уторак, 28. јануар 2014.

Kič kuka

  Počela je sezona ispita, i sezona u kojoj ću da tešim prijatelje posle mnogobrojnih neuspeha u najavi. Planiram da izbegnem sličnu sudbinu pa sam smislio pakleni plan. Upoznat sa sopstvenim nedostatkom jake ambicije i jake volje (što samostalno što u kombinaciji) odlučio sam da uradim ono što bi svaki prosečan stanovnik ex-Yu uradio: da podmitim sebe i tako sebi dam motivaciju materijalne prirode. Pošto mito koji bih preferirao (turistički odlazak u kosmos) nije dostupan rešio sam da ga zamenim drugom najboljom stvari - knjigom. 

  Kako je to zahtevalo odlazak u knjižaru uputim se ka SKC-u i pravac knjižara. Sad, ako neko nekim čudo nije bio u modernoj knjižari jednog poznatog lanca knjižara u njima je sve jako lepo raspoređeno po žanrovima i temama, uopšte izuzetno je jednostavno naći ono što volite a ambijent je sjajan i ako želite da razgledate i upoznate se sa čitavim bogatstvom književnih dela koje nećete uspeti da pročitate u svom životu i stoga malčice padnete u depresiju. 

  No ono što je značajno za ovaj tekst nalazi se ne na policama knjižare već na pultovima sa knjigama postavljenim tako da cenjena mušterija ne ušine vrat čitajući naslove. Ovi pultovi su puni najrazličitije beletristike od romana epske fantastike i idiotarija Jovana I. Deretića do poplave sadomazohističkog erotskog štiva koje je zapljusnulo književne obale u poslednjih par godina (kao da im nije bilo dovoljno pola inteneta).  

  Ono što je meni palo u oči dok sam preleteo naslove lakih romana i knjiga koje će vam obogatiti dušu za 15 minuta i omogućiti izvor citata za FB u narednih pola decenije je mnoštvo knjiga za samopomoć i izgradnju ličnosti i uopšte kako da prebrodite nedaće u koje ste upali što svojom sopstvenom što tuđom glupošću. 

  Divne knjige koje će vam omogućiti da otključate svoje psihičke moći, pronađete vezu sa kosmosom i dati vam iluziju višeg i grandioznijeg smisla života, a usput vam dokazivati da je ceo kosmos u zaveri da vam pomogne, naprosto bujaju kao pečurke posle kiše u ovom modernom društvu. 

  Nego ja se pitam, kada smo se svi toliko upropastili da ljudi uspevaju da pišu tomove knjiga o tome kako da živimo normalan život, i što je bitnije kako smo došli dotle da nam treba knjiga i uputstvo kao za Ikein nameštaj da bi smo živeli normalno i srećno? 

  Naravno da ja baš i nisam pozvan da sudim o sreći drugih i njihovom traženju iste ali dokle to ide i gde nastaje ta tolika potreba za tomovima knjiga da bi se postigla jednostavna životna sreća. 

  Ljudi koje sam znao ili znam i koji su srećni često nisu pročitali ni jednu jedinu knjigu, sledili su sopstveni razum i došli do nje. Moja baba nije pročitala “Kaluđera koji je prodao ferari” i bila je jedna od osoba koje su najbolje znale da cene sreću u životu i da se obraduju sitnicama. Naravno život je nije mazio ni najmanje. 

 Kad smo kod Ferarija i jednostavnih stvari koje čine život boljim. 

  Poznanik poznanika mog oca je bio strastveni kockar i bio je vrlo uspešan u tome. Kockajući se u inostranstvu umesto novca dobio je ferari. Taj čovek je bio suvi genije i kada ga je dovezao kući stavio je na njega kič kuku. Kada su ga pitali šta će mu to rekao im je:”Ja sam čovek seljak, moram nečim da vozim prasiće na pijac”. Priča kaže da su iz Ferarija hteli da mu plate da skloni to čudo sa ulica. 

