уторак, 14. јануар 2014.

Izvori konfuzije o ateizmu

 Ideja ateizma svakako predstavlja jednu od jednostavnijih ideja za definisanje i oko tog pojma u krugovim ateista i nema preterane rasprave. Ideja ateizma počinje i završava se neverovanjem u postojanje viših sila (i entiteta) sposobnih da izvrše suspenziju zakona prirode i koji su nastale i postoje nezavisno od zakona prirode.


malo humora za početak :)
   Međutim konfuzija o pojmu, značenju i konsekvencama prihvatanja ove ideje je itekako prisutna u različitim slojevima društva. Razlozi sa nastajanje konfuzije se javljaju usled nedovoljne obaveštenosti o ateizmu i sa druge strane zbog pripisivanja ateizmu ideja i pojmova koje ateizam kao ideja ne obuhvata mada ga često prate.

  Nepoznavanje pojma 

  U društvima koja su u prošlosti visok stepen sekularnosti ostvarili u totalitarnim društvima komunizma i dan danas pojam ateizma se često jako tesno vezuje za pojam ateizma.

  Totalitarna komunistički državni aparati su u uticaju i značaju religije i crkvenih organizacija u životu njihovih podanika videle značajnog konkurenta u podeli vlasti, moći i imovine. Osim toga kako su se raniji organi vlasti, koji su srušeni u komunitičkim revolucijama, u velikoj meri oslanjali na crkvu i religiju kao značajan izvor legitimiteta vlasti i kao saveznika u vladanju i držanju volje i mnenja naroda pod kontrolom, crkva i religija su bile u njihovim očima i legitiman politički takmac. Na samom kraju, no značajan razlog za odnos komunitičkog totalitarnog aparata prema crkvi i religiji je i ogromna količina pokretne i nepokretne imovine koja se putem poklona ranijih vlasti i njenih vernika našla u privatnoj svojini crkvenih organizacija.

  Ovi faktori su doprineli da dođe do necivilizovanog obračuna državnog aparata prema crkvenim organizacijama koje je doveo do mnogobrojnih zločina. Kao alternativa religiji prihvaćen je ateizam, koji iskorišćen kako bi se sklonili stari bogovi i time otvorio put novim totalitarističkim i komunističkim idolima.


   Danas ova užasni period mnogi pokušavaju iskoristiti kao propagandu protiv ateizma mada logička povezanost ateizma sa psihopatijom određenih ljudi ne postoji.

  Razvoj događaja u totalitarnim komunističkim država je tako doveo do toga da na prostorima država bivšeg komunističkog bloka pojedinci i veće društvene grupe ateizam neraskidivo vezuju za komunizam.

  Dok vezivanje za komunizam predstvalja prostu neobaveštenost iz koje proizilazi i pripisivanje ateizmu ideja koje mu nisu svojstvene, značajniju ulogu danas imaju maliciozna učenja o ateizmu koja se sprovode kroz religijsko obrazovanje i koje je kao takvo često povezano ili deo sistema manje ili više sekularnih država.


 Maliciozna učenja o ateizmu


 Prvi navedeni problem je većim delom lokalnog karaktera, no maliciozna učenja o ateizmu kroz religijsku nastavu su problem sa kojim se ateizam suočava na globalnom palnu, od Sjedinjenih Američkih država i protestantskog hrišćanskog fundamentalizma sve do islamističkih država širom sveta.


 Religiozna indoktrinacija dece u nekim od ovih društava je izuzetno snažna i značajno utiče na njihov kasniji pogled na svet kako sa spoznajne tako i sa društvene strane.


Da bi se uvideli ova maliciozna učenja nema potrebe ići do islamističkih zemalja, štaviše ona se manifestuje i u religioznom obrazovanju na teritoriji bivše SFRJ.


 Dozvolite nekoliko primjera ovakvih malicioznih učenja o ateizmu i sekularizmu u udžbenicima za religiozno obrazovanje. Antisemitskih izjava takođe ima u izobilju no ovde ih neću navoditi


„Gubitak vjere je najveća nesreća za čovjeka. Taj grijeh protiv vjere zove se ateizam ili bezboštvo. Ovaj grijeh je veliki i neoprostiv a njega mogu kod čovjeka prouzrokovati razne okolnosti kao, npr., rđavo vaspitanje, zli primjeri u mladosti, jednostrana i površna učenost.“ (Pravoslavna vjeronauka za 9. osnovne, S. Vrhovac / Promicanje mržnje prema ateizmu)


„Navika uvezena sa bezbožničkog Zapada je da ljudi žive u istoj zgradi, a ne poznaju se. Rezultat takvog ponašanja je depresija, najrasprostranjenija bolest na Zapadu.“ (Islamska vjeronauka za 6. razred osnovne škole, M. Čatović, Sarajevo)


„Udaljavajući se od Boga, čovjek sve manje liči na čovjeka, postaje NEČOVJEK.“ (Pravoslavna vjeronauka za 9. osnovne, S. Vrhovac)


