer predstavljaju pitanja na koja bi bilo dobro da odgovore znaju i oni koji nisu ateisti u cilju bolje komunikacije i razumijevanja i naravno smanjeivanja besmislenih predrasuda. Odgovori su kratki i sažeti  tako da budu što jasniji i razumljiviji ( a i zato što sam bio lijen da dajem duže odgovore na ovakva pitanja)

среда, 09. јул 2014.

Opoziciona repriza

  Nakon poraza opozicije na izborima 2010 godine , opozicione partije su imale četiri godine do novih izbora da izvrše analizu rezultata izbora, da naprave plan opozicionog delovanja i da eventualno ujedine svoje snage.

  Nakon četiri godine, relativno uspešnih lokalnih izbora i nekoliko jalovih pokušaja objedinjavanja opozicije, gospoda koja pretenduju da jednog dana vode ovo društvo u  neko (nadamo se bolje) sutra su objavila svoje kandidate i još jednom potvrdila naše sumnje da su oni ili zaista nesposobni koliko se to čini ili da su jako maliciozni i dobro upoznati šta prolazi u ovom društvu.

понедељак, 02. јун 2014.

Da sumiramo utiske

Sređivanje utisaka poslije velikih nesreća je proces koji svakako traje i tako treba da bude, s vremena na vrijeme neki utisci će biti jači a vremenom mijenjaće ih drugi, no javni diskurs je posljednjih dana uspio da potopi ljudsku nesreću i na površinu izbaci dilatntnost i potpun nedostatak kontakta sa realnim svijetom gospode iz političkih elita. Prošlo je dovolljno vremena da sumiramo prve utiske, stoga ovo su moji utisci o poplavama kako u BiH tako i u Srbiji, mnogi od njih neugodni, no za kraj je ostao onaj koji nam vraća vjeru i nadu u ljude.

субота, 24. мај 2014.

U lice cenzuri

U danima kada, usled nemara, nesposobnosti i neodgovornosti vlasti, hrabri i humani građani preuzimaju funkcije države i pomažu unesrećenima iz poplavljenih i ugroženih područja – vlast troši vreme i energiju na kršenje slobode izražavanja, napadajući i gaseći internet stranice koje pozivaju na odgovornost.

недеља, 27. април 2014.

Balkanizacija interneta - opravdani strahovi i potreba za kontrolom

 Maj 2013. godine je sigurno jedna od prelomnih tačaka u istorji interneta i privatnosti. Maja 2013, Edvard Snouden je novinarima Gardijana predao dokumente koji su obelodanili presretanje i skupljanje infromacija o korisncima interneta i telefonskih kompanija.


 Prikupljanje podataka o korisnicima interneta  je postojalo od ranije unutar pravosudnog sistema u SAD i sve kompanije su dužne da predaju informacije prikupljene o korisnicima ukoliko im službe bezbednosti pokažu nalog, međutim Snouden je obelodanio široj javnosti postojanje i svrhu projekata PRISM, Global Informant i drugih. Za razliku od klasičnog prikupljanja podataka Nacionalna Bezbednosna Služba (NSA) je koristila telefonsku i internet komunikaciju da prikuplja meta-podatke u saradnji sa telkomunikacionim kompanija u Evropi i drugim bezbednosnim agencijama. Ubrzo u javnost su izašle informacije o sličnim i invazivnijim aktivnostima britanskog GCHQ (Government Comunications Headquarters) koje si između ostalog obelodanile ne samo skupljanje metapodataka već i snimanje putem veb kamera i praćenje i analizu aktivnosti na društvenim mrežama. Na samom kraju međunarodnu politiku je i potreslo saznanje da SAD ovim putem skuplja podatke o delovanju drugih država, pa čak i njihovih bliskih saveznika


 Zahvaljujući ovim saznanjima zabrinutost i uopšte svest o značaju privatnosti na internetu je podignuta na visok nivo, u SAD i Britaniji podignuta je ogromna javna rasprava koja još uvek traje, zajedno sa novo podgrejanom debatom vezanom za internet neutralnost.


 Danas pak prisustvujemo idejama nacionalnih vlada, mnogih manje ili više značajnih država da pitanje internet privatnosti iskoriste za sticanje što veće kontrole nad internetom kako bi stekli što manju zavisnost od infrastrukture koja se nalazi u SAD i kako njihove informacije ne bi završavale na tamošnjim serverima.


 Međutim ove ideje kada dolaze od strane Vladimira Putina, Erdogana i drugih državnika predstvavljaju svojsvrsno licimerje.