  Tako se jednostavno prave fenomenalne stvari u životu, tako nastaju te sitne priče o gradovima i njihovim ljudima, anegdote koje otkrivamo ako zagrebemo ispod običnog života naših gradova i varošica i koje saznajemo u razgovoru sa prjateljima (ako sam ja mogao da ih saznam na desetine možete i Vi, garant ste stariji od mene i imate prave prijatelje za to) Priče o običnim i manje običnim ljudima koje donose zadovoljstvo i smeh.  

  Čemu previše komplikovanja, svet u kome ljudi žive je prepun ličnosti iz okoline od kojih vam može zastati dah, svakodnevnica je puna malih čuda kojima okrećete leđa i tražite ih knjigama za usedelice i samohrane roditelje. 

  Sa durge strane lepo je videti da ljudi žele da pomognu sebi da žive bolje i ostave žabokrečinu koja ih okružuje. 

  Ali možemo mi to bolje uz samo malo truda i želje da budemo oduševljeni. 

 Možemo mi to mnogo, mnogo bolje. 


PS. Podmitiću se “Bedom istoricizma” od Popera - imam fenomenalan ukus zar ne? 


objavljeno na frontal.ba
  

уторак, 14. јануар 2014.

Izvori konfuzije o ateizmu

 Ideja ateizma svakako predstavlja jednu od jednostavnijih ideja za definisanje i oko tog pojma u krugovim ateista i nema preterane rasprave. Ideja ateizma počinje i završava se neverovanjem u postojanje viših sila (i entiteta) sposobnih da izvrše suspenziju zakona prirode i koji su nastale i postoje nezavisno od zakona prirode.


malo humora za početak :)
   Međutim konfuzija o pojmu, značenju i konsekvencama prihvatanja ove ideje je itekako prisutna u različitim slojevima društva. Razlozi sa nastajanje konfuzije se javljaju usled nedovoljne obaveštenosti o ateizmu i sa druge strane zbog pripisivanja ateizmu ideja i pojmova koje ateizam kao ideja ne obuhvata mada ga često prate.

  Nepoznavanje pojma 

  U društvima koja su u prošlosti visok stepen sekularnosti ostvarili u totalitarnim društvima komunizma i dan danas pojam ateizma se često jako tesno vezuje za pojam ateizma.

  Totalitarna komunistički državni aparati su u uticaju i značaju religije i crkvenih organizacija u životu njihovih podanika videle značajnog konkurenta u podeli vlasti, moći i imovine. Osim toga kako su se raniji organi vlasti, koji su srušeni u komunitičkim revolucijama, u velikoj meri oslanjali na crkvu i religiju kao značajan izvor legitimiteta vlasti i kao saveznika u vladanju i držanju volje i mnenja naroda pod kontrolom, crkva i religija su bile u njihovim očima i legitiman politički takmac. Na samom kraju, no značajan razlog za odnos komunitičkog totalitarnog aparata prema crkvi i religiji je i ogromna količina pokretne i nepokretne imovine koja se putem poklona ranijih vlasti i njenih vernika našla u privatnoj svojini crkvenih organizacija.

  Ovi faktori su doprineli da dođe do necivilizovanog obračuna državnog aparata prema crkvenim organizacijama koje je doveo do mnogobrojnih zločina. Kao alternativa religiji prihvaćen je ateizam, koji iskorišćen kako bi se sklonili stari bogovi i time otvorio put novim totalitarističkim i komunističkim idolima.


   Danas ova užasni period mnogi pokušavaju iskoristiti kao propagandu protiv ateizma mada logička povezanost ateizma sa psihopatijom određenih ljudi ne postoji.

  Razvoj događaja u totalitarnim komunističkim država je tako doveo do toga da na prostorima država bivšeg komunističkog bloka pojedinci i veće društvene grupe ateizam neraskidivo vezuju za komunizam.

  Dok vezivanje za komunizam predstvalja prostu neobaveštenost iz koje proizilazi i pripisivanje ateizmu ideja koje mu nisu svojstvene, značajniju ulogu danas imaju maliciozna učenja o ateizmu koja se sprovode kroz religijsko obrazovanje i koje je kao takvo često povezano ili deo sistema manje ili više sekularnih država.


