понедељак, 18. јун 2012.

Autorska prava - dan kraća od beskraja

Nisam pisao  u poslednje vreme jer sam između ostalog radio na jednom projektu, prevodu jednog video o autorskim pravima, rezultate možete videti:




ako vam se video sviđa nemojte oklevati da ga podelite sa prijateljima :)

Poreklo autorskih prava nas vraća u 1710, do kraljice Ane, monarha koji nadgleda sjedinjenje Engleske i Škotske u novu tvorevinu Veliku Britaniju.

Takođe, u njenom zauzetom rasporedu je i Anin statut : prvi zakon o autorskim pravima. On je dao autorima, u ograničenom vremenu, kontrolu nad tim ko može da štampa njihove knjige i da gradi na njihovim delima.

Kasnije je grupa pobunjenih kolonista, misleći da je Anin statut dobra ideja, isti kopirala u svoj ustav dajući kongresu ovlašćenje :

"Da promoviše napredak nauke i korisnih umetnosti, obezbeđujući autorima ograničeno vreme ekskluzivnih prava nad svojim kreacijama"

U suštini, autorsko pravo je ugovor između autora i društva: ako obeća da će stvoriti više stvari obećavamo da ga nećemo kopirati i dorađivati 28 godina.

Evo primer iz savremenog doba: recimo da hoćete da bude režiser i tražite početni projekat.

Hari Poter je priča koju biste voleli da preradite. Ali, pošto je autorka objavila "Čarobnjakov kamen" u sjedinjenim američkim državama 1998, još uvek uživa zaštitu autorskih prava tako da ne možete da ga koristite.

Umesto toga nađimo nešto iz davnije prošlosti kao, na primer:

Ratove zvezda: Novu nadu!

Džordž Lukas je napravio Ratove zvezda: Nova nada 1977! To je pre više od 28 godina, pa super! Na snimanje!

Avaj, ne.

Ratovi zvezda su trebali da izgube zaštitu autorskih prava u 2005, a zapravo su zaštićeni do 2072!

To je 95 godina posle objavljivanja, ne 28!

Dakle, ne možete da ga koristite sem ako vam Lukas ne dozvoli.

Zašto njegova autorska prava traju tako dugo?

Pa, od kad postoji zaštita autorskih prava bilo je autora koji su tvrdili da je trajanje zaštite suviše kratko.

I, možda su u pravu. Kako jadnik poput Džordža Lukasa može da stvori profit za bednih 28 godina između 1977 i 2005?

Postoji samo prvo bioskopsko izdanje "Nove nade" 1977.

I ponovno izdanje 1978

i 1979

i 1981

i 1982

a onda je došla 1982 i VHS i Betamak izdanja

i 1984 i televizijsko izdanje

i 1985 i CD izdanje

pa 1989 i CD izdanje za televizore sa većom dijagonalom

i 1990 i ponovno VHS izdanje

i 1992 i VHS izdanje za televizore sa većom dijagonalom

i 1993 i ponovno CD izdanje

i 1995 i još jedno VHS izdanje

i 1997 i specijalno bioskopsko izdanje

Han je pucao prvi, vi kopila.

i 1997 i specijalno izdanje za VHS

i 2004 i DVD izdanje

A sada se Vi, dragi reditelju, pojavljujete sa željom da napraviti sopstvenu verziju Ratova zvezda: Nova nada? Sramota!

To je krađa hrane pravo iz Lukasovih usta.

Četiri se puta Kongres složio sa autorima da je dužina autorskog prava suviše kratka za ostvarivanje profita i tako je proširen:

Prvi put 1831 sa 28 na 42 godine, zatim ponovo 1909 na 56 godina, pa 1976 na do kraja života autora plus 50 godina i 1998 na do kraja života autora plus 70 godina.

To je velika stvar za autore koji su već napravili nešto, ali pomaže li zaista društvu da dobije više filmova i knjiga?

Teško je zamisliti, na primer, da je Edgar Rajs Burougs počeo da piše 'Marsovsku princezu' i 'Tarzana' 1911 jer je zakon o autorskom pravu proširen i da to ne bi uradio da se to nije desilo.

Ili da je Roling, dok je živela od socijalne pomoći u Škotskoj, bila zauzeta matematikom i ne bi napisala Harija Potera, da je zaštita autorskih prava bila trajna samo tokom njenog života, a ne i dodatnih sedam decenija nakon toga.

Kome treba podsticaj nakon što umre? Smrt je trenutak u kome bukvalno nema podsticaji u celom svemiru koji može da te motiviše da napišeš još jedan scenario. Jer si mrtav.

Ako si osoba motivisana planovima koji se razvijaju posle tvoje smrti ti si ili neverovatno fenomenalan ili poremećen.

Pa šta? Pa šta ako je umetničko delo od makarona svakog klinca u obdaništu zaštićeno autorskim pravom tokom 175 godina?

Zašto je to bitno?

Zato što glavni korisnici autorskog prava posle smrti nisu autori, ni društvo već kompanije. Kompanije poput ... Diznija.

Pamtite či dobre stare Diznijeve filmove?

Da, svi oni proizilaze iz radova koji nisu bili pod zaštitom autorskih prava u to vreme.

Celo Diznijevo carstvo i sva magija detinjstva koju stvara postoje samo zato što su autorska dela bila slobodna za Volt Diznija - znate momka koji je zapravo započelo celu kompaniju - obradom i ažuriranjem.

Ali korporacija Volta Diznija je bila veliki propagator produženje prava iz 1998 - do smrti autora +70 godina . To je osiguralo da niko ne može da kreira popularnije verzije njihovih filmova kao što su oni napravili popularniju verziju Alise u zemlji čuda.

Ova skoro pa beskrajna kontrola podriva celu svrhu autorskih prava koja treba da promovišu stvaranje većeg broja knjiga i filmova, ne da kompanijama daju moć da zaustave ljude u kreiranju novih radova zasnovanim na naporima svojih davno mrtvih osnivača.

Novim režiserima i autorima treba sloboda da uzmu ono što nastalo ranije, da ga prerade i promene (Romeo i Julija, Ema). Trebali bi da budu u mogućnosti da koristite i kreativni materijal nastao za njihovih života, ne da budu ograničeni na radove prethodnih generacija.

Na prelazu veka zbog Džordža Lukasa skovana je nova reč: očekorazočarenje.

Ogromno razočarenje koje je nova lenja, neukusna i bezdušna trilogija.

Džordž Lukas je imao potpuno pravo da te filmove pretvori u sterilne promocije igračka što i jesu. On poseduje Dart Vejdera i može da ispriča priču o poreklu kako želi - i to je jedina verzija koju ćete ikada moći da vidite.

Zamislite za trenutak da autorsko pravo i dalje funkcioniše kao u početku.

2011 ukupnost originalne trilogije Ratova zvezda - sva umetnička dela, likovi, muzika - bi napustila zaštitu autorskih prava i bila dostupna željnim rediteljima i pisacima da na tome grade i izgrade svoje verzije.

Postojala bi riznica novih priča o Ratovima zvezda da se u njima uživa.

Sve dok zakoni o autorskim pravima ostanu kakvi jesu ni jedna živa osoba neće biti u prilici do ispriča priču Darta Vejdera, Harija Potera, Hobita ili bilo koju drugu do koje im je stalo sem ako se autor ili, posle njihove smrti, njihova kompanija složi.

Zahvaljujem se elfovima DedAMrAzA na prevodu :)

Нема коментара:

Постави коментар