уторак, 22. новембар 2016.

Peter Singer - Argumenti za legalizaciju seksualnog rada

Seksualni rad je, kako izreka govori, najstarijia profesija na svijetu – osim što izreka koristi izraz “prostiucija” umjesto “seksualni rad”. Usvajanje manje pežorativnog termina rezultat je promjene u odnosu prema seksualnim radnicima koja je doprinijela da Amnesty International usvoji ovog maja odluku da urgira kod vlada da odbace zakone koji kriminalizuju razmjenu seksa za novac između razumnih punoljetnih osoba.

Apel Amnesty International-a je dočekan sa snažnim protivljenjem – dio je dolazio od strane onih koji nisu uspjeli da razumiju razliku između industrije seksa kao cjeline i trgovine ljudima koja je u mnogim državama tragični pratilac. Niko ne želi da legalizuje, primoravanje, nasilje i prevare i upotrebu maloljetnih lica u industriji seksa. Neke od organizacija koje vode kampanju protiv trgovine ljudima razumiju da je žrtvama trgovine ljudima rizičnije da prijave vlastima da su zarobljene, pretučene i prevarene kada je seksualni rad ilegalan.. Zbog toga je International Secretariat of the Global Alliance Against Traffic in Women aplaudirala Amnesty International-u zbog podrške dekriminalizaciji.

понедељак, 10. октобар 2016.

Kako je bezbožni kapitalizam stvorio američko multikulturalno društvo [prevod]

Vidio sam budućnost Amerike i  ta budućnost je Univerzitet Hjustona.
Hjuston, Teksas je ogroman magnet za imigraciju i njegove velike državne škole su jedna od velikih američkih institucija integracije i uzlazne društvene pokretljivosti. UH je po po određenom mjerilu drugi po raznovrsnosti od svih državnih istraživačkih univerzitetai. To znači da primordijalna rasna dinamika između crnaca i bijelaca ovde ne postoji.
Univerzitetu u Hjustonu ne pohađaju studenti „Azijci“. Pohađaju ga studenti vijetnamskog, korejanskog, indijskog i indonežanskog porijekla i to u velikom broju. Takođe, u velikom broju prisutni su studenti afroameričkog i nigerijskog porekla. Djevojke pokrivene glave nose moderne marame. Kada sam ja završio moj MFA 2015. godine bijelci su i dalje bili najveća grupa studenata ispred Hispanoamerikanaca, 27.6% na prema 27.5%.
Univerzitet u Hjustonu nam pruža jako dobar uvid u to kako će Amerika izgledati tokom života mog sina i veliki broj Amerikanaca – posebno starijih bijelaca je prilično uznemiren takvom budućnošću.

уторак, 06. септембар 2016.

Nova politička podjela [prevod]

Nova politička podela 

Konvencijama političkih stranaka u Sjedinjenim Američkim Državama nemoguće je pronaći paralelu. Aktivisti  levice i desnice okupljaju se kako bi izabrali svoje kandidate i proslavili konzervativizam (republikanci) i progresivizam (Demokrate). Ali ova godina je bila drugačija i to ne samo zato što je Hilari Klinton postala prva žena kandidat glavne stranke. Konvencije su istakle novu liniju političke podjele: ne podelu između levice i desnice već podjelu između otvorenog i zatvorenog društva. Donald Tramp ,kandidat Republikanaca sažeo je jednu stranu ove podjele uobičajenom konciznošću: „Amerikanizam, a ne globalizam biće naš kredo“. Njegove tirade protiv slobodne trgovine ponavljane su i od Sandersovog krila Demokratske stranke. 

Amerika nije usamljena, širom Evrope političari koji imaju momentum su oni koji tvrde da je svjet postao gadno, preteće mesto i da mudre države treba da podignu bedeme koji će ga držati van njihovih granica. Ovakve tvrdnje su pomogle u izboru ultrancionalističke vlade u Mađarskoj a u Poljskoj vladu koja nudi Trampov miks ksenofobije i zanemarivanja ustavnih normi. Populističke, autoritarne Evropske stranke levice i desnice danas uživaju podršku duplo veću od one koje su imali 2000 i nalaze se na čelu vlada ili u vladajućim koalicijama u devet država. Za sada, odluka Britanije da napusti Evropsku Uniju je najveća pobeda antiglobalista: glas za napuštanje najuspešnijeg svetskog kluba slobodne trgovine osvojen je ciničnim udovoljavanjem uskogrudim instinktimadeleći najznačajnije stranke po sredini. 

уторак, 30. август 2016.

Pomozite plebsu

Nisam siguran da li sam bio preoštar kada sam pisao o postavci u Nebojša kuli.  Sa jedne strane mislim da je napisano prilično objektivno, sa druge strane ne osećam se preterano ugodno kritikovati nešto u šta je očigledno ušlo dosta truda.

