понедељак, 25. април 2016.

Post Mortem 2016 – Kako su se odvile najzanimljivije izborne trke i šta nam rezultati poručuju

I bejahu istraživanja javnog mnjenja prilično tačna. Biće da su mnogi dužni izvinjenja zbog halabuke da su naduvana. 
U prošlom tekstu navedoh koje su to trke bile interesantne a sada možemo videti kako su se one završile i pokušati da izvedemo par zaključaka koji bi nam omogućile da zavirimo u kristalnu kuglu srpske politike 

Demokratska stranka je opstala
I to je otprilike sve što se može reći za njih. Iznad cenzusa ih je održao Beograd i Vojvodina. Stranka efektivno više nije relevantna u užoj Srbiji na republičkom nivou a izgubila je vlast i u Vojvodini 
Međutim iako je opstala izgleda da se nije oporavila i ostvarila je ograničen rast. Možda im je za utehu to što su opstali kao najjači deo građanske opozicije ali DJB im diše za vratom i biće potrebno dosta rada da ih ovaj pokret koji očigledno ima veći rast od njih u budućnosti ne sustigne. 

петак, 22. април 2016.

Rezultati koji će dati odgovore na interesantna pitanja u dosadnim izborima

U jednu ruku ovi izbori bi mogli ostati upamćeni kao prilično dosadni. Kampanja je sigurno bila takva, doduše po mom skromnom mišljenju veštački i krajnje maliciozno od strane većeg broja aktera.

Ima nešto krajnje interesantno i zabrinjavajuće u ponašanju medija tokom ovog izbornog ciklusa i njihove prilične nezainteresovanosti za kampanju. Dok se u SAD televizijske stanice utrkuju da organizuju što više i što bolje debate jer time dokazuju svoju relevantnost u svetu u kome televizija kao medij igra slabiju ulogu, dokazuju prestiž informacionih redakcija ukoliko imaju najbolje debate (Megyn Kelly i Fox News su pobrali mnoge simpatije i od onih koji ih tradicionalno ne podnose zbog proveravanja tačnosti izjava uživo tokom debate) i na kraju krajeva debate donose uglavnom jako visoku gledanost a TV stanice vole novac.

Kod nas svega toga jedva da je bilo. Debate su se pojavile na samom kraju izbornog procesa koji je neformalno počeo nakon 2016. Premijer je uspeo da vodi državu 2 godine bez suočavanja ne samo sa opozicijom, već i sa nekim agresivnijim novinarom.

Valjda srpski mediji ne vole novac, ili to ili su mnogi mediji saučesnici u onemogućavanju kvalitetne debate po pitanju u kom to smeru treba da se kreće društvo u kom oni postoje.
Nadajmo se da će platiti cenu daljom nerelevantnošću.

No šta je to pak interesanto i pored ove veštačke monotonije?

Najznačajnije izborne trke ukoliko ne bude značajnih izbornih iznenađenja (uzimajući u obzir metod istraživanja javnog mnjenja — telefonske ankete, ne bi me iznenadilo preterano da ih bude) biće pak dve trke unutar opozicije:
  1. Trka između konzervativnih stranaka sa jedne strane i raznovrsne građanske opozicije kojoj je zahvaljujući njihovom delovanju sve teže dati epitet koji nisu izdali.
  2. Trka unutar građanske opozicije i ko će biti glavni nosioci iste.
  3. No interesantno će biti da saznamo u kakvom su stanju novi igrači poput DJB i Levice.
  4. I na kraju kakvo će biti prolazno vreme SNS-a?

среда, 13. април 2016.

Blaženo ujedinjenje Srpsko

Podele su neophodne za zdravo funkcionisanje jednog društva. Podele su pokazatelj da još uvijek postoje ideje u društvu i da se stvaraju nove. Podele su pokazatelj da ljudi brinu o sudbini društva u kome žive makar imali suprotne ideje kako rešiti probleme u kojima se društvo i država nalaze.


Pričajmo o jednoj pojavi koju ja ne podnosim a koja je odlučila da uhvati maha pred ove izbore a bajrak te ideje "ponosno" nosi, iskreno govoreći, čudesna koalicija okupljena oko perjanice srpskog autoritarizma SNS-a.

Ne uspjeh da pobegenem od predizbornih plakata dotičnog predizbornog vozića od nekih 10-tak strančica te stoga ugledah njihov blaženi slogan "Ujedinjeni možemo sve.“ Malo povratih al’ preživeh nekako susret sa njim.

Pa stvarno, postoji li ideja koja lepše oslikava politički diletantizam od ideje ujedinjenja ljudi koji imaju ne samo različite, već dijametralno suprotne političke stavove?

Doduše u slučaju ovog predizbornog vozića koji predvodi SNS-a razlike u idejama nisu problem - ideja nema. Nema ni principa ali o tom potom.

