субота, 10. децембар 2011.

O nepostojećoj opoziciji i o onoj u nastajanju


   Realno, ja nisam osoba koja uvija, volim da tresnem stvar na sto kad god je to moguće, kad pišem pišem ono što ja mislim, pišem bez zastoja jednostavno izleti iz mene, onako sirovo i stilski neuređeno, al' eto bar je na kraju iskreno. Takav je i sledeći tekst:

  Evo jedno relativno interesantno pitanje, verujete li da u Naorodnoj Skupštini RS postoji ijedna ozbiljna opoziciona stranka? Kažem u NSRS zato što se tamo nalaze relevantne stranke. Pod ozbiljene mislim na stranke koju su u opoziciji ne zato što nisu uspele da se uortače sa SNSD-om već na stranke koje imaju zaista različito mišljenje.
  
  Dobro sad sve stranke mogu napisati da o nečćemu misle kako god žele da napišu. Mislim, kad malo bolje čovek pogleda programe stranaka bilo da su opozicone ili ne videće da je tamo sve med i mleko. I na kraju ali ne najmanje bitno pitanje kadra.

Pitanje kadra, je li?

  Da upravo to, ono pitanje na koje ni jedna stranak nema dobar odgovor, ma da se ne lažemo u kombinaciji sa strukturom nema ni približan dovoljnom a kamoli nešto više.
Kolaž koji nam se na ''opozicionom'' nebu Srpske nudi veoma je šarenolik. Ali molim vas pogledajte te kreature-pa gospodo svi oni su imali svoje šanse, neki po par puta, pa zar smo toliki imbecili da mislimo da će ovog puta da urade nešto revolucionarno i da naizad posle decenije i više čekanja oni zrade pravu stvar.

  Nema šanse. Da li Srpsku mogu voditi napred izlizani tipovi poput njih, da li zaista Srpsku mogu voditi napred politikanti poput Čavća, Ivanića, Bosića i komanije? Ne mogu da su išta znali da naprave napravili bi na lokalu gde su do skora i bili bitni, a nisu učinili nišpta a ni neće u budućnosti.

  Gospodo to su truli koreni. Svi ovi pacoliki politikanti i njihovi ''ljudi'' su se na svim mestima do kojih su se dokopali radili isto ono što rade oni koji su na vlasti, na njihovu žalost imali su mnogo manjeresursa nego gospoda iz savetza Dodikovih dupelizaca. Isto su zapošljavali partijske kadrove, isto su krali gde su mogli, ali eto na njihovekrađe se obraća malo manje pažnje nego na one kojie radi vlast, naravno sa pravom.

  Eh, a nemoj da neko zakuka kako ima mladih i novih ljudi u nekoj stranci, bilo kojoj. Dragi moji svi mi znamo da jedna lasta ne čini proleće. I šta bi se desilo kad bi jedan mlad lider došao na čelo Srpske, pogađate morao bi da sluša gospodu koja su ga tu dovela i onda nažalost i njegovo poštenje pada u vodu. Mislim ja bih prvi glasao za Tadića i Radojičića kad bi izašli samostalno, no to se neće desiti, zašto ja ne znam al mi je žao.

Možda ima još ljudi al svi oni su izuzetci koji ponavljaju pravilo.

  U mojoj opštini je kandidat opozicije bio daleko veći lopov od kandidata SNSD-a na lokalnim izborima, no on sad sa svojom strankom čini vladajuću većinu.

  I onda se ja zapitam a čega se plaše neki novi ljudi, neki koji se do sada nisu bavili politikom i šta njih sprečava da pokrenu nešto? Stani da li se mi plašimo ''gospode'' koja je nepismena, ok kontam ja da je u ovoj zemlji pola naroda nepismeno, ali opet ni oni svi ne glasaju za jednog. U stvari ako mi mislimo da posle svega nema prostora za nešto novo i da su okolnosti takve da netreba delati, onda se itam pa zar nismo onda sami sve zaslužili? Kome onda celokupna ova naša nevelika zajednica kolumnista blogera, komentatora i ostalih piše sve ovo i vapije nad sopstvenom sudbinom.

  Mogu li neki da prestanu da se bave patološkom mržnjom prema nekome i da počnu da rade nešto konstruktivno?

  No, onda opet se pitam stvarno zar je to toliko teško napraviti, pozvati ljude da se okupe oko nekog projekta ma kakav on bio?

  Sad naravno da je to pitanje postojanje nekog lidera, nekoga ko pi povukao nogu i koga bi onda ostali pratili. Sad potrebno je i hrabrosti za to jer nije bezbolno kad se čovek izleti i ne uradi ništa, malo hrabrosti je neophodno.

  Nas je relatrivno malo, ipak to nam daje prednost u lakoći organizovanja. Naš jedini problem bi bile sujete onih koji bi trebalo zajedno da rade. U tom slučaju onda nam sve ovo nije ni potrebo, jer u tom slučaju u igri nisu neki novi ljudi nego našminkani zombiji.

  Zombije već imamo, našminkani nam ne trebaju, pitanje ostaje gde su ljudi i gde je njihov lider.

