четвртак, 27. август 2015.

Hiperkomunikacija

Ovo vjerovatno objektivno ni ne postoji, možda je ipak ovo ideja u umu introverta. 

Zašto ljudi insistiraju na hiperkomunikaciji? Bila ona u digitalnom ili verbalnom obliku. Hiperkomunikacija nam se nameće kao nešto čemu treba stremiti. Nonstop ostajanje u kontaktu sa svim koje ste upoznali u toku života. Networking, networking, networking, networking. Sjajno možete upoznati destine “lidera” od kojih će vam se prevrnuti stomak i dobićete neodoljivu želju da odete da plešete sa bušmanima prije kratke i efikasne lobotomije. 

Nije ni to loše, komunikacija sa većim brojem ljudi ima potencijal da nas izloži novim idejama i percepcijama.  

Ali ja nešto preferiram slow route. Za kvalitetnu komunikaciju po meni je potrebno vrijeme. Osnovna funkcija komunikacije je razmjena ideja, objašnjavanje tih istih ideja drugima, a nešto sam pod utiskom da idejama treba vrijeme da bi se formirale u svoj svojoj slavi. 

Doduše ta komunikacije nije baš preterano zanimljiva. Ne može svako da ode na piće ili kafu kao ja pa da par časova provede u razgovoru o  osnovama vjerskog morala. (Yeah I’m great fun at parties!) 

Nemam ja ništa protiv brze i ekspresne informacije. Tviter je već godinama moja droga po izboru. Brza razmena informacija ima svoju ulogu u društvu no imam  utisak da je onsa ipak samo jedan deo procesa. Stvaranje ideje, saznavanje novih činjenica, ustanovljavanje novih teorija je posao koji pak zahtjeva vrijeme, posvećenost, fokus i koncentraciju. A nešto imam utisak da u hiperkonektovanosti to nije jednostavno ostvariti. 

Ideji je potrebno “me time”. 
Iz nekog razloga sve komunikacije koje držim dragima su tekle sporo, sa dugačkim prekidima između pojedinih razmjena mišljenja. Uz biskvite, fina peciva i čaj/kafu/otrov po izboru. 

Neophodno je vrijeme, neophodno je kako bi skupili materijal na kome bi zasnovali svoje ideje, potrebno je vrijeme za inkubaciju ideje. Potrebno je i da bi osmisli najbolji način da tu ideju izrazimo i prenesemo je drugima. 

A možda su ovo  rantanja introverta koji traži izgovor da uspješnije izbjegava komunikaciju. 
No iskreno prestanite da naturate konverzaciju Nažalost mnogi nismo nešto preterano zanimljivi, posebno ne u takvim svakodnevnim dozama.  

уторак, 18. август 2015.

Zašto toliko pričam o politici?

MOLIM DA PROMJENITE TEMU!
Mnogo puta sam čuo  u nekoj varijanti vapaj “manite se politike” i izraženu želju da se priča o nečemu drugom.  Možda je to zbog izbora tema koje orbitiraju oko mene i koje su sve izuzetno zanimljive otprilike nikome a možde ja ipak širi trend i ima nas koji smaramo ljude „ozbiljnim“ temama u znatno većem broju. 

Vrijemenom makar sam shvatio zašto ja pričam o politici. 

Ispravite me ako griješim no ljudi mahom žele da razgovaraju o onim stvarima o kojima imaju koliko toliko razumijevanje. No pored toga što je neophodno da mi razumijemo (ili makar smatramo da razumijemo) temu o kojoj želimo započeti razgovor  da bi imali iole uspješan ili zanimljiv razgovor potreban nam je sagovornik koji takođe smatra da poseduje dovoljno znanja iz određene oblasti ili da je pak željan saznanja iz te oblasti. 

Ponekada dostići ove kriterijum i nije preterano jednostavan posao. 
Naravno da značajan broj nas poseduje određena interesovanja i hobije, mnogi od nas su takođe stručni u određenim oblastima u manjoj ili većoj mjeri u zavisnosti od školovanja koje su imali i samostalnog obrazovanja. Imam i ja manje brdo interesovanja i hobija ali diskusije o njima vodim u zatvorenim krugovima a ne na Tviteru. 

Ali dok nam interesovanja i stručnost omogućuju stvaranje grupa prijatelja koje dele ista interesovanja, često ne moguće ispuniti drugi kriterijum a to je da i sagovornici imaju poznavanje ili makar interesovanje za određenu oblast. 
A oblasti koje različite slučajne grupe ljudi poznaju se lako mogu uopšte ne poklapati, i na kraju ostao nam je mali broj tema o kojima smo svi mi smatramo da smo kompetentni : sport, vreme, lični odnosi i naravno – politika. 