“Muslimani su se uspješno oduprli planskim nastojanjima da se sekularizira islamski svijet namećući mu tzv. svjetovni zakon.“ (Islamska vjeronauka, Sulejmanović-Kapetanović)


„Čovjek se spasava samo vjerom, dobra djela nisu potrebna.“ (Pravoslavna vjeronauka za 8.osnovne, V.Stojanović)


„Dobro odgojena djeca sakupljaju videokasete islamskog sadržaja.“ (Islamska vjeronauka za treći osnovne, Ćatić-Štulanović)
citati preuzeti sa prometej.ba




 Ovakva učenja dovode do stvaranja iracionalnog straha kod dece od ateizma kod dece koja još uvek nisu završila ni osnovnu školu. Doduše šta bi mogli očekivati posle učenja da je uništenje skoro celokupnog živog sveta na zemlji moralno opravdan čin. Zaplašivanje i demonizovanje ateizma koje se obavlja u školama jedne formalno sekularne države je u najmanju ruku nedopustivo kako sa strane ograna vlasti tako i od strane civilizovanog
građanskog društva koje mi očigledno nemamo.


 Ovakavo zaplašivanje predstavlja i ozbiljnu barijeru za istupanje atesta u javnosti, jer posle demonizacije, podrazumevani stav javnog mnjenja i društva je često izuzetno negativan upravo kao posledica rane indoktrinacije.
  Pripisivanje nepostojećih osobina, ideja i pojmova 
  
  Posle problema nepoznavanja pojma ateizma i demonizacije samih ateista treći razlog za stvaranje konfuzije (koji je vezan za prvi) je pripisivanje ateizmu osobina koje on ne poseduje.
  
  Pojmovi koji se vezuju za ateizam najčešće predstvaljaju teoriju evolucije i prirodne selekcije, kao i razne tvrdnje iz drugih oblasti nauke.


  Prisutno je i posmatranje ateizma kao ideje i pojma koji u sebi obuhvata filozofske i metafizičke ideje. Svojstvo metafizičkog ili filozofskog koncepta ateizmu pripisuju često oni kojima smetnju predstavlja ateistički aktivizam. Premda mnogobrojini prominentni ateisti jesu biolozi, astrofizičari ili filozofi, njihovo zalaganje za sekularizam i njihove filozofske i naučne stavove ne smemo posmatrati kao integralni deo ateizma iz nekoliko razloga.

  Ateizam u sebi nikako ne može obuhvatati nauku, sam ateizam se izvodi putem načnih metoda. Iako mnoge grane nauke pretpostavljaju u svom radu i istraživanju nepostojanje sile ili bića koje ima mogućnost suspendovanja zakona fizike i mnoge se u svom svakodnevnom radu značajno oslanjaju na tu pretpostavku sam ateizam nije osobina koja bi prožimala naučni rad.

  Da bih to objasnio napravimo mali misaoni eksperiment:

  Ukoliko za osobinu naučnika koji radi na određenom projketu uzmemo da je on teista i da ta osobina utiče na njegov rad tako što on svoje rezultate i činjenice do kojih dolazi objašnjava kroz vizuru svog verskog ubeđenja ili ih odbacije zbog njega, možemo uvideti značaj njegovog verskog ubeđenja na njegov naučni rad. U velikoj naučnoj zajednici koja bi imala istu osobinu i na isti način postupala ta osobina bi svakako bila osobina koja prožima nauku i kojom se nauka rukovodi jer se pretpostavlja kao autoritet iznad saznanja dostignutog naučnim metodom. Ovaj primer se može proširiti na društvenu zajednicu koja bi na sličan način svoje osnovne postulate i pravila funkcionisanja stvarala pod uticajem verskog ubeđenja.

  Kako je ateizam ne verovanje u postojanje božanstva logički bi se mogao nametnuti zaključak da je ateizam u ovom slučaju suprotna ideja i da će on na uticati na sličan način sa suprotnim kvalitetima na život u društvu ili na razvoj nauke.
  
Međutim, ateizam predstavlja odsusto osobine (teizma u ovom slučaju) i implikacija koje ta osobina unosi u društveni ili naučni život i menja prirodni tok.

  Ateizam ne prožima ništa i nema šire značenje od ideje da bog ne postoji. Njegov značaj za život nastaje direktno zbog značaja religije na život. Bez postojanja religije i teizma, ateizam bi bio beznačajan. Kao primer ne prožimanja ateizma treba zamisliti svet u kome nikad nije postojo teizam. Kakav bi značaj ateizam imao u tom svetu? Ja mislim da bi u tom svetu bio beznačajan jer bi se stvari odvijale svojim prirodnim tokom. Ateizam je jednostavno odsustvo “smetnje” koja onemogućava odvijanje života prirodnim tokom.


slike preuzete sa: backyardskeptics.com 
                             westerntradition.wordpress.com
                             polyskeptic.com 

Нема коментара:

Постави коментар