Ako ništa, gospodo, javite da lidera nemamo, da se okrenemo na vreme nečemu drugom.

четвртак, 01. децембар 2011.

Samo poziv da energiju, znanje i ideje usmerimo na pravi način.

Mejl koji sam poslao Milku Grmuši (milkogrmusa.com)


Ja, iskreno da kažem nevolim da analiziram, prvo znam da u tome ne mogu postići željeni kvalitet, a drugo ja sednem da napišem nešto samo kad mi padne ''mrak' na oči.


Ja zato pišem moje mišljenje ne postavljajući ga ni kao rešenje ni kao neopozivu istinu. Jednostavno da bih iskazao svoj stav.
Eto Milko ti si me ponukao sa par svojih tekstova na ovo. 


Mnogo pričamo, zar ne? Napisaću i ja još jednom nešto što si pročitao već stotinu puta, bolje rečeno još jednom ću ti zasoliti pamet onim što već znaš, eventualno poentirati bolje nego neko drugi, ali reći nešto novo i nešto što pokreće napred neću. Mislim da smo svi mi koji smo pisali o nečemu ponekad osetili da se vrtimo u krug znajući da ono što pišemo stvarnog efekta ima vrlo malo i ima na one ljude koji vec isle isto kao i mi, sveli smo se na prepoznavanje ideja i stavova, čisto prepoznavanje.


Mora se priznati neki od nas su veoma dobri u tome, neki opet nismo. 


Da li mi možemo korak dalje? 


ne..


Bolje da pitam:


Zašto ne možemo napraviti taj korak? 


i


Koji je naš sledeći korak?


Ja nemam nameru nikoga da osuđujem i u stvari niko nije ni zaslužio da ga osuđuju. I ovo što radimo u vreme kakvo radimo znači mnogo, ako ništa znači da nismo slepi i da nisamo gomila idiota koju mogu da vode kako god žele i gde god žele.


Lepa poenta izrečena je u jednom filmu: Neka znaju da nas je bilo i drugačijih.




Milko ti si napisao dve bitne stvari. Napisao si šta je naš problem i ponudio si nam ideju oko koje možemo da se okupimo.


Ali Milko ni ti ni niko drugi nije napisao način da srovedemo te ideje.


Eto ovo je samo poziv da usmerimo raspravu na pravu stranu,da je u smerimo sa onih problema koje smo otkrili, eventualno našli način da ih rešimo.


Samo poziv da energiju, znanje i ideje usmerimo na pravi način.


Za početak bilo bi dobro da svi odgovorimo na ona dva pitanja iz teksta


Poštovanje i sve najbolje:
Nikola Mojović



петак, 18. новембар 2011.

Jedna ideja u BiH i kako je Libija opovrgla tu ideju

Ovih dana naleteo sam ponovo na priču o Libiji.  Stradanje libijskog naroda polako odlazi u zaborav, bar što se medija tiče, No prvom prilikom priča nije o tome ko je bio na pravoj strani, nije ni pričao o ogromnim teškoćama koje su zadesili i tek će zadesiti ovu severnoafričku državu. Priča je o Bosni i Hercegovini kroz vizuru sukoba u Libiji i šta nam je sukob u Libiji pokazao.


U velikim borbama po forumima fejsbuk grupama, tviteru i sličnim sredstvima komunikacije jedan od argumenata koja je upotrebila progadafijevska struja je argument o socijalnom blagostanju libijskog naroda. Uistinu libijci su imali neke beneficije koje su za ceo svet nezamislive, taman i da su polovina od onoga  u šta sam imao priliku da pogledam i saznam.


Prema tim podacima  gorivo u Libiji je bilo svega petnaestak centi, mladi bračni parovi dobijali su stan i veću svotu novca odmah po stupanju u brak, Ogroman broj libijaca nije hteo da radi ili nije morao  da radi jer su dobijali dovoljno od države, školovanje  i zdravstveno osiguranje su bili besplatno. Mislim da kad bi nama u BiH dali pola od toga odleteli bi smo na sedmo nebo.


Kakve veze ima ovo sa BiH?

Veza se može nazreti onda kada pogledamo neke od ideja i planova koje žele određene strukture vlasti i moći da primene nebili kako ovaj pokušaj od države napravili malo više državom - po mogućnosti jedinstvenom.


Ta ideja je ideja postizanja nacionalnog jedinstva i zaboravljanja nacionalizma kroz jačanje ekonomskog stanja u zemlji u nadi da će ljudi kada budu bolje živeli zaboraviti sve što se izdešavalo.
Ideja na papiru nije loša i ima uporište u međuarodnoj praksi koroz ujedinjenje dve Nemačke, njeni zagovornici vole takođe ubaciti tu i Belgiju i Švajcarsku.

U BiH ta ideja je zaživela kroz ideju jednog političkog lidera da FBiH treba da postane Zapadna Nemačka i da proguta Istočnu Nemačku tj. u ovom slučaju RS.