 Na osnovu dosadašnjeg iskustva sa regulacijom interneta i kontrolom njegovih korisnika ne postoji sumnja da iza odluka ovih vlada ne stoji želja za dobrobiti stanovnika ovih država. Posebno licimerno deluju izjave Vladimira Putina uzimajući u obzir na nivo kontrole koji FSB i Kremlj imaju nad internetom u Rusiji. Dok se Vladimir Putin zalaže za transfer servera kompanija koje posluju u Rusiji na njeno tlo kako bi se “zaštitli” podaci građana Ruske Federacije upravo je završeno preuzimanje najveće ruske društvene mreže VKontakte od strane moćnika bliskih Putinu i uvode se zakoni koji ograničavaju iznošenje informacija na blogovima i uvodi se pravila odgovornosti i prikupljanja podataka o njihovim autorima slličnim kakva važe na području Kine.


 Licemerno deluju ipokušaji kontrole od strane turskog premijera Erdogana, pod izgovorom zaštite državnih interesa Erdogan pokušava da spreči širenje informacija o korupciji u njegovoj političkoj partiji i vladi blokiranjem internet servisa koji se koriste kao način za širenje tih informacija. Nekako zgodno, baš pred same izbore.


 Veća opasnost preti ukoliko stvaranje nacionalnih interneta dovede do razbijanja i fragmentovanja internet standarda koji su uvedeni nakon decenija mukotrpnih dogovora i time dovede u pitanje globalnu raširenost mreže zbog mogućih nekopmatibilnih standarda ili u gorem slučaju uspori njen tenološki razvoj i od nje napravi još nesigurnije mesto.


 Istorija lokalnih i unutrašnjih mreža nam nije pokazala ništa dobro. Najbolji primer zatvorenog interneta predstavlja Severna Koreja, njihovim putem je krenuo i teokratski Iran međutim stanovništvo tamo pruža nalazi načine da prevaziđe prepreke.


 Čak i kada bi zanemarili značaj internacionalnosti i otvorenosti interneta kao platforme za razmenjivanje znanja i ostvarivanje komunikacije a samim tim izvrsnog oružija za objavljivanje i razotkrivanje loših strana društva postavalja se i tehnološko bezbednosni problem i šta mi dobijamo sa velikim brojem mreža koje ne govore jedna sa drugom.


 Bezbednost državnih tajni i korespondencija unutar vlada nacionalnih država je moguće postići izgradnjom intraneta za potrebe državnih službi, bioh bih takođe ne malo iznenađen kada bi se najznačajiniji državni podatci nalazili na kompijuterima koji su jednostavno dostupni preko interneta.


 Strah da neka druga zemlje ne prikuplja podatke o korisnicima iz bilo koje druge zemlje je licimjeran jer svaka od velikih sila pokušava da to radi sa manjim ili većim uspehom. Trenutno najveći internet servisi u van Kine imaju sedište u SAD, siguran sam da obaveštajnim službama i vladama curi voda na usta zato što nemaju toliki pristup podatcima.


 Rešenja problema na internetu i špijuniranja od strane jedne države nije u njegovom balkanizovanju i stvaranju malih feuda u koijima će svako moći da posmatra svoje kmetove.




  

уторак, 22. април 2014.

1% koji zaista čini razliku - o egoizmu u ateizmu

Pre nekog vremena naletim na video gostovanja predsednika fondacije američkih ateista i poznatog voditelja Fox News  Šona Hanitia. Sam video je vezan za marketinšku kampanju fondacije pred božićne praznike, no ono što mi je palo u oči je Hanitijevo verovanje da su ateisti postali ateisti iz svoje egocentričnosti i zato što ne mogu da podnesu da postoji nešto više od njih.

Samo verovanje je relativno rašireno i često od strane religioznih zajednica “bezbožnici” se upravo predstavljaju kao arogantni (na svoj razum i “ovozemaljsko” znanje).

субота, 05. април 2014.

Uvod u anatomiju srpskog biračkog tijela

U Srbiji su završeni izbori, ono što su ovi izbori pokazali je da u Srbiji postoje dvije prilično amorfne grupe glasača koje su međutim duboko podijeljenje i od čijeg raspoloženja direktno zavise rezultati izbora.


Ove dvije grupe koje odlučuju o izborima nisu vezane za ideologiju što prvo pada napamet kada se pomenu odlučujući faktori. Drugi faktor, sposobnost i ličnost vođe sa druge strane jako su bini za obje ove grupe ali iz različith razloga.

четвртак, 20. фебруар 2014.