 Maliciozna učenja o ateizmu


 Prvi navedeni problem je većim delom lokalnog karaktera, no maliciozna učenja o ateizmu kroz religijsku nastavu su problem sa kojim se ateizam suočava na globalnom palnu, od Sjedinjenih Američkih država i protestantskog hrišćanskog fundamentalizma sve do islamističkih država širom sveta.


 Religiozna indoktrinacija dece u nekim od ovih društava je izuzetno snažna i značajno utiče na njihov kasniji pogled na svet kako sa spoznajne tako i sa društvene strane.


Da bi se uvideli ova maliciozna učenja nema potrebe ići do islamističkih zemalja, štaviše ona se manifestuje i u religioznom obrazovanju na teritoriji bivše SFRJ.


 Dozvolite nekoliko primjera ovakvih malicioznih učenja o ateizmu i sekularizmu u udžbenicima za religiozno obrazovanje. Antisemitskih izjava takođe ima u izobilju no ovde ih neću navoditi


„Gubitak vjere je najveća nesreća za čovjeka. Taj grijeh protiv vjere zove se ateizam ili bezboštvo. Ovaj grijeh je veliki i neoprostiv a njega mogu kod čovjeka prouzrokovati razne okolnosti kao, npr., rđavo vaspitanje, zli primjeri u mladosti, jednostrana i površna učenost.“ (Pravoslavna vjeronauka za 9. osnovne, S. Vrhovac / Promicanje mržnje prema ateizmu)


„Navika uvezena sa bezbožničkog Zapada je da ljudi žive u istoj zgradi, a ne poznaju se. Rezultat takvog ponašanja je depresija, najrasprostranjenija bolest na Zapadu.“ (Islamska vjeronauka za 6. razred osnovne škole, M. Čatović, Sarajevo)


„Udaljavajući se od Boga, čovjek sve manje liči na čovjeka, postaje NEČOVJEK.“ (Pravoslavna vjeronauka za 9. osnovne, S. Vrhovac)


“Muslimani su se uspješno oduprli planskim nastojanjima da se sekularizira islamski svijet namećući mu tzv. svjetovni zakon.“ (Islamska vjeronauka, Sulejmanović-Kapetanović)


„Čovjek se spasava samo vjerom, dobra djela nisu potrebna.“ (Pravoslavna vjeronauka za 8.osnovne, V.Stojanović)


„Dobro odgojena djeca sakupljaju videokasete islamskog sadržaja.“ (Islamska vjeronauka za treći osnovne, Ćatić-Štulanović)
citati preuzeti sa prometej.ba




 Ovakva učenja dovode do stvaranja iracionalnog straha kod dece od ateizma kod dece koja još uvek nisu završila ni osnovnu školu. Doduše šta bi mogli očekivati posle učenja da je uništenje skoro celokupnog živog sveta na zemlji moralno opravdan čin. Zaplašivanje i demonizovanje ateizma koje se obavlja u školama jedne formalno sekularne države je u najmanju ruku nedopustivo kako sa strane ograna vlasti tako i od strane civilizovanog
građanskog društva koje mi očigledno nemamo.


 Ovakavo zaplašivanje predstavlja i ozbiljnu barijeru za istupanje atesta u javnosti, jer posle demonizacije, podrazumevani stav javnog mnjenja i društva je često izuzetno negativan upravo kao posledica rane indoktrinacije.
  Pripisivanje nepostojećih osobina, ideja i pojmova 
  
  Posle problema nepoznavanja pojma ateizma i demonizacije samih ateista treći razlog za stvaranje konfuzije (koji je vezan za prvi) je pripisivanje ateizmu osobina koje on ne poseduje.
  
  Pojmovi koji se vezuju za ateizam najčešće predstvaljaju teoriju evolucije i prirodne selekcije, kao i razne tvrdnje iz drugih oblasti nauke.