Sa Libijskim slučajem ta ideja je pala u vodu. U libijskom slučaju dokazano je da socijalna sigurnost ne igra značajnu ulogu u tome kako se ljudi odnose prema vlasti, takođe u Libijji postoji još jedan element koji podseća na bh društvo a to je etnička, u njihovom slučaju plemenska podeljenost.


Znači da li to pokušavaju da nas ponovo ujedine na ne svrsishodan i na naopak način. 
Dobro ne bi to bio prvi eksperiment nad bh zamorcem, navikli smo i oguglali mi na to, naviklo je ovo društvo na masakre nedužnih civila,''Jama'' ovde ne izlazi iz mode. 


I i dalje postavljam sebi pitanje imaju li oni koji žele jedinstvenu BiH neki izvor ingenioznih pravila i odakle im tolika količina nonsensa koje svaki dan izjavljuju i odakle im hrabrost da predlažu potencijalno opasne a uvek nakaradne predloge?


Naravno da je istina da ovom društvu treba pod hitno rapidno poboljšanje socijalnih uslova. Naravno da  nam se servira gomila nacionalističkih problema da bi nam se skrenule misli sa onih životnih. No da li tu potrebu društva za poboljšanjem životnog standarda treba iskoristiti za stvaranje nove karakondžule?


Jer zar nije bilo slično i u vreme SFRJ solidne plate i još bolji socijalni program, i zar se to nije pokazalo kao loš lepak društva.
Možete napraviti raj na zemlji (kao što nemožete a pogotovo kao što nećete) no u jednom trenutku doći će do zamora materijala, do društvene ili ekonomske krize a onda će te imati tempiranu bombu u vašem dvorištu.


Treba znati da se nisu najbolje integrisali ni Istočni Nemci sa Zapadnim Nemcima iako već 2 decenije žive u blagostanju.


BiH nema kapacitete da postne ''melting pot'' na način na koji ona želi. U SAD je ''melting pot'' nastao i kao rezultat opšteg prihvatanje svačijih kulturnih matrica ali i pored toga dan danas postoje jake zajednice nastale na osnovu zajedničkih korena.


U BiH imamo društvo koje ne se sastoji iz elementa koji za razliku od onih koji su  nastanili SAD nemaju želju da postanu nešto drugo. Ja kolko god bio liberalan ne želim promeniti svoj identitet, a vi?
Ideja boljeg života ne treba da se vezuje za ideju ''melting pota'' u BiH, jer ona nema jednostavno nema kapacitet da to postane.
I tako pitam se ja dokle će nam poturati ideje ne sprovodljive u praksi, ideje koje potencijalno u budućnosti mogu naneti mnogo zla.




Dokle ćemo ih puštati?



понедељак, 07. новембар 2011.

19 razloga zašto ne treba srljati u EU bez istinskih reformi


U Press magazinu od 16. oktobrta 2011 godine izašao je tekst koji je glasio ¨14 razloga zašto je Evropska unija dobra¨ u prirodu razloga neću ni da ulazim, zašto bi bilo dobro jer razlozi koje autor navodi za dobar deo našeg naroda predstavljaju naučnu fantastiku jer šoping bez granica, uređenije plaže i sigurnije i jeftiniji let ne spadaju u našu listu želju, pre bi se tu našli hleb i mleko, a to da cemo svi dobiti posao ako uđemo u EU neveruje niko normalan, jer ne daje EU poslove već indirektno ovi isti naš političari koji neće postati sposobniji ulaskom u EU.

Ja sam osoba koja voli za i protiv analize jer u ovom slučaju dijalektika je veoma upotrebljiva alat. Pošto je u jednom velikom glasilu izašlo za red je da neko napiše I 14 razloga protiv. Kao i u dijalektici istina je negde između. Verovatno u normalnom i staloženom postizanju standarda a ne u bezglavoj ideologiji.

Smatrao sam da su ekonomski razlozi mnogo bitniji od nekih drugih velikom broju ljudi, onom koga nacionalni interesi koje desničari propagiraju ne zanimaju previše, ali im je sa druge strane važan ekonomski standard.

Tekst je copy/paste manje-više ali nadam se da će preneti neke možda nedovoljno poznate informacije o EU, koje bi pomogle u formiranju vapšeg mišljenja o uniji, a I stalno nam govore da je informisanost o EU mala.

Zaduženost istočnoevropskih zemalja je u periodu priključenja i posle njega drastično porasla:



Mađarska je 2000 godine bila dužna 29.6 a već 2005 66.2 milijardi dolara danas spolji dug Mađarske izbnosi 80.2% njenog BDP-a

Rumuija je 2000 godine bila zadužena 9.3 a 2005. 35.6 milijardi dolara, Poljska je 2000 godine bila zadužena 57 milijardi a 2005 čak 101.5 milijardi dolara, za vreme priključenja u EU dug istočnoevropskih i baltičkih zemalja je porastao za preko 200 milijardi dolara.Ipak Grčka i njena kriza su najjasniji pokazatelj od svih zašto ne treba ući u EU.

