петак, 30. септембар 2011.

Sluge i vladari - feudalizam našeg društva


Pre nekoliko dana u izjavi za Večernje Novosti potpredsednica DS Jelena Trivan je izjavila nešto veoma simptomatično. Naime ona je izjavila kako DS želi da vlada sa starim partnerima.

Iskreno ja sam ostao zapanjen, možda nekome to i ne izgleda kao ozbiljna stvar, no moj stav je da se upravo u malim i sitnim (omaškama?) izjavama može steći uvid u razmišljanje pojedinaca ili masa.

Možda mi je i strašno to što je postalo normalno da se neko nadmeće da bude naš vladar, neznam nekako me to podseća ne feudalizam i na gledanje ljudi samo kao na imovinu ili statistiku, šta li već, ali u svakom slučaju ne kao na samostalne osobe vredne poštovanja.

Da li smo spali na to da budemo roba i da budemo apsolutno sporedni?

U našim vladama sede ljudi koji se nazivaju ministrima ali se ne ponašaju u skaldu sa nazivom njihove funkcije (ministar od engleskog minister što izvorno označava osobu koja služi nekome ili sveštenika (slugu božijeg)).

Naravno da niko ne očekuje da oni budu naše sluge ali se podrazumeva da služe nacionalnim interesima (imamo li ih mi uopšte?) no nažalost oni se ne bave ni time. Možemo se nadati da bi bar državu vodili domaćinski no oni ne rade ni to. Mislim, razlika između feudalnog gospodara i ''demokratskog'' je u tome što ovaj prvi nema nikakvu odgovornost prema podanicima, dok sa druge strane demokratski gospodar ima makar fiktivnu odgovornost, zato ozbiljno zapitajmo se predstavljaju li oni išta drugo nego feudalne vladare sa modernizovanim i redizajneiranim feudima?

Osnovne osobine našeg društva a pogotovo državnog aparata su nepotizam, potkupljivost, kukavičluk u odnosu na vlast i ostale gmizavačke osobine, dakle osobine koje potpuno odgovaraju slugarenjskom mentaliteu koji je trebao biti usađen čoveku feudalnog doba. No ne treba misliti da je naš narod nedemokratičan, naprotiv on je demokratičan ali u onom izvornom značenju a ne u značenju politike i sistema.

Sistem koji nam je generisan nažalost izvlači najgore iz nas.

.Postavlje se pitanje: čega je ovo rezultat i kako prevazići i što je najgore koje su posledice?

Čega je ovo rezultat je pitanje koje je izuzetno kompleksno, moglo bi se objašnjavati više vekovnim podaništvom no nije samo naš narod bio podanički cela Evropa feudalnog doba se sastojala od podaničkih naroda u nekom smislu.

Opasnija stvar je dovođenje jednog oblika vladavine na prečac bez temelja neophodnih za sprovođenje ideja tog sistema. Pričam o demokratiji, nemojte me loše shvatiti nisam ja anti demokrata, ali pogledajmo ozbiljnije gde je nastala današnja liberalna demokratija i pod kojim uslovima.

Demokratija posebno liberalna demokratija je proizvod društva kapitala i razvijeni društvenih sistema i vrednosti, društava u kojima su pre toga prevaziđeni feudalizam i apsolutna monarhija a pre svega društva sa jakom političkom samosvesti i društava visoke discipline. Nije slučajno ideolog liberalizma (danas njegovu ideju baštini libertarizam) englez Džon Lok postavi tadašnje postulate u trenutcima
revoucionarne Engleske I buđenja svesti buržoaske mase, svesne svojih potreba I svojih ciljeva I naročito sredstava kojima će doći do ostvarenja istih.

Da li smo mi u našem istorijskom razvoju imali išta od toga?

