петак, 31. јул 2015.

Šta je zaista problem sa krstom na Stolovima

Krst koji je spasio Kragujevac od kiša
Sam po sebi  planirani krst na planini Stolovi i nije neki veliki problem, štaviše u pitanju je samo estetski problem. Međutim, to što se planirani krst pokazao problematičnim je rezultat onoga što krst predstavlja.

Planirani krst predstavlja dva problematična fenomena.

Postavljanje krst na vrh planine Stolovi pokreće pitanje uloge organizovane religije, oličene u ovom slučaju kroz Srpsku pravoslavnu crkvu u društvu u ovom trenutku.


SPC se već neko duže vrijeme nalazi pod kritikama zbog neodgovornog trošenja sredstava koje prikuplja od građana, njih često prate i kritike o potpuno nepotrebnom i prilično licimjernom luksuznom životu mnogih visokih dostojnika crkve ali i običnih parohijskih sveštenika.

Naravno crkva ima apsolutnu slobodu da raspolaže svojim materijalnim sredstiva kako god želi dok je u okviru zakona, značajan deo ovakvih neimarskih poduhvata je finansiran od strane dobrovoljnih donacija.

I to nije sporno. Sporno je da li organizacija koja propoveda hrišćanstvo i kroz njega smernost u materijalnom životu treba tako da se ponaša.

Takođe da li je dovoljno za crkvu da se ponaša samo u skladu sa “svetovnim” zakonima? Zar nije suština religije pa samim tim i crkve da bude bolja od njih? Da li je samo zato što je nešto zakonito (po svetovnim zakonima) dovoljno i prihvatljivo objašnjenje u životu crkve? 

Ili svi mi a posebno vjernici imamo pravo da od nekoga ko voli sebe da postavi ka vrhovni moralni autoritet i da sa te pozicije uređuje prava i živote ljudi koji pripadaj, pa čak i onih koji ne pripadaju toj zajednici, tražimo znatno više?

Zato što SPC ponovo pada po pitanju morala i humanosti u svojim projektima.

Ovo je još jedan od brojnih projekata koji za cilj imaju utvrđivanje njihove kulturne i društvne uloge i dominacije a ne poboljšanje kvaliteta života šire zajednice.

Ponovo je SPC ostvarila minimalne zahteve, i ponovo je pokazala da nije organizacija kojoj su bliski brojni problemi u kojima se vjernici i društvo nalaze.

Izgleda ideja skromnosti nije među idejama koje su usvojili nakon decenija i vekova proučavanja Biblije.

Zato im bahatost i neumerenost i dalje idu od ruke.

A drugi razlog za nezadovoljstvo ovom idejom je svojevrsna primitivnost same ideje (koja da budemo iskreni nije potekla od same SPC) postavljanja velikih krstova po sistemu gde god nađeš zgodno mjesto tu krst posadi.Ideja koja zaista odiše primitivnom teritorijalnošću i pre svega podsjeća na svojevrsno zapišavanje teritorije.

A po mom skromnom mišljenju ništa ne ponižava simbole kao onda kada se koriste za primitivno zapišavanje teritorije. 

I konačno to je problem sa krstom.

Problem krsta je problem identiteta Srpske pravoslavne Crkve u srpskom društvu, njene uloge koja je sve manje uloga religijske organizacije sa ciljem da organizuje duhovni život svoje zajednice na opštu dobrobit svih, a sve više uloga interesne društvne grupe koja iskorištava visoko poverenje značajnog dijela društva kako bi obezbedila uticaj i vlast u društvu i ostvarila materijalne interese. 

Otprilike SPC se ponaša sve više kao Srpska Napredna Stranka


PS.

Tragična stvar je da su religijske zajednice za svoje delovanje u Zvorniku dobile preko 200.000 KM u 2015, i pored svih silnih elementarnih nepogoda koje su pogodile značajan broj ljudi (koje su po tumačenju SPC izazvali homoseksualci).

Za to vrijeme narodna kuhinja dobija 50.000 KM 

Bitno je da imamo uređene prioritete. 


Нема коментара:

Постави коментар