субота, 10. децембар 2011.

O nepostojećoj opoziciji i o onoj u nastajanju


   Realno, ja nisam osoba koja uvija, volim da tresnem stvar na sto kad god je to moguće, kad pišem pišem ono što ja mislim, pišem bez zastoja jednostavno izleti iz mene, onako sirovo i stilski neuređeno, al' eto bar je na kraju iskreno. Takav je i sledeći tekst:

  Evo jedno relativno interesantno pitanje, verujete li da u Naorodnoj Skupštini RS postoji ijedna ozbiljna opoziciona stranka? Kažem u NSRS zato što se tamo nalaze relevantne stranke. Pod ozbiljene mislim na stranke koju su u opoziciji ne zato što nisu uspele da se uortače sa SNSD-om već na stranke koje imaju zaista različito mišljenje.
  
  Dobro sad sve stranke mogu napisati da o nečćemu misle kako god žele da napišu. Mislim, kad malo bolje čovek pogleda programe stranaka bilo da su opozicone ili ne videće da je tamo sve med i mleko. I na kraju ali ne najmanje bitno pitanje kadra.

Pitanje kadra, je li?

  Da upravo to, ono pitanje na koje ni jedna stranak nema dobar odgovor, ma da se ne lažemo u kombinaciji sa strukturom nema ni približan dovoljnom a kamoli nešto više.
Kolaž koji nam se na ''opozicionom'' nebu Srpske nudi veoma je šarenolik. Ali molim vas pogledajte te kreature-pa gospodo svi oni su imali svoje šanse, neki po par puta, pa zar smo toliki imbecili da mislimo da će ovog puta da urade nešto revolucionarno i da naizad posle decenije i više čekanja oni zrade pravu stvar.

  Nema šanse. Da li Srpsku mogu voditi napred izlizani tipovi poput njih, da li zaista Srpsku mogu voditi napred politikanti poput Čavća, Ivanića, Bosića i komanije? Ne mogu da su išta znali da naprave napravili bi na lokalu gde su do skora i bili bitni, a nisu učinili nišpta a ni neće u budućnosti.

  Gospodo to su truli koreni. Svi ovi pacoliki politikanti i njihovi ''ljudi'' su se na svim mestima do kojih su se dokopali radili isto ono što rade oni koji su na vlasti, na njihovu žalost imali su mnogo manjeresursa nego gospoda iz savetza Dodikovih dupelizaca. Isto su zapošljavali partijske kadrove, isto su krali gde su mogli, ali eto na njihovekrađe se obraća malo manje pažnje nego na one kojie radi vlast, naravno sa pravom.

  Eh, a nemoj da neko zakuka kako ima mladih i novih ljudi u nekoj stranci, bilo kojoj. Dragi moji svi mi znamo da jedna lasta ne čini proleće. I šta bi se desilo kad bi jedan mlad lider došao na čelo Srpske, pogađate morao bi da sluša gospodu koja su ga tu dovela i onda nažalost i njegovo poštenje pada u vodu. Mislim ja bih prvi glasao za Tadića i Radojičića kad bi izašli samostalno, no to se neće desiti, zašto ja ne znam al mi je žao.

Možda ima još ljudi al svi oni su izuzetci koji ponavljaju pravilo.

  U mojoj opštini je kandidat opozicije bio daleko veći lopov od kandidata SNSD-a na lokalnim izborima, no on sad sa svojom strankom čini vladajuću većinu.

  I onda se ja zapitam a čega se plaše neki novi ljudi, neki koji se do sada nisu bavili politikom i šta njih sprečava da pokrenu nešto? Stani da li se mi plašimo ''gospode'' koja je nepismena, ok kontam ja da je u ovoj zemlji pola naroda nepismeno, ali opet ni oni svi ne glasaju za jednog. U stvari ako mi mislimo da posle svega nema prostora za nešto novo i da su okolnosti takve da netreba delati, onda se itam pa zar nismo onda sami sve zaslužili? Kome onda celokupna ova naša nevelika zajednica kolumnista blogera, komentatora i ostalih piše sve ovo i vapije nad sopstvenom sudbinom.

