Систем је, систем је...

...неуспешан

Још по теорији друштвеног уговора систем (држава) је имала неке циљеве због којих је настала. Ако узмемо да су основни циљеви система да обезбеди сигурност, конкурентност и слободу, лако можемо утврдити да је наш систем више него неуспешан. У њему истини за драго воље да успе једва и да има а и они које то жарко желе помажу му на неке од најгорих могућих начина. Наш систем је епрувета са три елемента која међусобно имају бурне реакције.. један погрешан потез и...

Нашим улицама се терористи шетају 42 минута и пуцају као да су у свом дворишту. Сарадња међу органима реда... ма лепота. Када нас упозоре да у земљи има 3000 потенцијалних терориста, врши се општа мобилизација одговорних за спречавање тероризма или...

Конкурентност постоји само тамо где још нису стигли да је униште или тамо где им не одговара да је униште, како у друштву тако и у економији - крони капитализам је оно што краси наш економски систем.

Слобода постоји, али постоји са великим упитником. Људска права се нажалост газе а о мањинским да не говоримо, тзв мањинска места у парламентима попуњавају углавном припадници неког од три коститутивна народа или њихови прилепци, медији су слободни ко птице у лету итун. (и тако у недоглед)

...Крив

по многим тачкама оптужнице. Систем који треба да има улогу контролора, изгубио је пре свега контролу над самим собом. Крив је јер је постао модел стварање негативне селекциј. Постао је своја супротност и уместо стабилности представља стање сталног и латентног хаоса. Од њега је остао само костур који је требао да игра улогу стуба једног друштва, но тај костур је нагрижен и порозан, мишићи и органи који су га покретали су одавно атрофирали, ако су некада и били у функцији. Сада он само стоји као потпора друштву које трули и које се налази у стању одимарања, мада кад погледам оно је у ствари умрло, остала је само нека немртва материја која исисава живот здравим ентитетима и шири своју кужност.

...Изговор

за нашу сопствену неспособност и лењост. Пре неколико година објављена је студија у којој се као један од проблема Русије у успону навео патернализам који се очекивао од државе. Ми иако дубоко свесни неспособности и покварености истог очекујемо да он уради и оно што можемо сами, а грешимо, тачно је да се риба чисти од главе, али такође је тачно да систем почива на иницијативи појединца и ако она непостоји, друштво и систем су у колапсу. Кад би смо сви радили не очекујући да пропали систем ради уместо нас можда би нам било боље, можда јер систем није наклоњен онима који су храбри...

Да се приметити да је наш систем Матрикс за оне који се хране нашим дефетизмом.

...лажан

Пре свега наш систем почива на две велике лажи-демократији и мултиетничности. Најгоре је што знамо да је лажан, али сама чињеница да неможемо да га променимо говори о његовој демократичности. Не рачунајући сву проливену крв мултиетничности су до сада ударена три велика клина у ковчег. Први кад су Муслимани и Хрвати прегласали Србе, други и трећи се презивају Комшић, наравно постоје и многи други клинчићи и шрафчићи.

Демократија би било оно кад страни лорд протектор смењује легално и легитимно изабране политичке представнике и сам доноси законе, упс, моја грешка - то је деспотија (ако би смо тражили пандан у историји то би била античка источна деспотија)
наставите низ....

А закључак је да је систем прављен по мери за нас, јер очигледно је да се небунимо и да се не боримо да нешто променимо (част изузецима).


objavljeno na frontal.rs 4.novembra 2011

Коментари