No kao što rekoh stojim iza kritike,  možda ne toliko  oskudnost informacija koliko oblik prezentacije istih koji je delovao kao glorifikovana stranica na vikipediji.

Thing is, možda sam u nekoj manjini (ne bi bilo prvi put) no ja kada odem u muzej ili galeriju želim prije svega da naučim nešto više o temi postavke ili o umetniku i njegovoj umetnosti i neretko imam utisak da posebno izložbe nisu zamišljene na način da neko nešto nauči.

Šta kada zabranimo burku?

Detaljnije na:

Maajid Nawaz - Both Sides Are Wrong in the Burkini Wars
The Ex-Muslim - The Burkini-Bikini False Equivalence and Your Disproportionate Outrage
Open Democracy – Zašto žene nose veo


Jedan od argumenata za zabranu burke je poboljšanje položaja žena koje su pokrivene. 

Polazeći od pozicije da su žene prisiljene da nose burku i da su žrtve opresivnih shvatanja islamskih fundamentalista nije teško doći do zaključka da burka predstavlja način da se ograniči sloboda i individualnost žena.

Međutim u praksi vrlo je vjerovatno da bi  rezultat ovakve zabrane imao negativne posljedice po položaj mnogih žena koje su pokrivene.

1. Ako je osoba koja nosi burku/burkini prinuđena od strane članova porodice da nosi burku

Dokle god joj je dozvoljeno da nosi burku u evropskoj državi ona ima mogućnost da ostvari društvene kontakte i uživa makar i ograničeni društveni život. Ovo je očigledno  u slučaju žena koje nose birkini na plažama, njihov društveni život nije u potpunosti kontrolisan.

U ovom slučaju on podrazumjeva između ostalog  odlaske na plažu bazen i slično.

Zabranom burke/burkinija dotičnoj osobi bi smo  uskratili i taj delić slobode koji uživa jer naravno njena porodica neće dići ruke i reći „eh takav je zakon“ već će je jednostavno sprečiti da obavlja sve ono što je ranije mogla obavljati pokrivena.

U stvari uspeli smo da dotičnu osobu umesto da oslobodimo još više podvrgnemo izolaciji i ograničimo joj slobode.

Još gore, onemogućili smo dotičnu osobu da pohađa na primer državne škole i univerzitete i osudile je na sigurno religijsko fundamentalističko okruženje i odgoj

Suštinski, zabrana pokrivanja bi mnoge žene koje su se pokrivale zbog porodične prisile osudila na kućni pritvor i fundamentalističko okruženje. 

Pretpostavimo da nam je cilj da izvršimo koliku toliku integraciju muslimanskog stanovništva. Čak i u ovom slučaju, zabrana ima negativne posledice jer će samo napraviti razlog više za stvaranje odvojenih zajednica u kojima bi se mogla ova zabrana lakše izbeći. Uz to takođe dajete i municiju vjerskim fundamentalistima koji zagovaraju rat civilizacija.

Na kraju krajeva zabrana burke u ovom slučaju dovela bi do daljeg marginalizovanja već marginalizovanih grupa.

2. No nisu sve žene primorane da nose burke.

Kada je Francuska prvi put odlučila da zabrani burke Fond za otvoreno društvo je izvršio istraživanje o razlozima zašto žene u Francuskoj nose burku na uzorku od 32 žene. Može vam se  broj učiniti malim no u tom trenutku u Francuskoj je oko 1900 žena nosilo burku pa je uzorak prilično pouzdan.

Ono što je istraživanje pokazalo je da su velika većina rođene u Francuskoj i da ih većina nosi dobrovoljno. Naprotiv često su se susretale sa protivljenjem u porodici. A van porodice su bile često izložene verbalnom nasilju.

Postavlja se pitanje koliko je liberalno oduzimati njima pravo na izbor zato što neko odjeću koju su one izabrale koristi u svrhu kontrole i nasilja.

U oba slučaja ova zabrana najteže pogađa i kažnjava pre svega žene i žrtve, dok sa druge strane osobe koje bi bile odgovorne za prisilu ne snose skoro nikakve konsekvence na osnovu ove zabrane . 

Ako želite da pomognete ženama koje su pod prisilom pokrivene, daleko svrsishodnije bi bilo pronaći način da se one zaštite politikom koja je osmišljena da kažnjava nasilje unutar porodice.

Osim što bi takvi zakoni omogućili oslobađanje žrtve iz kandži opresivne porodice, ukoliko ne bi postojala zabrana burke postojale bi daleko veće šanse da se žrtva zlostavljanja integriše u sekularno društvo u kome je i kao pokrivene imala mogućnost da učestvuje.

