REGIONAL tribina: Tatjana Macura, Marta Vasić i Pavle Grbović o bojkotu izbora

Na tribini „Bojkot izbora kao sredstvo ili cilj“, koja je održana  u organizaciji Regionala i Fondacije Fridrih Nauman, istaknuto je da je dijalog prva stepenica u borbi za poštene i slobodne izbore, da je potrebno racionalizovati zahteve i postaviti ih u realne vremenske okvire, ali je i izražena sumnja da će opozicione stranke i pokreti koji se odluče za bojkot imati kapacitete da ga održe aktivnim.

Na tribini su govorili: Tatjana Macura, kopredsednica Stranke moderne Srbije (SMS), Pavle Grbović, član Predsedništva Pokreta slobodnih građana (PSG) i Marta Vasić, autorka na portalu Talas.rs


Moderator tribine bio je Đorđo Žujović, član Predsedništva Liberalno-demokratske partije (LDP) i jedan od učesnika dijaloga na Fakultetu političkih nauka (FPN).

Foto: Regional

Grbović: Dijalog na FPN prva stepenica u borbi za poštene i slobodne izbore

– Jasno je da adekvatnih izbornih uslova u ovom trenutku nema, a nisam veliki optimista da će se to promeniti, ali naš zadatak je da se za to borimo do poslednjeg trenutka – rekao je Pavle Grbović.
Grbović je podsetio da je PSG u dva izborna ciklusa u konstantnom bojkotu – u Medveđi pre mesec dana, a pre toga i u Lučanima. Prema njegovim rečima, PSG se i u Sporazumu s narodom obavezao da će se boriti za poštene i slobodne izbore.

– Dijalog na Fakultetu političkih nauka je prva stepenica u tom pravcu i, bez obzira što nije dao Bog zna kakve rezultate, svakako predstavlja jednu vrstu iskoraka, jer je vlast prvi put pristala da priča sa opozicijom, iako su rekli da to nikada neće uraditi. Priznali su da neke stvari ne funkcionišu i deklarativno su pokazali spremnost da neke stvari promene – objasnio je Grbović.

On je naveo da sada čekaju dijalog sa predstavicima međunarodne zajednice, jer bi bilo nerazumno da odluku o izlasku na izbore donose pre nego što okončaju ono što su sami inicirali.

Član Predsedništva Pokreta slobodnih građana je dodao da PSG još uvek nije doneo odluku o bojkotu, odnosno izlasku na izbore.

– Sačekaćemo da vidimo kakav će biti ishod ili makar tok dijaloga. Čini mi se da se suština svih zahteva opozicije može svesti u jednu rečenicu koja je veoma jednostavna: Ukoliko opozicija svoju odluku o izlasku na izbore ne može da saopšti i da obrazlaže na RTS-u, onda, u tom slučaju, SNS na izborima treba da učestvuje sam – naglasio je Grbović.

On je postavio pitanje šta je alternativa razgovorima.

– Alternativa je revolucija za koju, prvo, nema energije i, drugo, na znam ko će je izvesti. Čini mi se da je to i pitanje populizma – kako možete da sedite sa nekim ljudima i pregovarate. Najkrvaviji ratovi su se uvek završavali za nekim stolom, završavali su se razgovorima. Mislim da će i ova priča o izbornim uslovima da se završi nekim pregovorima – rekao je član Predsedništva PSG.

Foto: Regional

Macura: Racionalizovati zahteve i postaviti ih u realne vremenske okvire

Kopredsednica Stranke moderne Srbije Tatjana Macura izjavila je da je protiv bojkota jer smatra da ne bi trebalo odustajati od borbe za fer izborne i medijske uslove.

– Ta borba treba da se nastavi i posle izbora, jer je nemoguće do sledećih izbora stvari dovesti u red, a trebalo bi da se neke stvari dovedu u red i za buduće generacije – rekla je Macura.

Macura je kazala da se nada da će oni koji su odlučili da bojkotuju izbore tu odluku revidirati i dodala da se nada da će se neke stvari promeniti i poboljšati.

– Vide se neki pomaci, i to su činjenice. Vlast je u jednom trenutku rekla: „Da vas pet miliona izađe na ulicu mi nećemo uraditi apsolutno ništa“, pa su ipak uradili nešto. Dakle, ja se u tom kontestu nadam da će oni ipak sprovesti ono što obećavaju, odnosno najmanje što su obećali. I dalje ćemo vršiti uticaj da se taj spisak zahteva, za koje su rekli da će već sad da prihvate, proširi. Metode koje možemo da koristimo jesu one koje koristimo i sada i možemo da ih proširimo na pritiske koji će se desiti posredstvom ljudi koji dolaze iz Evropskog parlamenta, odnosno Evropske komisije. Mogu da se nadam i čini mi se da je to dobar put da se poboljšaju izborni uslovi u Srbiji. Oni za ovaj kratak period ne mogu da se pretvore u nešto što je idealno jer mi nosimo bagaž koji je bar 19 godina star. Očekivati da će se sve dovesti u idealnu formu za samo šest ili osam meseci ili godinu dana jeste nešto što je iluzorno i nešto što će možda dodatno da optereti građane, u smislu da im dâ velika nadanja, a onda da ih otera jedno veliko razočarenje – rekla je ona.