Revolucije u našem narodu su se odvile kao nacionalna buđenja i kao borba za slobodu u njima nema elemenata društvene revolucije i nema elemenata prosvećivanja građanskih masa. Novi državni poredak je doveden u našu zemlju ali svjest naroda koji treba da živi u njoj je svjest naroda koji nije prošao kroz neophodne stadijume  nije sazreo za ono što ga je na prečac snašlo.

Da li je moguće da se u ovome krije korjen onoga što zovemo ''sistemskim'' greškama u društvu? (npr.sistemska korupcija)

Na rešavanju problema prevazilaženja jaza društvenog razvitka u svakom društvu treba da radi elita tog društva.

Mi nemamo elitu.

Ali zato imamo anti-elitu.

Problem naše ''elite'' i ''inteligencije'' objasnio je još Arčibald Rajs u svom ''Čujte Srbi!''

Ta inteligencija i elita pokupljena sa dvonedeljnih kurseva (bukvalno su dvonedeljni neki kursevi za obuku o NATO i prozapadnim vrlinama) nesposobna da postane ona na koju je ljubomorna, opterećena malim planačkim mentalitetom ljubomorno upropaštava one koji bi mogli da im se približe i njen cilj nije da unapredi okolinu nego je jednostavno postala sama sebi cilj i za cilj postavila svoju uzvišenost nad drugima, nažalost u materijalnom smislu jer u drugom ni ne mogu.

Oni koji vrede (a takvih ima mnogo, ali oni su nečujna većina) ne usuđuju se da uđu u taj splin, napuštaju obeshrabreni borbu, među pravom elitom i pravim intelektualcima danas preovlađuje nažalost ono nargoje po nih i po sve nas-defetizam. Rašenje za prevaziaženje ovog problema je upravo u tome buđenju prave i obaranju stare elite, kako to izvei je vec nešto čime bi trebalo da se pozabavi šira zajednic ''budnih'' intelektualaca. Do tad stoje prazna mesta...

Nažalost u tako nastala mesta uhlebili su se mediokriteti ljudi nulte moralne a i svake druge vrednosti i oni vuku dole i kad to ne žele jer neće, neznaju i ne mogu drugačije. Tako nastaje naša politička ''elita'' - apsolutno negativnom selekcijom.

A posledice?

Previše su vidljive.

Tračak istine ili skandal-Aleksandar Konuzin u Beogradu


Pošto je ovaj tekst već objavljen na milkogrmusa.com odlučio sam da ga objavim i da aktiviram i ovaj blog.

Tračak istine ili skandal-Konuzin u Beogradu


-Nikola Mojović-



Šta je to ambasador Ruske Federacije u Srbiji gospodin Konuzin izjavio na ''bezbednosnom forumu'' u Beogradu da je izazvalo tolike negativne reakcije ''druge'' Srbije?

Da li je to što je izrekao i postavio pitanja koja upiru u suštinu razlike između ''prve" Srbije – Srbije ogromne većine građana no građana bez pravih predstavnika, građana ućutkanih i bez pristupa medijima za ''zabavljanje'' širokih narodnih masa, i one ''druge'' Srbije – Srbije koja drži sve poluge vlasti u svojim rukama no koja još radi održavanja svoje pozicije  lovi duhove prošlosti izigravajući i dan-danas borce za slobodu, iako im danas niko ne može da uskrati slobodu, a oni mogu svakome. Izigravajući borce protiv nacionalističkih huškanja i vraćanja u devedesete koristeći se šovinizmom i boljševizmom, u najmanju ruku istim ili sličnim onom iz devedesetih.

''Bezbednosniforum'' koji je održan u Beogradu imao je za cilj da još jednom pokaže da u Srbiji postoje dobre sluge za kapital sa Zapada i za njegovu ideologiju. Bilo je to još jedno okupljanje NVO organizacija sumnjivog legitimiteta, koje to što ih ne podnosi većina naroda opravdavaju time da su Srbi manje-više ''niža rasa'' i da su oni duhovno i intelektualno  uznapredovali, dok smo mi ostali jadni zaostali, pa ih ne razumijemo.