I znate šta, ja u stvari ne volim da pričam o politi baš toliko koliko je ona često na neki način iznuđeno rješenje

Molim da mi oprostite što ću zvučati kao elitist no mali broj ljudi je sprema sa vama da priča o Moneu, računarstvu, putopisima Karla Mana i sl. Nažalost nivo kulture je kod nas prilično nizak i tu ubrajam i mene tako da su šanse da sa nekim mogu povesti razgovor o najnovijoj izložbi ili postavci skoro pa nikakve. 

To be fair nije ni moje poznavanje vrhunsko ali eto tu pripisujem sebe u grupu onih koji su željni da saslušaju pametnijeg i „učevnijeg“. 

I ja sam previše introvertan da bih pričao o drugima a da se osećam iole komforno, a da pričam o licima koja nisu prisutna (a da nisu javna lica) tek mi ne pada na pamet.  A i da budem iskren ukoliko se nije desilo nešto izuzetno u potpunosti me ne interesuje niti život mog sagovornika. 

A izgleda da sam jedan od retkih koje sport ne zanima, jedino što ispratim su utakmice Vojvodine u „Evropi“ . U stvari poslednji sportski prenos/događaj u kome sam uživao je bio prenos snukera. 

A ima još jedna stavka, ukoliko zaista želite da razgovarate ozbiljno obilo kojoj temi pa i nekim jednostavnijim nekako neminovno se dolazi do politike (ili sam ja baš toliko „pokvaren“). 

Moj otac je mušičar, zaljubljenik u prirodu. Moji razgovori sa njim se nekako uvek svedu na probleme zaštite voda i kako su to bolje radili u KuK monarhiji. 

Razgovori o sportu uvijek završe na političkim i ekonomskim pozadinama. O modi ili odjeći završe na položaju djece -radnika .  

Point taken? 

So there it is.  Razlozi zbog kojih se na kraju sve svodi na razgovore o „teškim“ temama i politici. 

Nadam se da Vama bolje ide od ruke cela ta stvar razgovora o ljepšim temama. 

уторак, 11. август 2015.

Da li ljudi postaju ateisti kako bi mogli griješiti bez moralnih poslijedica?


Zing!
Ponekada je moguće čuti da ljudi postaje ateisti ili agnostici iz prizemnih razloga, jedan od tih prizemnih razloga koj se u takvim slučajevima navode je i to da ljudi odbacuju vjeru kako bi mogli da počine grehe bez osećaja odgovornosti ili krivice. 

Isto tako najvjerovatnije svako od nas ima spreman odgovor i argumentaciju za to da naše vjerovanje ili nevjerovanje nije plod prizemnih razloga već često dugotrajnog ispitivanja i traženja odgovora. Ponašamo se kao da je svojevrsna uvreda da neko smatra da ljudi prestaju da vjeruju u božanstva samo da bi lakše živeli sa "nedostatkom morala". 

петак, 07. август 2015.

Četvrti sekularni bloger ubijen u Bangladešu od početka godine

Još jedna žrtva u borbi protiv ekstremnog sekularizma, naravno i ovog puta to je neko sekularan ili ateista. Ovog  puta to je Niloy Neel jedan od organizatora Science and rationalist association of Bangladesh.

U Bangladešu postoji lista 84 sekulranih blogera i blogera  i ateista sastavljena od onih koji su "uvređeni" i koje su islamističke partije optužije za blasfemiju.

Ateistički i sekularni blogeri inače  su pritvarani zbog "uvrede religijskih osećanja".

Više o temi možete saznati iz emisije BBCTrending-a posvećenoj ubistvima blogera:



izvor: uk.news.yahoo.com

недеља, 02. август 2015.

Seth Andrews je intervjuisao Richarda Dawkinsa


Odličan intervju koji je sproveo Seth Andrews, autor i voditelj The Thinking Atheist podkasta koji vam toplo preporučujem, i u čijem katalogu će te moći naći razgovore i iskustva drugih ljudi koji su se našli pred dilemama kroz svoj put ka slobodbom mišljenju. Od odnosa u porodici koji mogu biti poremećeni takvim putem i kako se izvoriti sa strahovima najbližih, kako su ljudi prevazišli ili pomirili se se sa strahom od smrti pa do manje ozbiljnih ali za sekulariste ozbiljnih pitanja uloge religijskih zajednica u društvu.

U svakom slučaju Seth je stvorio sjajnu zajednicu koja uvek daje zanimljiv i kvalitetan materijal.
Seth je i odličan u sprovođenju intervjua i ovaj iako kratak intervju izuzetno je sadržajan i zanimljiv.

Seth je Dokinsa pitao o budućnosti ljudske evolucije i kako bi ona mogla izgledati i kojim putevima bi mogla krenuti, te zašto bi bila drugačija od dosadašnjeg toka.

Takođe tu su pitanja o ulozi moderne tehnologije i mašina u našem evolutivnom razvoju a kao poslastica je razgovor o Darvinizmu i razvoju života na tim osnovama na drugim planetama te zašto ga možda nikada nećemo upoznati.