  Mogu li neki da prestanu da se bave patološkom mržnjom prema nekome i da počnu da rade nešto konstruktivno?

  No, onda opet se pitam stvarno zar je to toliko teško napraviti, pozvati ljude da se okupe oko nekog projekta ma kakav on bio?

  Sad naravno da je to pitanje postojanje nekog lidera, nekoga ko pi povukao nogu i koga bi onda ostali pratili. Sad potrebno je i hrabrosti za to jer nije bezbolno kad se čovek izleti i ne uradi ništa, malo hrabrosti je neophodno.

  Nas je relatrivno malo, ipak to nam daje prednost u lakoći organizovanja. Naš jedini problem bi bile sujete onih koji bi trebalo zajedno da rade. U tom slučaju onda nam sve ovo nije ni potrebo, jer u tom slučaju u igri nisu neki novi ljudi nego našminkani zombiji.

  Zombije već imamo, našminkani nam ne trebaju, pitanje ostaje gde su ljudi i gde je njihov lider.

Ako ništa, gospodo, javite da lidera nemamo, da se okrenemo na vreme nečemu drugom.

четвртак, 01. децембар 2011.

Samo poziv da energiju, znanje i ideje usmerimo na pravi način.

Mejl koji sam poslao Milku Grmuši (milkogrmusa.com)


Ja, iskreno da kažem nevolim da analiziram, prvo znam da u tome ne mogu postići željeni kvalitet, a drugo ja sednem da napišem nešto samo kad mi padne ''mrak' na oči.


Ja zato pišem moje mišljenje ne postavljajući ga ni kao rešenje ni kao neopozivu istinu. Jednostavno da bih iskazao svoj stav.
Eto Milko ti si me ponukao sa par svojih tekstova na ovo. 


Mnogo pričamo, zar ne? Napisaću i ja još jednom nešto što si pročitao već stotinu puta, bolje rečeno još jednom ću ti zasoliti pamet onim što već znaš, eventualno poentirati bolje nego neko drugi, ali reći nešto novo i nešto što pokreće napred neću. Mislim da smo svi mi koji smo pisali o nečemu ponekad osetili da se vrtimo u krug znajući da ono što pišemo stvarnog efekta ima vrlo malo i ima na one ljude koji vec isle isto kao i mi, sveli smo se na prepoznavanje ideja i stavova, čisto prepoznavanje.


Mora se priznati neki od nas su veoma dobri u tome, neki opet nismo. 


Da li mi možemo korak dalje? 


ne..


Bolje da pitam:


Zašto ne možemo napraviti taj korak? 


i


Koji je naš sledeći korak?


Ja nemam nameru nikoga da osuđujem i u stvari niko nije ni zaslužio da ga osuđuju. I ovo što radimo u vreme kakvo radimo znači mnogo, ako ništa znači da nismo slepi i da nisamo gomila idiota koju mogu da vode kako god žele i gde god žele.


Lepa poenta izrečena je u jednom filmu: Neka znaju da nas je bilo i drugačijih.




Milko ti si napisao dve bitne stvari. Napisao si šta je naš problem i ponudio si nam ideju oko koje možemo da se okupimo.


Ali Milko ni ti ni niko drugi nije napisao način da srovedemo te ideje.


Eto ovo je samo poziv da usmerimo raspravu na pravu stranu,da je u smerimo sa onih problema koje smo otkrili, eventualno našli način da ih rešimo.


Samo poziv da energiju, znanje i ideje usmerimo na pravi način.


Za početak bilo bi dobro da svi odgovorimo na ona dva pitanja iz teksta


Poštovanje i sve najbolje:
Nikola Mojović