Da li je zbilja diplomatski skandal ono što je Konuzin izjavio pred ovakvim skupom? Formalno jeste. No kad pogledamo ''elitu'' pred kojom je to izgovoreno i to šta je izgovoreno možemo li mu uzeti za zlo? Pitanje je da li se u svojoj diplomatskoj karijeri Konuzin sasatao sa više ljudskih ološa na jednom mestu pa stoga ono što je on izjavio djeluje primjereno.  Na našu žalost oni koji su tamo predstavljali Republiku Srbiju zaslužuju mnogo gore, jer ono što je pred tako nedoličnim skupom NATO kursista i lobista izjavio Konuzin je u stvari preblago u odnosu na ono što oni prema mišljenju velike većine u Srbiji zaslužuju.

Svi manje-više znamo šta je Konuzin rekao, pitanje je samo interpretacije medija i to je ono što je bilo simptomatično u ovom slučaju i zaslužuje da se analizira.

Posle ovakvog ataka na nju ''druga'' Srbija je uzvratila iz svog omiljenog oružija – ''slobodnih medija''. Konuzinov  istup je ubrzo (pošto su oni uvideli da ne mogu da ga zataškaju)  okarakterisan kao diplomatski skandal neviđenih razmera. Ubrzo se pojavila vešto nameštena zamena teza sa ciljem da se odvuče rasprava na drugu stranu. Večita teza da Rusija pokušava da napravi od Srbije svoju koloniju i da ona sve što radi dobro za Srbiju radi iz svojih prljavih interesa. Teza o milijardama pomoći članica NATO-pakta pri čemu se zaboravlja da je reč o državama koje su devedeset devete naneli štetu od blizu 100 milijardi američkih dolara. 

Zaboravljeno je to da je u tom trenutku na forumu kao najveći bezbednosni problem Srbije predstavljeno navodno mešanje Ruske Federacije u unutrašnje poslove Srbije i to u trenutku kada njihov favorit uništava suverenitet zemlje koju predstvaljaju.

Ipak je problem nestašice vode u Somaliji veći problem za Srbiju nego nepoštovanje osnovnih ljudski prava  Srba na KiM i poricanje njenog suvereniteta od strane istih oni koji su i Somaliju doveli u tu situaciju. NI REČ O KOSOVU I METOHIJI na bezbednosnom forumu u sred Beograda, ali "Rusija će nas uništiti"...


Zato ponašanje medija oslikava ono što većina građana Srbije odavno zna, a to je da oni koji vode Srbiju u stvari odgovore na Konuzinova pitanja ni nemaju i da ono što znaju jeste politikantsko obračunavanje putem medija koje samo oni kontrolišu. Da li je Konuzin postavio pitanja na koja oni ne mogu, neće ili ne smeju da daju odgovor?

U svakom slučaju ono što je Konuzin uradio ima za ogroman broj ljudi nemerljivu važnost, jer Konuzin je pokazao da se može izvesti ono što mnogi u ućutkanoj i poniženoj Srbiji ne smeju, ali je i pokazao zašto Beograd postaje zabranjeni srpski grad, zašto se ne dozvoljavaju protesti bednih i gladnih, protesti proizvođača i radnika, zašto u Beogradu ne može da se organizuje PARADA SIROTINJE  ali uvek može parada gej lobista (mnogi gejevi ne podržavaju ideju parade).

Konuzin je narodu Srbije pokazao da se može i preko reči njenih vladara i pokazao im je šta treba da urade i šta da se zapitaju. Pokazao je sav jad i bedu vladajućih struktura.

Konuzin nije govorio u ime interesa Ruske Federacije u Srbiji , očito je da je govorio u ime Srba u Srbiji. Koliko ćemo pouke  izvući iz njegovog nastupa i da li ćemo ih pametno iskoristiti ostaje na nama.