50 milibosića

 Ajnštajn je rekao"Samo su svemir i ljudska glupost beskonačnimada za svemir baš i nisam siguran" 

  Edvin Habl  mnogi drugi brilijantni ljudi vremnom su nam dokazali da svemir nije beskonačan tako da sada možemo krenuti u potragu za nečim čime bi mogli da zamenimo svemir, nečim u čiju beskonačnost nećemo moći ni da posumnjamo ni da je dokažemo. 

  Da taj posao ne bude težak i da potraga bude kratka pobrinuli su se neki drugi brilijantni ljudi, brilijantno nesposobni ljudi, da budem precizniji. 

  Da ne bude zabune ti brilijantno nesposobni ljudi su naši političari ali ovih dana posebno priznanje za nesposobnost ide u ruke opoziciji Republike Srpske. Da se ne lažemo, oni su na ovu titulu navikli, izgleda da su je prigrlili svom snagom i da baš i nemaju nameru da je ispuste u bližoj budućnostii. 

  Oprostiti osnovne političke greške i greške u rukovođenju partijom su luksuz koji sebi mogu da priušte samo nova lica na političkoj sceni i osobe koje se ne bave politikom kao primarnom delatnošću u životu. Međutim ako takve greške pravi neko ko se deceniju ili više bavi politikom ukazuje ne samo na nespremnost za rukovođenje državom, nego i na posebnu vrstu političkog i moralnog bezobrazluka koji se ukorenio i raširio po opozicionoj sceni RS. 

  U politici Ujedinjenog Kraljevstva postoji pojam "shadow cabinet". Taj pojam predstavlja pripadnike opozicije koji su određeni kao pandani članovima kabineta vlade UK, oni najčešće budu izabrani u slučaju dolaska na vlasti na fukciju čiji su pandan bili u opoziciji. Time opozicija pokazuje da ispunjava svoju ulogu u šta spada i spremnost da zameni postojeću poziciju. 
  
  Sa druge strane posle skoro jedne decenije opozicionog delovanja opozicija RS je izgleda spremna na sve osim na izbore i izgleda da nema odgovor ne skoro ni jedan jedini problem. 
  
  Treba da se zapitamo koliko smo im dopustili da metastaziraju u organizmu ove države? Kolike privilegije imaju vođe opozicije u RS, kada propuštaju ispred nosa izbore i kada ti izbori i dođu nemaju nikakav problem da u kampanjama pokažu vrhunski amaterizamDoduše, možda nije u pitanju nesposobnost, možda je u pitanju bezobrazluk onih kojima je odlično gde god da se nalaze, a mesto na kome se oni nalaze je mesto bez odgovornosti koje daje slatke plodove. 

  Moguće je da su mnogi od vođa opozicije ljudi sa diplomama i ljudi sa obrazovanjem, možda imaju i časne namere u šta mnogo ne vjerujem, no ništa od toga ih nije sprečilo da pokažu neverovatan nivo političke nesposobnosti i potpuni manjak osećaja odgovornosti. Suprotno uvreženom mišljenju opozicija ima veliku odgovornost jer je ona najveća snaga koja može da okupi ljude kojima je dosta "života" u Republici Srpskoj i koja po tom pitanju nije mrdnula ni malim prstom, zato zaslužuju jedan prezir više. 

  Ako naučnici jednog dana budu uspeli da nesposobnost pretvore u skalarnu meru ja predlažem da jedinica bude 1 Bosić. U realnosti prilikom merenja verujem da bi se koristio milibosić, pošto 1 Bosić predstavlja skoro nezamislivu količinu nesposobnosti.  

  Vjerujem da bi stoga modernizovana Ajnštajnova izreka, prilagođena našim prostorima glasila: "Samo su nesposobnost opozicije u RS i ljudska glupost beskonačnimada za ljudsku glupost baš i nisam siguran." 

  Mada, ja sve više mislim da je u pitanju dobri stari bezobrazluk. 

objavljeno na frontal.ba 

уторак, 28. јануар 2014.

Kič kuka

  Počela je sezona ispita, i sezona u kojoj ću da tešim prijatelje posle mnogobrojnih neuspeha u najavi. Planiram da izbegnem sličnu sudbinu pa sam smislio pakleni plan. Upoznat sa sopstvenim nedostatkom jake ambicije i jake volje (što samostalno što u kombinaciji) odlučio sam da uradim ono što bi svaki prosečan stanovnik ex-Yu uradio: da podmitim sebe i tako sebi dam motivaciju materijalne prirode. Pošto mito koji bih preferirao (turistički odlazak u kosmos) nije dostupan rešio sam da ga zamenim drugom najboljom stvari - knjigom. 