Poljoprivreda

Grana privrede od koje na prostoru Srbije I Republike Srpske zavisi mnogo porodica sigurno neće procvetati u EU. Prema zakonima EU tržišta svih zemalja EU moraju biti otvorena za sve roizvođače, što se podrazumeva I za poljoprivredne proizvode, da li neko misli da naši seljaci mogu da izdrže trku sa francuskim farmerima.

Treba znati da je Mađarska koja je bila veliki izvoznik poljoprivrednih I prehrambenih proizvoda danas uvoznik istih, jer zapadnoevropske zemlje imaju daleko bolju startnu poziciju I zahvaljujući tehnološkom razvoju produktivnost u tim zemljama je višestruko veća nego kod nas. Proizvodnja koja će donositi profit će se vrlo brzo naći u rukama multinacionalnih (Zapadnoevropskih) kompanija kao npr. u Poljskoj.

Ako pomislite na subvencije koje daje država... pa zaboravite na njih , ulaskom u EU obavezujete se da vaše poljoprivredne subvencije neće biti veće od EU subvencija za 25% do 30%. Smrtna presuda za vojvodinu, Semberiju, zar ne?

Korupcija

Jedan od gorućih problema našeg društva je upravo korupcija i EU dušebriznici nam govore kako će ona nestati čim se uključimo u elitu. Valjda zaboravljaju da je 1999. Evropska komisija (nešto poput vlade EU) morala da podnese ostavku poel izveštaja o finansijskim proeverama.

U 20% ugovora koje je zaključila Evropska agencija za obnovu na Balkanu 2003. godine su postojale anomalije. Najveći skandal je izazvalo podmićivanje službenika Agencije od strane firme “Simens“ radi remonta termoelektrane „Nikola Tesla“. Vrednost remonta je bila 50 miliona evra. Tako je „Simens“ dobio posao iako je britansko-francuski konzorcijum imao bolju ponudu.

Bečki dnevnik „Prese“ je 2006. godine objavio studiju o korupciju u EU austrijskog poslanika u evropskom parlamentu Herbeta Beša. Prema toj studiji samo u 2004. godini je zbog različitih neregularnosti u zemljama EU nestalo 982,3 miliona evra sredstava iz Fonda za dotaciju.

Prema Transparency International-u najkorumpiranije države su I dalje one koje su bile I pre ulaska u EU Bugarska, Rumunija, Grčka uz dodatak Portugala i Italije.

Vize

Često spominjane kao ključna prednost, što bi I bile kad ne bi morali uz sebe da imate pri prelasku granice nekoliko stotina evra. Slovenija je tražila pre nekoliko godina da se za ulazak u tu zemlju iz Rumunije I Bugarske mora imati radni ugovor, poziv, objašnjenje sa jasnim ciljem puta I 70€ zasvaki dan boravka), od 2000. Rumuni I bugari su da bi ušli u druge zemlje EU morali imati sa sobom 500€.

Ili bolje se podsetite koliko ste puta vi oni koje poznajete bili češće u inostranstvu ili na letovanu od kada su uvedene vize, jel da da je bilo kolko para toliko muzike?

Ne može se reći da ovo nepomaže studentima, sportistima i sl. ali može se biti u šengenu i bez EU, a btw što pomaže odlivu mozgova.

Siromaštvo i nezaposlenost 

Pogledajte večeras dnevnik, tamo su Grčka u dugu, Španija u dugu I sa 45% mladih nezaposlenih I slično. U pomoravskom okrugu i dalje rade Bugari i Rumuni za nadnice do 20tak evra. Isto tako Česi rade u Nemačkoj...

Glavni gradovi

Boljitak se oseti u glavnim gradovima nije slučajno u punom jeku ¨Beogradizacja Srbije¨ plate u Beogradu I za po 3 puta veće nego u nekim malim I udaljenim opštinama. Glavni gradovi dobijaju donacije za rekonstrukcije znamenitih delova grada, sa druge strane u provincijama vlada maltene glad.

Transpodunavlje uzalud čeka na kompenzaciju za zatvorena državna preduzeća; u područje istočnog dela Mađarske, poznatog kao region hiljadu siromašnih sela jedva da je procurio koji dolar, mada su, kako izgleda, uzalud obećani programi za izjednačavanje. U skladu s tim, nezaposlenost u Budimpešti je minimalna, dok se u oblastima (komitatima) Borsod-Abauj i Scabolcz-Szatmar penje od 30 posto do 50 posto.

U Beogradu je nezaposlenost oko 7% dok u nekim opštinama i regionima prelazi 50%. Plate u Beogradu mogu biti I preko 45000 dinara dok su u Trgovištu 14000 dinara. u Beogradu se gradi most od 500 miiona evra. Trgovište koje je pretrpelo poplave i ostalo bez mosta, ostalo bez pomoći onog trenutka kad je na vlas došao DSS, u Kraljevu nema novca da se renoviraju škole...

Cene nekretnina

Cene nekretnina su jedna d prvih stvari kojima ulazak u Eu povećava cenu - i to za duplo. Danas si I ovako mnogim stanovi I kuće samo pusta želja.