No zašto je ideja blaženog opštenarodnog ujedinjenja ili sabornosti ako su vam bliže ideje desnog spektra i(li) želja da govorite kao da ste iz 19 vijeka? Na kraju krajeva zar ne zakukaju svako malo raznorazni intelektualci i pripadnici raznoraznih elita (počesto klerikalnih) kako je neophodno prevazići podjele koje se svakodnevno umnožavaju te postići mitsko jedinstvo i slogu oličenu valjda u onom neuspešnom pokušaju kopiranja Vizantijskog grba.

Izgleda da je to pozivanje na blaženu sabornost postao jedan prilično providan ali i dalje čest način da autor koji poziva na dotičnu pokaže kako su podele koje „potresaju“ ovo društvo ispod njega kao misleće osobe i ono što je svakako bitnije kako su te podele opasne po opstanak „srpskog bića“ ili srpske državnosti ili koji god mitski element je aktuelan.

I to je problem. Moglo bi se reći u tom grmu leži diletantizam.

Pozabavimo se podelom na prvu i drugu  Srbiju koliko god ta nesretna druga Srbija bila ne baš sretno definisan pojam ako je uopšte i definisan.

Podele koje postoje između ova dva tabora su zaista duboke i suštinske. Načini razmišljanja i vrednosti koje pripisujemo jednim i drugim bi kao krajnji rezultat njihove primene stvorile društva i države koje su značajno različite.

Dovoljno različite da se niti jedna grupa ne bi osećala udobno i „kod kuće“ kada bi živela u utopiji druge grupe.

Kada govore o prevazilaženju ovih podjela autori pamfleta o blaženom ujedinjenju vole da istaknu stvaranje jake Srbije kao ideal i motiv zbog koga bi mi trebali da prevaziđemo sve te sitne podle oko svjetnazora i vrednosti u koje verujemo i živimo.

I onda još pozovu da se okupimo oko par zajedničkih vrednosti kao što su izgradnja pravne države i sl.

A to je tek nonsens.

Tamo gde već postoje određeni zajednički ciljevi  podele nema. A kada podele nema onda nema ni potrebe za blaženim ujedinjenjem oko tog cilja. Jer očigledno oko toga već možemo da se dogovorimo a naše podele opstaju po drugim pitanjima. To što se slažemo oko par političkih pitanja nije dovoljno za saradnju po svim.
Ako se uopšte slažemo?

Jer i kod pitanja na koja bi svi odgovorili na površini jednako kao što je pitanje izgradnje pravne države mogu postojati razlike. Pravna država jednog čovjeka nije isto što i pravna država drugog čovjeka.

I dok su tačke slaganja površinske tačke podela su dubinske i nešto na šta mnogi od nas na obe strane nisu spremni da prave značajne kompromise ili da ih se odreknemo.

U stvari šta je na pola puta između pacifizma i ratobornosti?

Šta je na pola puta između klerikalizma i sekularne države?  Koja je to tačka okupljanja za one koji se zalažu za slobodno tržište i manju ulogu države i protekcionaša i ljevičara koji smatraju da je ono što nam nedostaje veća kontrola države nad ekonomijom?

Onih koji su spremni na pomirenje bez obzira na presude bilo kog suda i onih kojima su presude izgovor više da ne idu ka pomirenju.

Koji je koncenzus između borbe za ljudska prava i ravnodušnosti po pitanju istih?

Podele su neophodne za zdravo funkcionisanje jednog društva. Podele su pokazatelj da još uvijek postoje ideje u društvu i da se stvaraju nove. Podele su pokazatelj da ljudi brinu o sudbini društva u kome žive makar imali suprotne ideje kako rešiti probleme u kojima se društvo i država nalaze.

Ono što je potrebno kako bi društvo ostalo zdravo je stvaranje atmosfere u kojojmože dođi do pristojne borbe ideja. Na kraju krajeva zar politika i nije borba različitih ideja.  Civilizovaniji način da menjamo vlast i društvo kroz implementaciju naših ideja za razliku od nekadašnjeg uzurpiranja kroz fizičko nasilje.

U svim modernim demokrataskim društvima postoje duboke podele među pobornicima različitih ideja. Američki konzervativci, liberali i socijalisti nisu ništa manje zakrvljeni od naših. Britanski takođe.

Samo u društvu u kome postoji živa debata o idejama za budućnost tog društva može doći daljeg razvoja tih ideja i njihove nadogradnje kroz međusobnu kritiku i na taj način do poboljšanja samog društva na duge staze.

Stoga manimo se priče o blaženom ujedinjenju i prestanite da umrtvljujete poslednje žive delove ovog društva. Pozivanjem na njega niste iznad tih podela već samo pokazujete da ih ne razumijete i da ne razumijete značaj koji rešenja koja ove različite ideje nude mogu imati  na život pojedinaca.

Bolje se okrenite stvaranju prostora u kome se ideje mogu razmeniti bez  straha od nasilja, mržnje. Gde većina neće smatrati manjinu izdajnicima i demonizovati je svakom prilikom.

Onda se možda i vama te podele neće činiti tako dubokim i katastrofalnim.


Hvala na pažnji.

fotografija preuzeta sa http://www.randrmagonline.com