  Prisutno je i posmatranje ateizma kao ideje i pojma koji u sebi obuhvata filozofske i metafizičke ideje. Svojstvo metafizičkog ili filozofskog koncepta ateizmu pripisuju često oni kojima smetnju predstavlja ateistički aktivizam. Premda mnogobrojini prominentni ateisti jesu biolozi, astrofizičari ili filozofi, njihovo zalaganje za sekularizam i njihove filozofske i naučne stavove ne smemo posmatrati kao integralni deo ateizma iz nekoliko razloga.

  Ateizam u sebi nikako ne može obuhvatati nauku, sam ateizam se izvodi putem načnih metoda. Iako mnoge grane nauke pretpostavljaju u svom radu i istraživanju nepostojanje sile ili bića koje ima mogućnost suspendovanja zakona fizike i mnoge se u svom svakodnevnom radu značajno oslanjaju na tu pretpostavku sam ateizam nije osobina koja bi prožimala naučni rad.

  Da bih to objasnio napravimo mali misaoni eksperiment:

  Ukoliko za osobinu naučnika koji radi na određenom projketu uzmemo da je on teista i da ta osobina utiče na njegov rad tako što on svoje rezultate i činjenice do kojih dolazi objašnjava kroz vizuru svog verskog ubeđenja ili ih odbacije zbog njega, možemo uvideti značaj njegovog verskog ubeđenja na njegov naučni rad. U velikoj naučnoj zajednici koja bi imala istu osobinu i na isti način postupala ta osobina bi svakako bila osobina koja prožima nauku i kojom se nauka rukovodi jer se pretpostavlja kao autoritet iznad saznanja dostignutog naučnim metodom. Ovaj primer se može proširiti na društvenu zajednicu koja bi na sličan način svoje osnovne postulate i pravila funkcionisanja stvarala pod uticajem verskog ubeđenja.

  Kako je ateizam ne verovanje u postojanje božanstva logički bi se mogao nametnuti zaključak da je ateizam u ovom slučaju suprotna ideja i da će on na uticati na sličan način sa suprotnim kvalitetima na život u društvu ili na razvoj nauke.
  
Međutim, ateizam predstavlja odsusto osobine (teizma u ovom slučaju) i implikacija koje ta osobina unosi u društveni ili naučni život i menja prirodni tok.

  Ateizam ne prožima ništa i nema šire značenje od ideje da bog ne postoji. Njegov značaj za život nastaje direktno zbog značaja religije na život. Bez postojanja religije i teizma, ateizam bi bio beznačajan. Kao primer ne prožimanja ateizma treba zamisliti svet u kome nikad nije postojo teizam. Kakav bi značaj ateizam imao u tom svetu? Ja mislim da bi u tom svetu bio beznačajan jer bi se stvari odvijale svojim prirodnim tokom. Ateizam je jednostavno odsustvo “smetnje” koja onemogućava odvijanje života prirodnim tokom.


slike preuzete sa: backyardskeptics.com 
                             westerntradition.wordpress.com
                             polyskeptic.com 

петак, 03. јануар 2014.

O moralu Paskalove opklade i zagrobnom životu


  Kao ateisti jedno od pitanja koje se nameće ili vam nameću je problem Paskalove opklade i uz njega tesno vezano pitanje verovanja u zagrobni život, raj i slično zavisi u kog od 2800 trenutno popularnih bogova veruje društvena zajednica u kojoj živite. 
  
  Naravno, ukoliko ste ateista vaš stav po pitanju postojanja zagrobnog života je jednostava: zagrobni život ne postoji. U novije vreme postoji i pitanje i verovanja u očuvanje svesti posle smrti no to verovanje predstavlja nešto potpuno drugačije od tradicionalnog i religijskog verovanja u zagrobni život. 

  Paskalova opklada predstavlja opkladu o postojanju boga, ovaj misaoni eksperiment implicira ukratko da verovanje u više biće donosi benefit.
 