Povećanje plata i penzija

u RS i Srbiju neće doći, u Srbiji su I dan dans veće penzije nego u bugarskoj gde su ok 150 evra a povećanje od 5% je planirano za 2013. Prosečna plata u Bugarskoj je 340€ (manje nego u RS). Naravno da se to ne odražava toliko kada živite samo u Bugarsoj, ali možete samo gledati izloge po nemačkoj.. ako skupite onih par stotina evra da bi uopšte ušli.

Euro i demokratija

http://www.youtube.com/watch?v=TgAaK6Eav-Y

Postoje I politički razlozi njh 10 je izneo Vaclav Klaus predsednik Češke

Europska unija postat će država i imat će sve osnovne odlike jedne države. Imat će svoj ustav, svoje građane, svoj teritorij, svoje vanjske granice, svoju valutu, svoga predsjednika, svoga ministra vanjskih poslova itd. Imat će svoju zastavu, himnu i državni praznik.



U toj novonastaloj državi federalnoga tipa, trenutne zemlje članice bit će obične regije ili provincije.



Ustav države Europske unije bit će nadređen ustavima zemalja članica. Čak će i cjelokupni pravni poredak EU-a biti nadređen pravnom poretku zemalja članica.



Izraz ustavni ugovor kao takav je neprecizan i samo privremen. Ovaj će dokument biti ugovor među suverenim državama samo dok - kao ugovor - ne bude potvrđen u zemljama članicama. Tada će taj dokument postati pravi ustav.



Pojam zajedničkoga suvereniteta koji je dosad bio prevladavajući, u današnjoj je staroj Europskoj uniji napušten i umjesto njega je stvoren nov paneuropski suverenitet. Države u novoj Europskoj uniji gube svoje, dosad, eksluzivno pravo za stvaranje svojih vlastitih zakona.



Građani zasebnih zemalja članica postat će građani države Europske unije s izravnim pravima i obvezama ove europske države.



Zemlje članice moći će primjenjivati one ovlasti koji će im EU prepustiti, a ne obratno, što je bila izvorna ideja europskih integracija. Izvedene (sekundarne) zakonske odluke Europske unije bit će nadređene izvornim (primarnim) zakonskim odlukama zemalja članica.



Europska unija, a ne zemlje članice, sklapat će međunarodne ugovore s ostalim državama.



Važnost manjih zemalja članica, što znači i same Republike Češke, umanjuju se glasačkim postupcima (u usporedbi s trenutnom situacijom koja je rezultat Ugovora u Nici) ustavnim ugovorom.



Čak i u područjima donošenja odluka, u kojima će zemlje članice u budućnosti zadržati pravo veta, te odluke mogu u bilo koje vrijeme biti podređene glasu većine (dovoljno je da se predstavnici ili premijeri zemalja Europske unije slože, što mogu napraviti bez da parlamenti pojedinih zemalja dobiju priliku odlučivati o tome, da ne spominjem građane koji bi trebali moći izraziti svoje slaganje ili neslaganje).



objavljeno na: milkogrmusa.com (Teza-Antiteza-Sinteza) i na frontal.rs (doduše oni su pogresili i napisli 20 razloga) 17.10.2011.







Систем је, систем је...

...неуспешан

Још по теорији друштвеног уговора систем (држава) је имала неке циљеве због којих је настала. Ако узмемо да су основни циљеви система да обезбеди сигурност, конкурентност и слободу, лако можемо утврдити да је наш систем више него неуспешан. У њему истини за драго воље да успе једва и да има а и они које то жарко желе помажу му на неке од најгорих могућих начина. Наш систем је епрувета са три елемента која међусобно имају бурне реакције.. један погрешан потез и...

Нашим улицама се терористи шетају 42 минута и пуцају као да су у свом дворишту. Сарадња међу органима реда... ма лепота. Када нас упозоре да у земљи има 3000 потенцијалних терориста, врши се општа мобилизација одговорних за спречавање тероризма или...

Конкурентност постоји само тамо где још нису стигли да је униште или тамо где им не одговара да је униште, како у друштву тако и у економији - крони капитализам је оно што краси наш економски систем.

Слобода постоји, али постоји са великим упитником. Људска права се нажалост газе а о мањинским да не говоримо, тзв мањинска места у парламентима попуњавају углавном припадници неког од три коститутивна народа или њихови прилепци, медији су слободни ко птице у лету итун. (и тако у недоглед)

...Крив

по многим тачкама оптужнице. Систем који треба да има улогу контролора, изгубио је пре свега контролу над самим собом. Крив је јер је постао модел стварање негативне селекциј. Постао је своја супротност и уместо стабилности представља стање сталног и латентног хаоса. Од њега је остао само костур који је требао да игра улогу стуба једног друштва, но тај костур је нагрижен и порозан, мишићи и органи који су га покретали су одавно атрофирали, ако су некада и били у функцији. Сада он само стоји као потпора друштву које трули и које се налази у стању одимарања, мада кад погледам оно је у ствари умрло, остала је само нека немртва материја која исисава живот здравим ентитетима и шири своју кужност.