Kopredsednica Stranke moderne Srbije je istakla da prvo treba racionalizovati zahteve i postaviti ih u realne vremenske okvire.

– Treba razumeti da postoje zahtevi kojima može da se odogovori u kratkom vremenskom periodu, da postoje oni na koje se odgovara u srednjoročnom periodu, ali i neki koji idu dugoročno, na kojima mora duže i ozbiljnije da se radi. Obećavati ljudima spisak od 42 zahteva, 102 ili samo 3, obećavati im nešto čega je i tvorac toga svestan da je nemoguće rešiti u kratkom vremenskom periodu vodi u dodatnu apatiju. To je populizam, i on nije samo svojstven ljudima koji čine vladajuću većinu u Srbiji, nego je trenutno jako dobra poluga na kojoj se ljudi emotivno dovode u situaciju da dovode u pitanje i naše učešće u političkom životu. Sve što je predmet mržnje o nama koja se plasira na društvenim mrežama nema nikakvo utemeljenje, ali jeste bazirano na tim emocijama i tom populizmu – naglasila je Macura.

Vasić: Razgovori na FPN unapred osuđeni na propast

Komentarišući dijalog između vlasti i opozicije, Marta Vasić je objasnila zašto smatra da su razgovori na Fakultetu političkih nauka unapred osuđeni na propast.

– Sa strane vlasti sigurno je postojala namera da se načine neki ustupci, ali su oni mahom planirani da budu kozmetički i nesuštinski. Samim tim, to nije nešto na šta bi veći deo opozicije mogao da pristane. S druge strane, mislim da je najveći deo opozicionih partija tu došao s jasnom namerom da svakako bojkotuje izbore. Jako je veliki prag koji vlast mora da pređe da bi promenila taj stav. I kada imate dve strane koje dolaze sa suštinskim premisama koje se poništavaju međusobno, u tom kontekstu, ti razgovori su već unapred osuđeni na propast – rekla je Vasić.

Ona smatra da ne postoji dobar ili zao političar.

– Mislim da postoji političar koji više ili manje poštuje demokratska pravila. Svi političari odgovaraju na podsticaj kao racionalne osobe ili da opstanu na vlasti ili da na vlast dođu, što mislim da je sasvim racionalna ukoliko vršite vlast u okviru demokratskih principa. Ono što se sada događa sa pregovorima jeste da SNS ima podsticaj da se promeni donekle, zato što putem nekoliko meseci protesta jeste uspeli da napravite neki mali udar ka vlasti. Dakle, postoji određen posticaj, ali on nikako nije dovoljan. Taj podsticaj je mali da bi oni zaista, suštinski promenili način na koji deluju. Mislim da je to percepcija koju često ima opozicija u Srbiji – da je njena moć zapravo veća nego što jeste. Ako ćemo da budemo iskreni, nije tolika da SNS zapravo ima podsticaj da se promeni suštinski i supstantivno. Ako racionalno gledate koja je moć opozicije, mislim da nas onda ishod pregovora na FPN sigurno neće iznenaditi. Ne postoji dobar ili zao političar i mislim da je posmatranje politike kroz te moralne termine jako loše i da je to upravo korak populizma gde vi kasnije odlazite u to da gledate ko je „prava“ opozicija, a ko, zapravo, nije – ističe Vasić.

Foto: Regional

Macura: Bojkot i dalje jeste jedna od opcija

Tatjana Macura je rekla da bojkot može da postane opcija danom proglašenja izbora, da to nije sporno, i objasnila šta za nju znači borba za fer izborne uslove.

– Da bi se došlo do fer izbornih uslova, moramo da menjamo određene propise i zakone. To ne može da se desi tako što ćemo da kažemo da nećemo da učestvujemo u dijalogu, analizi svega što treba da se menja i Skupštini koja treba da potvrdi sve ono što je u međuvremenu bilo dogovoreno. To znači aktivna borba za fer izborne uslove. Sve drugo je utopija – rekla je Macura.