1. Bog postoji i pogodili smo: U ovom slučaju bismo živeli sa uverenjem da Bog postoji, pa bismo samim tim i živeli uzdržanim i pobožnim životom, zašta bismo bili nagrađeni večnim, beskonačnim životom i večnim blaženstvom. Dakle, žrtvovanje našeg konačnog života bi se isplatilo.
2. Bog postoji i promašili smo: U ovom slučaju bismo živeli kao da nema Boga i zbog toga bismo bili kažnjeni na večni, beskonačni život pun patnje i agonije, tj. na pakao. Treba napomenuti da Paskal ne spominje nigde eksplicitno kaznu u vidu pakla. Ovo je samo predpostavka u odnosu na tumačenje Biblije koje predviđa kaznu za nevernike u vidu večnog života u paklu.
3. Bog ne postoji i promašili smo: U ovom slučaju bismo protraćili svoj život živeći pobožno i kao nagradu ne bismo dobili ništa. Dakle, žrtvovanje našeg konačnog života se ne bi isplatilo.
4. Bog ne postoji i pogodili smo: U ovom slučaju ne bismo živeli pobožnim životom i s obzirom da bismo bili u pravu, ne bismo dobili ništa kao nagradu, ail isto tako ne bismo bili kažnjeni za neverstvo. Samim tim nismo ni na gubitku ni na dobitku.
  
  No ovaj tekst pišem sa namerom ne da objašnjavam Paskalovu opkladu ili (ne)postojanje zagrobnog života nego da dam svoj odgovor na opkladu i viđenje rajskih nagrada koje slede posle bogougodnog života. 

  
  Kako bih bolje objasnio moj stav napravimo jedan mali misaoni eksperiment.
   
  Uzmimo za pretpostavku broj jedan da zagrobni život postoji i da taj zagrobni život postoji onakav kakvim je predstavljen hrišćanstvu, sa rajem, paklom pa i purgatorijumom. Takođe zamislite da ste upravo Vi osoba koja je svojim životom i dobrim delima zaslužila mesto u raju i da se posle dugog puta kroz mitarstva nalazite pred "kapijama" blaženog i večnog života u raju. Svakako i Vi i ja bi se u tom slučaju osećali izuzetno srećnim omogućivši za čitavu večnost ljudski poriv za samoodržanjem.
 
  Zamolio bih Vas sada da pre nego što uđete u blaženstva raja, bacite pogled dole ka Zemlji, štaviše, bacite pogled kroz oblake još niže dole ka paklu. Pogledajte malo bolje dole ka paklu, pogledajte i videćete da je ogromna većine ljudi iz vašeg života koje ste voleli i cenili, Vaši prijatelji, članovi Vaše šire ili uže porodice, možda Vaš otac ili brat, upravo dole u večnim vatrama u večnim mukama. Naravno jedan deo vaših voljenih je i raju ali svakako veći deo ljudi do kojh je Vama stalo nalaze se na večnim mukama.
  
  Šta bi ste Vi mislili u tom momentu, šta bi ste Vi izabrali?
  
  Da li bi ikako mogli biti srećni u blaženstvu Raja znajući da ljudi koje ste voleli provode čitavu večnost u hororu i užasu večnih muka?

  Da li bi i dalje voleli svemoćno biće koje je osudilo vaše voljene na najteže muke. (Da bi ste došli do raja svakako ste morali da ga volite, a da je svemoćno biće koje je bez ikakave muke mogao da spasi vaše voljene to je svakako jasno)

  Koliki psihopata i moralna ništarija bi trebao neko da bude da bi bio u mogućnosti da tvrdi da je ovakav scenario “dobar”. Iskreno govoreći, moja najveća zamisliva noćna mora bi bila scenario u kome saznajem da na osnovu odluka nekog svemoćnog bića veliki broj ljudi (ne mora biti veliki, jedna osoba je više nego dovljna) koju su meni u životu značili osuđen na večne muke.

 Eto, ja na Paskalovoj opkladi biram stranu u kome boga nema i nema ni ove moralno perverzne nagrade. Uostalom da sam stavljen pred ovakvu situaciju odlazak u Raj bi predstavljao gaženje osnovnih moralnih principa i zaista ne bih želeo da budem u društvu onih koji su to uradili pre mene.
  
  U paklu je makar dobro društvo.
 
 
Za više o Paskalovoj opkladi posetiti sjajni blog AvePhilosophy! Morituri te salutant!