...Изговор

за нашу сопствену неспособност и лењост. Пре неколико година објављена је студија у којој се као један од проблема Русије у успону навео патернализам који се очекивао од државе. Ми иако дубоко свесни неспособности и покварености истог очекујемо да он уради и оно што можемо сами, а грешимо, тачно је да се риба чисти од главе, али такође је тачно да систем почива на иницијативи појединца и ако она непостоји, друштво и систем су у колапсу. Кад би смо сви радили не очекујући да пропали систем ради уместо нас можда би нам било боље, можда јер систем није наклоњен онима који су храбри...

Да се приметити да је наш систем Матрикс за оне који се хране нашим дефетизмом.

...лажан

Пре свега наш систем почива на две велике лажи-демократији и мултиетничности. Најгоре је што знамо да је лажан, али сама чињеница да неможемо да га променимо говори о његовој демократичности. Не рачунајући сву проливену крв мултиетничности су до сада ударена три велика клина у ковчег. Први кад су Муслимани и Хрвати прегласали Србе, други и трећи се презивају Комшић, наравно постоје и многи други клинчићи и шрафчићи.

Демократија би било оно кад страни лорд протектор смењује легално и легитимно изабране политичке представнике и сам доноси законе, упс, моја грешка - то је деспотија (ако би смо тражили пандан у историји то би била античка источна деспотија)
наставите низ....

А закључак је да је систем прављен по мери за нас, јер очигледно је да се небунимо и да се не боримо да нешто променимо (част изузецима).


objavljeno na frontal.rs 4.novembra 2011

петак, 30. септембар 2011.

Sluge i vladari - feudalizam našeg društva


Pre nekoliko dana u izjavi za Večernje Novosti potpredsednica DS Jelena Trivan je izjavila nešto veoma simptomatično. Naime ona je izjavila kako DS želi da vlada sa starim partnerima.

Iskreno ja sam ostao zapanjen, možda nekome to i ne izgleda kao ozbiljna stvar, no moj stav je da se upravo u malim i sitnim (omaškama?) izjavama može steći uvid u razmišljanje pojedinaca ili masa.

Možda mi je i strašno to što je postalo normalno da se neko nadmeće da bude naš vladar, neznam nekako me to podseća ne feudalizam i na gledanje ljudi samo kao na imovinu ili statistiku, šta li već, ali u svakom slučaju ne kao na samostalne osobe vredne poštovanja.

Da li smo spali na to da budemo roba i da budemo apsolutno sporedni?

U našim vladama sede ljudi koji se nazivaju ministrima ali se ne ponašaju u skaldu sa nazivom njihove funkcije (ministar od engleskog minister što izvorno označava osobu koja služi nekome ili sveštenika (slugu božijeg)).

Naravno da niko ne očekuje da oni budu naše sluge ali se podrazumeva da služe nacionalnim interesima (imamo li ih mi uopšte?) no nažalost oni se ne bave ni time. Možemo se nadati da bi bar državu vodili domaćinski no oni ne rade ni to. Mislim, razlika između feudalnog gospodara i ''demokratskog'' je u tome što ovaj prvi nema nikakvu odgovornost prema podanicima, dok sa druge strane demokratski gospodar ima makar fiktivnu odgovornost, zato ozbiljno zapitajmo se predstavljaju li oni išta drugo nego feudalne vladare sa modernizovanim i redizajneiranim feudima?

Osnovne osobine našeg društva a pogotovo državnog aparata su nepotizam, potkupljivost, kukavičluk u odnosu na vlast i ostale gmizavačke osobine, dakle osobine koje potpuno odgovaraju slugarenjskom mentaliteu koji je trebao biti usađen čoveku feudalnog doba. No ne treba misliti da je naš narod nedemokratičan, naprotiv on je demokratičan ali u onom izvornom značenju a ne u značenju politike i sistema.

Sistem koji nam je generisan nažalost izvlači najgore iz nas.

.Postavlje se pitanje: čega je ovo rezultat i kako prevazići i što je najgore koje su posledice?

Čega je ovo rezultat je pitanje koje je izuzetno kompleksno, moglo bi se objašnjavati više vekovnim podaništvom no nije samo naš narod bio podanički cela Evropa feudalnog doba se sastojala od podaničkih naroda u nekom smislu.

Opasnija stvar je dovođenje jednog oblika vladavine na prečac bez temelja neophodnih za sprovođenje ideja tog sistema. Pričam o demokratiji, nemojte me loše shvatiti nisam ja anti demokrata, ali pogledajmo ozbiljnije gde je nastala današnja liberalna demokratija i pod kojim uslovima.

Demokratija posebno liberalna demokratija je proizvod društva kapitala i razvijeni društvenih sistema i vrednosti, društava u kojima su pre toga prevaziđeni feudalizam i apsolutna monarhija a pre svega društva sa jakom političkom samosvesti i društava visoke discipline. Nije slučajno ideolog liberalizma (danas njegovu ideju baštini libertarizam) englez Džon Lok postavi tadašnje postulate u trenutcima
revoucionarne Engleske I buđenja svesti buržoaske mase, svesne svojih potreba I svojih ciljeva I naročito sredstava kojima će doći do ostvarenja istih.