Ona je dodala da se nada da dijalog i borba za izborne uslove neće stati danom završetka izbora 2020. godine

– Na tome mora da se radi pred svake naredne izbore. To nije konačan proces i to ne znači da dijalog treba da stane kada se raspišu izbori, on mora da traje. Naša borba, bili mi na vlasti ili u opoziciji, mora da bude u kontinuitetu. Od toga ne treba odustati. U suprotnom, to znači revoluciju. Nisam sigurna da je u ovom trenutku u Srbiji takva atmosfera i da postoji energija među građanima da se sprovede. To je neracionalno očekivanje – naglasila je Macura.

Vasić: Opozicija danas većinski potpuno bezidejna

– Ako već idete u bojkot, onda morate imati aktivnu kampanju. Svako ko nije ostrašćen može jasno da vidi da od početka protesta „1 od 5 miliona“ opozicija nema kreativnost, niti sposobnost, da te proteste, koji su zaista započeti sa najlegitimnijim uzrokom do sada, održi – rekla je Marta Vasić.

Ona je izrazila sumnju da će ta ista opozicija imati kapacitete da bojkot održi aktivnim.

– Nisam videla nijednog opozicionog političara da kaže šta aktivan bojkot znači. Niko se iz opozicije suštiniski, koji se zalaže za tu opciju, ne trudi da objani građanima kako će to zapravo da izgleda. Pogotovo u situaciji kada uzmete u obzir neizlazak na izbore – imate drastično manje resursa, nego što biste imali u izbornoj kampanji, koliko god da se ona odvija u lošim uslovima, sa ograničenim prisustvom u medijima. I dalje imate mnogo više resursa da se vaša poruka čuje, da makar neki građani čuju, nego što imate u situaciji kada bojkotuje izbore – rekla je ona.

Vasić naglašava da je jako je bitno i šta dolazi dan nakon bojkota.

– Kroz istoriju se pokazalo da bojkot ne proizvodi rezultate koje bi opozicija želela. Ključni problem opozicije, i zašto bojkot ništa ne menja, je da je opozicija danas većinski potpuno bezidejna i da se suštinski bazira na anti-Vučić sentimentu, koji, nažalost, nije dovoljan da motiviše dovoljan broj birača da taj bojkot bude uspešan, kao što iskreno mislim da izlazak na izbore neće biti nešto preterano uspešan. Čak i da postoje potpuno fer izbori, mislim da je to realnost od koje veliki deo opozicije beži – nemate kapacitete, ne samo što Vučić ima kontrolu nad uslovima pod kojima se vi takmičite, nego što vi nemate šta da ponudite umesto – zaključila je Vasić.

Foto: Regional

Grbović: Bitno da se oslabi glavna poluga Vučićeve vlasti, a to su mediji

Pavle Grbović se osvrnuo na zaključke koje je Vlada Republike Srbije usvojila na sednici održanoj neposredno pred tribinu.

– Prvo je potrebno da se ti romantični zaključci Vlade implementiraju u dobroj meri. Apsolutno ništa ne znači Vladina preporuka da se izaberu novi članovi REM-a po ubrzanoj proceduri. Nedostaju tri člana, koji mogu biti izabrani po nekoj proceduri koja će biti potpuno iskrivljena. Može da nam se desi 2016. godina, kada je umesto Milana Antonijevića, koji je trebalo da bude izabran i koji je predožen od strane civilnog društva i nevladinog sektora, izabran gospodin Peković. Niko ni ne zna ko su ti bezimeni i bezlični ljudi koji tamo sede i slušaju Oliveru Zekić – naglasio je Grbović.

On je rekao da izbora nećemo znati da li se funkcionerska kampanja zloupotrebljava ili ne, jer taj mehanizam nepostoji. Istakao je da je bitno da se oslabi glavna poluga Vučićeve vlasti, a to su, kako kaže, mediji, pre svega, Javni servis.

Grbović kaže da je bojkot legitimno sredstvo i „možda najnormalnija i najprirodnija rekacija na potpuno nenormalno okruženje u kome živimo“, ali da je pitanje da li je najefikasnije sredstvo.

– Onda se postavlja još jedno pitanje, ne samo efikasnosti bojkota kao sredstva, već i tajminga. Jasno je da se bojkotom želi akumulirati neka snaga i neko nezadovoljstvo koje postoji u građanstvu. Da se kasnije pređe u neku novu fazu protesta, uličnih akcija, novih metoda političke borbe i da se ide ka 2022. kada su predsedički izbori i kada postoji verovatno najveća šansa da jedan zajednički kandidat, koji ispunjava, pre svega, neke moralne karakteristike. Dakle, predsednik kao funkcija ne mora biti toliko politički opredeljena. Da se u tom duelu jedan na jedan Vučić pobedi. Da se napravi referendumska atmosfera: Mi ili on – rekao je Grbović.