  Kako je to zahtevalo odlazak u knjižaru uputim se ka SKC-u i pravac knjižara. Sad, ako neko nekim čudo nije bio u modernoj knjižari jednog poznatog lanca knjižara u njima je sve jako lepo raspoređeno po žanrovima i temama, uopšte izuzetno je jednostavno naći ono što volite a ambijent je sjajan i ako želite da razgledate i upoznate se sa čitavim bogatstvom književnih dela koje nećete uspeti da pročitate u svom životu i stoga malčice padnete u depresiju. 

  No ono što je značajno za ovaj tekst nalazi se ne na policama knjižare već na pultovima sa knjigama postavljenim tako da cenjena mušterija ne ušine vrat čitajući naslove. Ovi pultovi su puni najrazličitije beletristike od romana epske fantastike i idiotarija Jovana I. Deretića do poplave sadomazohističkog erotskog štiva koje je zapljusnulo književne obale u poslednjih par godina (kao da im nije bilo dovoljno pola inteneta).  

  Ono što je meni palo u oči dok sam preleteo naslove lakih romana i knjiga koje će vam obogatiti dušu za 15 minuta i omogućiti izvor citata za FB u narednih pola decenije je mnoštvo knjiga za samopomoć i izgradnju ličnosti i uopšte kako da prebrodite nedaće u koje ste upali što svojom sopstvenom što tuđom glupošću. 

  Divne knjige koje će vam omogućiti da otključate svoje psihičke moći, pronađete vezu sa kosmosom i dati vam iluziju višeg i grandioznijeg smisla života, a usput vam dokazivati da je ceo kosmos u zaveri da vam pomogne, naprosto bujaju kao pečurke posle kiše u ovom modernom društvu. 

  Nego ja se pitam, kada smo se svi toliko upropastili da ljudi uspevaju da pišu tomove knjiga o tome kako da živimo normalan život, i što je bitnije kako smo došli dotle da nam treba knjiga i uputstvo kao za Ikein nameštaj da bi smo živeli normalno i srećno? 

  Naravno da ja baš i nisam pozvan da sudim o sreći drugih i njihovom traženju iste ali dokle to ide i gde nastaje ta tolika potreba za tomovima knjiga da bi se postigla jednostavna životna sreća. 

  Ljudi koje sam znao ili znam i koji su srećni često nisu pročitali ni jednu jedinu knjigu, sledili su sopstveni razum i došli do nje. Moja baba nije pročitala “Kaluđera koji je prodao ferari” i bila je jedna od osoba koje su najbolje znale da cene sreću u životu i da se obraduju sitnicama. Naravno život je nije mazio ni najmanje. 

 Kad smo kod Ferarija i jednostavnih stvari koje čine život boljim. 

  Poznanik poznanika mog oca je bio strastveni kockar i bio je vrlo uspešan u tome. Kockajući se u inostranstvu umesto novca dobio je ferari. Taj čovek je bio suvi genije i kada ga je dovezao kući stavio je na njega kič kuku. Kada su ga pitali šta će mu to rekao im je:”Ja sam čovek seljak, moram nečim da vozim prasiće na pijac”. Priča kaže da su iz Ferarija hteli da mu plate da skloni to čudo sa ulica. 

  Tako se jednostavno prave fenomenalne stvari u životu, tako nastaju te sitne priče o gradovima i njihovim ljudima, anegdote koje otkrivamo ako zagrebemo ispod običnog života naših gradova i varošica i koje saznajemo u razgovoru sa prjateljima (ako sam ja mogao da ih saznam na desetine možete i Vi, garant ste stariji od mene i imate prave prijatelje za to) Priče o običnim i manje običnim ljudima koje donose zadovoljstvo i smeh.  

  Čemu previše komplikovanja, svet u kome ljudi žive je prepun ličnosti iz okoline od kojih vam može zastati dah, svakodnevnica je puna malih čuda kojima okrećete leđa i tražite ih knjigama za usedelice i samohrane roditelje. 

  Sa durge strane lepo je videti da ljudi žele da pomognu sebi da žive bolje i ostave žabokrečinu koja ih okružuje. 

  Ali možemo mi to bolje uz samo malo truda i želje da budemo oduševljeni. 

 Možemo mi to mnogo, mnogo bolje. 


PS. Podmitiću se “Bedom istoricizma” od Popera - imam fenomenalan ukus zar ne? 


objavljeno na frontal.ba