Da li smo mi u našem istorijskom razvoju imali išta od toga?

Revolucije u našem narodu su se odvile kao nacionalna buđenja i kao borba za slobodu u njima nema elemenata društvene revolucije i nema elemenata prosvećivanja građanskih masa. Novi državni poredak je doveden u našu zemlju ali svjest naroda koji treba da živi u njoj je svjest naroda koji nije prošao kroz neophodne stadijume  nije sazreo za ono što ga je na prečac snašlo.

Da li je moguće da se u ovome krije korjen onoga što zovemo ''sistemskim'' greškama u društvu? (npr.sistemska korupcija)

Na rešavanju problema prevazilaženja jaza društvenog razvitka u svakom društvu treba da radi elita tog društva.

Mi nemamo elitu.

Ali zato imamo anti-elitu.

Problem naše ''elite'' i ''inteligencije'' objasnio je još Arčibald Rajs u svom ''Čujte Srbi!''

Ta inteligencija i elita pokupljena sa dvonedeljnih kurseva (bukvalno su dvonedeljni neki kursevi za obuku o NATO i prozapadnim vrlinama) nesposobna da postane ona na koju je ljubomorna, opterećena malim planačkim mentalitetom ljubomorno upropaštava one koji bi mogli da im se približe i njen cilj nije da unapredi okolinu nego je jednostavno postala sama sebi cilj i za cilj postavila svoju uzvišenost nad drugima, nažalost u materijalnom smislu jer u drugom ni ne mogu.

Oni koji vrede (a takvih ima mnogo, ali oni su nečujna većina) ne usuđuju se da uđu u taj splin, napuštaju obeshrabreni borbu, među pravom elitom i pravim intelektualcima danas preovlađuje nažalost ono nargoje po nih i po sve nas-defetizam. Rašenje za prevaziaženje ovog problema je upravo u tome buđenju prave i obaranju stare elite, kako to izvei je vec nešto čime bi trebalo da se pozabavi šira zajednic ''budnih'' intelektualaca. Do tad stoje prazna mesta...

Nažalost u tako nastala mesta uhlebili su se mediokriteti ljudi nulte moralne a i svake druge vrednosti i oni vuku dole i kad to ne žele jer neće, neznaju i ne mogu drugačije. Tako nastaje naša politička ''elita'' - apsolutno negativnom selekcijom.

A posledice?

Previše su vidljive.

Tračak istine ili skandal-Aleksandar Konuzin u Beogradu


Pošto je ovaj tekst već objavljen na milkogrmusa.com odlučio sam da ga objavim i da aktiviram i ovaj blog.

Tračak istine ili skandal-Konuzin u Beogradu


-Nikola Mojović-



Šta je to ambasador Ruske Federacije u Srbiji gospodin Konuzin izjavio na ''bezbednosnom forumu'' u Beogradu da je izazvalo tolike negativne reakcije ''druge'' Srbije?

Da li je to što je izrekao i postavio pitanja koja upiru u suštinu razlike između ''prve" Srbije – Srbije ogromne većine građana no građana bez pravih predstavnika, građana ućutkanih i bez pristupa medijima za ''zabavljanje'' širokih narodnih masa, i one ''druge'' Srbije – Srbije koja drži sve poluge vlasti u svojim rukama no koja još radi održavanja svoje pozicije  lovi duhove prošlosti izigravajući i dan-danas borce za slobodu, iako im danas niko ne može da uskrati slobodu, a oni mogu svakome. Izigravajući borce protiv nacionalističkih huškanja i vraćanja u devedesete koristeći se šovinizmom i boljševizmom, u najmanju ruku istim ili sličnim onom iz devedesetih.

''Bezbednosniforum'' koji je održan u Beogradu imao je za cilj da još jednom pokaže da u Srbiji postoje dobre sluge za kapital sa Zapada i za njegovu ideologiju. Bilo je to još jedno okupljanje NVO organizacija sumnjivog legitimiteta, koje to što ih ne podnosi većina naroda opravdavaju time da su Srbi manje-više ''niža rasa'' i da su oni duhovno i intelektualno  uznapredovali, dok smo mi ostali jadni zaostali, pa ih ne razumijemo.

Da li je zbilja diplomatski skandal ono što je Konuzin izjavio pred ovakvim skupom? Formalno jeste. No kad pogledamo ''elitu'' pred kojom je to izgovoreno i to šta je izgovoreno možemo li mu uzeti za zlo? Pitanje je da li se u svojoj diplomatskoj karijeri Konuzin sasatao sa više ljudskih ološa na jednom mestu pa stoga ono što je on izjavio djeluje primjereno.  Na našu žalost oni koji su tamo predstavljali Republiku Srbiju zaslužuju mnogo gore, jer ono što je pred tako nedoličnim skupom NATO kursista i lobista izjavio Konuzin je u stvari preblago u odnosu na ono što oni prema mišljenju velike većine u Srbiji zaslužuju.

Svi manje-više znamo šta je Konuzin rekao, pitanje je samo interpretacije medija i to je ono što je bilo simptomatično u ovom slučaju i zaslužuje da se analizira.