Član Predsedništva Pokreta slobodnih građana dodaje da se postavlja i pitanje čisto taktičke prirode.

– Ako vi devet meseci ranije proglasite bojkot, ostavljate devet meseci čoveku koji je politički predator i koji može da izmisli četiri opcije i da se, uslovno rečeno, „snađe“. Šta radimo ukoliko Aleksandar Vučić na proleće 2020. godine kaže: Okej, devet, deset, dvanaest meseci ste išli i tražili moju smenu, evo ja vam sada dajem mandat na proveru – i raspiše predsedničke izbore? Da li idemo na te izbore ili ne idemo ili naredne četiri godine ne postojimo nigde, ni u jednoj instituciji, da li četiri godine možemo da izdržimo na ulici, da li će se on sutra kada se probudi sa 450% vlasti na svakom nivou da se uhvati za glavu i kaže: Jeste, ja sve imam, i sve milijarde u svojim rukama, ali nemam legitimitet, šta da radim sad sa tim? Kada uradite to devet meseci ranije ostavljate previše prostora da planira političke korake. Ako bi mu se jedinstveni bojkt desio neposredno pred raspivanje izbora, on tad prosto nema gde i onda ga saterujute u ćošak. Mislim da nismo puno računa vodili o taktici. Kao da smo se negde utrkivali ko će od nas biti pravoverniji u svojoj borbi, ko će svoju emociju na bolji način iskazati i ko će na taj način prikupiti više biračkog tela na društvenoj mreži Tviter – zaključio je Grbović.

Žujović: Odabrani zahtevi koji ne mogu da budu lako razumljivi ljudima

Član Predsedništva LDP-a Đorđo Žujović osvrnuo se na sastanke na Fakultetu političkih nauka.

– Na sastancima na Fakultetu političkih nauka, predstavnici Srpske napredne stranke su u svakom trenutku odlučno reagovali na pominjanje Radio-televizije Srbije, poručujući nam da oni nemaju nikakav uticaj na programsku šemu RTS-a i da su apsolutno za da opozicija, kako to Vladimir Đukanović kaže, bude „24 časa u svim vestima i na svim kanalima“. Očigledno smo došli do sledeće faze, a to je da bi trebalo da se sada, pred sastanak uz poredovanje Evropske unije, Vlada Srbije i vladajuća koalicija predstave u javnosti kao neko ko je spreman na određene ustupke. Ti ustupci se, pre svega, odnose na medijsku sliku. To prati potpuna konfunzija kod ljudi šta znači medijska slika i ko su vlasnici medija. Ne možete ljudima da objasnite da privatne televizije imaju određenu uređivačku politiku, a da REM mora da reaguje kada se na tim televizijama pojavi nešto što je neprimereno. Onda postavljate pitanje šta uopšte može da se emituje na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Tada imate situaciju da je najveći deo opozicije na vrh stavio pitanje REM-a, iako devedeset posto građana naše zemlje ne može uopšte da ustanovi šta je to zapravo REM. Ljudi uopšte ne reaguju na tim koordinatama. Kao da su odabrani zahtevi koji ne mogu da budu lako razumljivi – ističe Žujović.

Žujović kaže da je drugi zahtev pitanje resursa koji mogu da se koriste, odnosno pojam javnog resursa i šta je pojam javnog funkcionera.

– Do kraja tih sastanaka (na FPN-u) nismo mogli da se dogovorimo šta to znači javni funkcioner, ko je taj čovek. I sada smo došli do situacije da je Vlada danas (utorak) dala preporuku da javni funkcioner ne može da učestvuje u kampanji za vreme radnog vremena, što je samo po sebi banalnost jer su ti ljudi postavljeni od istih tih vladajućih stranaka. Ne znam na koji se način se meri kako neki čovek nastupa na izborima. Za mene je suštinsko pitanje stvaranje atmosfere u kojoj je sve to moguće. Većina, kada govori o funkcionerskoj kampanji, ne misli na lokalne moćnike, iako je to veliki problem. Na tim sastancima se najčešće govorilo o ulozi predsednika države u samoj kampanji. U Zakonu o predsedniku i u Ustavu Srbije navodi se da predsednik Republike ne može u isto vreme obavljati drugu javnu funkciju. Sad je pitanje da li je javna funkcija to što je u isto vreme predsednik stranke i da li njegovo ime može da se pojavljuje na listama na lokalu i ko su onda ti ljudi na lokalu koji se bave politikom. To posredstvo Evropske unije valjda treba da doprinese tome da „raščivijamo“ prvo te termine pa onda da krenemo na sledeći korak - rekao je on.

Foto: Regional