O moralu Paskalove opklade i zagrobnom životu

  Kao ateisti jedno od pitanja koje se nameće ili vam nameću je problem Paskalove opklade i uz njega tesno vezano pitanje verovanja u zagrobni život, raj i slično zavisi u kog od 2800 trenutno popularnih bogova veruje društvena zajednica u kojoj živite. 

  

  Naravno, ukoliko ste ateista vaš stav po pitanju postojanja zagrobnog života je jednostava: zagrobni život ne postoji. U novije vreme postoji i pitanje i verovanja u očuvanje svesti posle smrti no to verovanje predstavlja nešto potpuno drugačije od tradicionalnog i religijskog verovanja u zagrobni život. 

  Paskalova opklada predstavlja opkladu o postojanju boga, ovaj misaoni eksperiment implicira ukratko da verovanje u više biće donosi benefit.

 

1. Bog postoji i pogodili smo: U ovom slučaju bismo živeli sa uverenjem da Bog postoji, pa bismo samim tim i živeli uzdržanim i pobožnim životom, zašta bismo bili nagrađeni večnim, beskonačnim životom i večnim blaženstvom. Dakle, žrtvovanje našeg konačnog života bi se isplatilo.

2. Bog postoji i promašili smo: U ovom slučaju bismo živeli kao da nema Boga i zbog toga bismo bili kažnjeni na večni, beskonačni život pun patnje i agonije, tj. na pakao. Treba napomenuti da Paskal ne spominje nigde eksplicitno kaznu u vidu pakla. Ovo je samo predpostavka u odnosu na tumačenje Biblije koje predviđa kaznu za nevernike u vidu večnog života u paklu.

3. Bog ne postoji i promašili smo: U ovom slučaju bismo protraćili svoj život živeći pobožno i kao nagradu ne bismo dobili ništa. Dakle, žrtvovanje našeg konačnog života se ne bi isplatilo.

4. Bog ne postoji i pogodili smo: U ovom slučaju ne bismo živeli pobožnim životom i s obzirom da bismo bili u pravu, ne bismo dobili ništa kao nagradu, ail isto tako ne bismo bili kažnjeni za neverstvo. Samim tim nismo ni na gubitku ni na dobitku.

  

  No ovaj tekst pišem sa namerom ne da objašnjavam Paskalovu opkladu ili (ne)postojanje zagrobnog života nego da dam svoj odgovor na opkladu i viđenje rajskih nagrada koje slede posle bogougodnog života. 

  

  Kako bih bolje objasnio moj stav napravimo jedan mali misaoni eksperiment.

   

  Uzmimo za pretpostavku broj jedan da zagrobni život postoji i da taj zagrobni život postoji onakav kakvim je predstavljen hrišćanstvu, sa rajem, paklom pa i purgatorijumom. Takođe zamislite da ste upravo Vi osoba koja je svojim životom i dobrim delima zaslužila mesto u raju i da se posle dugog puta kroz mitarstva nalazite pred "kapijama" blaženog i večnog života u raju. Svakako i Vi i ja bi se u tom slučaju osećali izuzetno srećnim omogućivši za čitavu večnost ljudski poriv za samoodržanjem.

 

  Zamolio bih Vas sada da pre nego što uđete u blaženstva raja, bacite pogled dole ka Zemlji, štaviše, bacite pogled kroz oblake još niže dole ka paklu. Pogledajte malo bolje dole ka paklu, pogledajte i videćete da je ogromna većine ljudi iz vašeg života koje ste voleli i cenili, Vaši prijatelji, članovi Vaše šire ili uže porodice, možda Vaš otac ili brat, upravo dole u večnim vatrama u večnim mukama. Naravno jedan deo vaših voljenih je i raju ali svakako veći deo ljudi do kojh je Vama stalo nalaze se na večnim mukama.

  

  Šta bi ste Vi mislili u tom momentu, šta bi ste Vi izabrali?

  

  Da li bi ikako mogli biti srećni u blaženstvu Raja znajući da ljudi koje ste voleli provode čitavu večnost u hororu i užasu večnih muka?

  Da li bi i dalje voleli svemoćno biće koje je osudilo vaše voljene na najteže muke. (Da bi ste došli do raja svakako ste morali da ga volite, a da je svemoćno biće koje je bez ikakave muke mogao da spasi vaše voljene to je svakako jasno)

  Koliki psihopata i moralna ništarija bi trebao neko da bude da bi bio u mogućnosti da tvrdi da je ovakav scenario “dobar”. Iskreno govoreći, moja najveća zamisliva noćna mora bi bila scenario u kome saznajem da na osnovu odluka nekog svemoćnog bića veliki broj ljudi (ne mora biti veliki, jedna osoba je više nego dovljna) koju su meni u životu značili osuđen na večne muke.

 Eto, ja na Paskalovoj opkladi biram stranu u kome boga nema i nema ni ove moralno perverzne nagrade. Uostalom da sam stavljen pred ovakvu situaciju odlazak u Raj bi predstavljao gaženje osnovnih moralnih principa i zaista ne bih želeo da budem u društvu onih koji su to uradili pre mene.

  

  U paklu je makar dobro društvo.

Za više o Paskalovoj opkladi posetiti sjajni blog AvePhilosophy! Morituri te salutant!