Posle ovakvog ataka na nju ''druga'' Srbija je uzvratila iz svog omiljenog oružija – ''slobodnih medija''. Konuzinov  istup je ubrzo (pošto su oni uvideli da ne mogu da ga zataškaju)  okarakterisan kao diplomatski skandal neviđenih razmera. Ubrzo se pojavila vešto nameštena zamena teza sa ciljem da se odvuče rasprava na drugu stranu. Večita teza da Rusija pokušava da napravi od Srbije svoju koloniju i da ona sve što radi dobro za Srbiju radi iz svojih prljavih interesa. Teza o milijardama pomoći članica NATO-pakta pri čemu se zaboravlja da je reč o državama koje su devedeset devete naneli štetu od blizu 100 milijardi američkih dolara. 

Zaboravljeno je to da je u tom trenutku na forumu kao najveći bezbednosni problem Srbije predstavljeno navodno mešanje Ruske Federacije u unutrašnje poslove Srbije i to u trenutku kada njihov favorit uništava suverenitet zemlje koju predstvaljaju.

Ipak je problem nestašice vode u Somaliji veći problem za Srbiju nego nepoštovanje osnovnih ljudski prava  Srba na KiM i poricanje njenog suvereniteta od strane istih oni koji su i Somaliju doveli u tu situaciju. NI REČ O KOSOVU I METOHIJI na bezbednosnom forumu u sred Beograda, ali "Rusija će nas uništiti"...


Zato ponašanje medija oslikava ono što većina građana Srbije odavno zna, a to je da oni koji vode Srbiju u stvari odgovore na Konuzinova pitanja ni nemaju i da ono što znaju jeste politikantsko obračunavanje putem medija koje samo oni kontrolišu. Da li je Konuzin postavio pitanja na koja oni ne mogu, neće ili ne smeju da daju odgovor?

U svakom slučaju ono što je Konuzin uradio ima za ogroman broj ljudi nemerljivu važnost, jer Konuzin je pokazao da se može izvesti ono što mnogi u ućutkanoj i poniženoj Srbiji ne smeju, ali je i pokazao zašto Beograd postaje zabranjeni srpski grad, zašto se ne dozvoljavaju protesti bednih i gladnih, protesti proizvođača i radnika, zašto u Beogradu ne može da se organizuje PARADA SIROTINJE  ali uvek može parada gej lobista (mnogi gejevi ne podržavaju ideju parade).

Konuzin je narodu Srbije pokazao da se može i preko reči njenih vladara i pokazao im je šta treba da urade i šta da se zapitaju. Pokazao je sav jad i bedu vladajućih struktura.

Konuzin nije govorio u ime interesa Ruske Federacije u Srbiji , očito je da je govorio u ime Srba u Srbiji. Koliko ćemo pouke  izvući iz njegovog nastupa i da li ćemo ih pametno iskoristiti ostaje na nama. 

недеља, 17. јул 2011.

E jesmo ovce

Mislim realno ljudi nas šišaju kad god im se ćefne, a što i nebi kad mi ne dižemo glas. Molim te lepo gde to možeš da izvučeš građanima iz džepa 50000KM a da ne daš makar ostavku!? Pa kod nas nego gde! Pgledaj ovo:




preuzeto sa Capital.ba
Eeeej braćo i sestre ovce ode 50 kompijutera za vašu decu u školama, ode uređenje par učionica ili jedne fiskulturne sale.
I vi ništa...ćutite.

Na stranu što nigde u normalnim zemljama nema da vlada plaća troškove privatnim novinama i to daje desetostruku cenu (pokupi kajmak neka ruka, a kajmak je bio bogat), na stranu što su nas drali i za veće sume...ma u stvari nije to ništa čudno-navikli smo da nas kradu.
Mislim kradu nas zadnjih 20 godina oguglali smo na to...

A u stvari od koga su oni gori? Eto to je pitanje na koje bi se moglo zamisliti.

Mislim za manje više možete optužiti i tzv. opoziciju koji su u stvari skup ljudi koji su manje više doveli RS do ivice propasti, kad se pogleda taj period Dodik & co. su spasioci situacije.

Ehej sta su samozvane ˝perjanice˝ opozicije. Veliko NIŠTA.
Nisu se oglasili u medijima, OK neko ce reci pa nije to baš ni velika suma.

U Srbiji je za istu stvar napravljena poprilična buka.

Stvar je u stvari simptomatična pokazuje njihov zajednički odnos prema svima nama-ovcama.

Oglasilo se tek nekoliko medija-malo posećenih i isto tako uticajnih portala.

Postavlja se pitanje opcija, kod nas ono je pitanje manjeg zla.
Opozicija trenutno nije alternativa.

Objektivnost medija se svakim danom smanjuje...
Pitanje je imamo li snage da rešimo tako nešto.

Možda nemamo al možemo da pokušamo-toliko možemo svi.

Osnovana je jedna grupana fejsbuku.

pozivam vas da se učlanite posle možemo videti kako će mo dalje, ideje su uvek dobrodošle