Drugi argument je argument ugrožene bezbednosti. 

Ovo je tek problematičan argument, svodi se na svojevrsnu verziju u SAD prisutnog rasnog profilisanja samo u ovom slučaju na osnovu religije, što bi pak samo dovelo do osećanja diskriminisanosti i progona. Uopšte dovelo bi u pitanje integraciju društva

Argument je takođe to da burka dozvoljava da se lakše unese eksploziv ili naoružanje. Mislim da je istorija dokazala da ljudska vrsta zna da se kamuflira prilikom izvođenja protivzakonitih dela. Možete komotno poneti pod kaputom ono što bi poneli pod burkom. Uvek je moguće izabrati drugu i lakšu metu.

Kao argument može da se postavi teškoća prilikom identifikovanja, međutim to se može posebno urediti a u eri biometrijske identifikacije to više nije toliko značajan problem i verovatno će biti sve manje.

Treći argument je to da burku treba tretirati kao simbol opresivnih režima govora mržnje i sl. 

Nije tajna da sekularistima i liberalima burka nije nimalo draga, pogotovo povezana sa religijom često je nešto što duboko preziremo kao simbol.

Međutim na kraju krajeva za mnoge široko korišćene i ne kontroverzne simbole se može tvrditi da predstavljaju simbol opresije .

Kao što niste primetili jer do toga nije došlo, niko nije tražio zabranu isticanja krstova u Evropi, mada krst predstavlja simbol vjere koja je kroz vjekova u manjoj ili većoj mjeri kriva za iste oblike opresije nad ženama,  pripadnicima drugih religija, pripadnicima LGBT populacije  i tako dalje. I to ne tako davno ako ste od onih koji se upuštaju u etičku relativizaciju na osnovu istorijske epohe.

Naravno u 21. vijeku to nije slučaj kao ranije zahvaljujući vijekovima borbe za sekularizaciju društva i za liberalizaciju. Međutim do toga nije došlo jednostavnim zabranama manfestacija religijskih simbola.

I u stvari u tome se otkriva pozadinska struja ovog trenda. On nema nikakve veze sa liberalizmom i sekularizmom kao ni sa borbom za ljudska prava, manje ili više predstavlja različite fobije i mržnje kojima sekularizam i liberalizam predstavljaju samo veo kako bi sklonili svoje ružno lice i postali prihvatljiviji širim društvenim masama.

Liberali i sekularisti bi trebali da se upitaju kakve posledice može imati po razvoj liberalizma i sekularizma ulazak u alijansu sa nosiocima gorepomenutih ideja, bilo bi zaista nesrećno da kao fiskalni konzervativci u Sjedinjenim Američkim Državama shvatimo da smo decenijama sedeli na kukavičjem jajetu i da jednog dana postanemo nerelevantni jer smo platformu prepustili onima koji suštinski  ne djele naše vrijednosti već je koriste kao odskočnu dasku za veće ograničavanje sloboda.

Uloga liberala i sekularista treba da bude u osmišljavanju  način na koji će integracija u društvo biti poželjna, da pronađu način da eliminišu najgore manifestacije religijskog fundamentalizma bez stvaranje odvojenih i izolovanih društava. Zabrana komada odeće koje nama simbolizuje sve suprotno od naših vrednosti neće nas dovesti niti jedan korak bliže tome.

среда, 24. август 2016.

Kula Nebojša - istorija Beograda za početnike


Već neko vrijeme sam planirao da posjetim Nebojša kulu, prilično često sam na  Kalemegdanu ili prošetam obalom Save ali nikako da navratim.

Pučanstvo zna da se (po)žali kako muzeji nisu dovoljno moderni, multimedijalni, povezni na društvenim mrežama  i sl. Međutim mislim da to baš i nije problem, iako postoji prostora za napredak. Treba imati u vidu da su mnogi muzeji ,posebno u Beogradu, prilično aktivni na društvenim mrežama a pokušavaju se uvesti i multimedijalni elementi (nažalost ne uvek uspješno) .

Kula Nebojša bi stoga trebalo da bude model moderne postavke. Relativno skoro je restaurirana i postavljena je multimedijalna postavka. Moja očekivanja su bila prilično visoka.

Ja živim u okolini Zvornika i često žalim zbog neiskorištenosti turističkog i obrazovnog potencijala koji ima srednjovekovna (pa i novovekovna) tvrđava u Zvorniku. I dok se gornji grad nalazi prilično daleko za prosečnog posetioca , donji grad i kapije sa kulama, koje su posetiocima Zvornika daleko poznatije nego gornji i srednji grad,  bi se mogle bolje iskoristiti. Stoga me je posebno interesovalo kako su iskoristili u te svrhe Beograđani kulu Nebojšu.