Utisci o pobednicima i gubitnicima

Preživeli smo još jedne izbore, najavljivane kao sudbonosne po ko zna koji put, naravno ponovo smo završili u uverenju da smo specifični u nekoj vrsti mazohizma. Ništa revolucionarno se nije desilo ni sada. Posle svega ostavljeni smo na milost i nemilost postizbornoj matematici i nadanju da oni za koje smo glasali neće praviti čudne obrte i ulaziti u neprincipijelne koalicije. Izbore eventualno možemo zapamtiti po vaskrsnuću SPS-a i smrti (možda taktičkoj?)* SRS-a.

Moji utisci o pobednici i gubitnicima ovog izbornog ciklusa

Skidam kapu do poda Dačiću. Skidam kapu najvisprenijem političaru u Srbiji. Na krilima demagogije dostojne Miloševića, udarajući nostalgiju na Tita, uz uspešan rad kao ministra unutrašnjih poslova i uz jake koalicione partnere oživeo je mrtvaca. Ovoga puta SPS je došao u poziciju najpoželjnije udavače u selu. Dokazao da se uz jedva promenjenu garnituru iz devedesetih ovom narodu može lako isprati mozak da zaborave to nesrećno vreme.

Drugi pobednik ovih izbora je svakako gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, prošle izbore je izgubio od Vučića a na ovim ga je ostavio da jede prašinu sa 10 procenata razlike. Uspešan rad u Beogradu uz dobro iskorištene kredite, zajedno sa odličnom saradnjom i kontrolom medija uspešno je katapultirao Đilasa van žabokrečine koja je postala Demokratska stranka. Đilas ne samo što jeostao gradonačelnik Beograda nego je dao domaći zadatak svojim stranačkim kolegama i rivalima Pajtiću i Tadiću. Tadiću čiji bi eventualni poraz od Tomislava Nikolića vrlo lako mogao da dovede to toga da Tadić izgubi unutarstranačku borbu. Šta god bilo u budućnosti, Đilas je sebi podigao spomenik u Begoradu po kom će ga pamtiti šta god se dogodilo, njega će pamtiti po Mostu na Adi kao što mi pamtimo Keopsa po Piramidi.

Dinkić je još jednom uspešno preživeo spremajuću mu lomaču, vešto poput vidre iznenadio je sve svoje “poštovaoce” i uspeo da uz odlično odrađenu kampanju, promenjenu strategiju i igrajući na tradicionalno loše pamćenje birača, lako podložno medijima preskoči magični broj. No pokazalo se da on sam nema široku podršku, i da se i pored svega njemu ne pišu mnogo ružičasti dani,da nije bilo lokalno jakih političara on bi se našao u problemima. Usput kao njegova žrtva pala je nekadašnja gradonačelnica Novog Sada i uspešna pokrajinska političarka Maja Gojković.

Na iznenađenje nekih među dobitnike ja ću da stavim i DSS i Koštunicu. Koštunica je pokazao da i dalje lako može da prebaci cenzus na svim nivoima uprkos najvama da će se ozbiljno boriti za njega, i ne samo to, nego je to uradio u doba jako nepovoljne političke klime za njega i njegovu stranku, stranku koja je počela da zauzima ono mesto koje po prirodi stvari pripada SPS-u, u doba žestoke ekonomske krize ta manja opoziciona stranka je trpela udarce medija žešće od onih sa kojim se suočila vlast. Osim toga povučeni DSS je uspeo da se pokaže kao najjača stranka desnica suočena sa napadom dve mnogo agresivnije stranke, Dveri i SRS-a. Ovaj put samostalno sa finasijski skromnom kampanjom, ostvarila je mnogo bolji rezultat od URS-a i LDP-a sa gomilom stelita koji su potrošili ogromnu energiju i svote novca. Stranka je ipak daleko od svog zlatnog perioda kad je imala skoro 18% podrške.

Sa druge strane LDP sa Preokretom i Čedomirom Jovanovićem je doživeo politički debakl od koga je spasao samo SPO. Ogromna kampanja i medijska zastupljenost je na kraju rezultovala da je ta strnak završila isod centzusa na svojim tradicionalno najjačim uporištima Vojvodini i Beogradu, za napomeu DSS je prošaou cenzus i u Beogradu i u Vojvodini, u Vojvodini su prešle cenzus i Dveri i Radikali), stvar im je na republičkom nivou izvukao SPO u centralnoj Srbiji. U neku ruku u ovoj koaliciji parazitski SPO je pojeo LDP. Ostaće pitanje šta je navelo Jovanovića da napravio ovako neprirodnu koalciju poput Preokreta, koju podržava Jovo Kapičić!? (pandan bi joj bio SDP-SDA-HSP) i uz gorak ukus njegovih spoljnopolitičkih gafova postvalja se pitanje njegovog stvarnog političkog intelekta. Loš politički potez koji je nekadašnjeg perspektivnog političara ostavio na margini po n-ti put.

Pirova pobeda SNS-a na parlamentarim i loš prolazni rezultat Nikolića sa sve debaklom Vučića iskazao je svu nesposobnost ovog političkog dvojca da uzme na pladnju posluženu im pobedu. Dok su u celoj Evropi padale vlade na izborim iz čistog narodnog nezadovoljsta, kod nas to nije bio slučaj. Potvrdila se istorijska činjenica da narod sam ne menja ništa u društvenom poretku nego da ga u promenu moraju povesti neke ugledne ličnosti ili slojevi, Nikolić i Vučić to nisu po rezultatima ovih izbora. Stranka skupljena s koca i konopca, očajni saveznici u koalicji koji predstavljaju recidiv vremena koje mnogi u Srbiji žele da što pre zaborave, uz remek delo negativne kampanje koju je lansirao DS doveli su ih manje više nidočega. Rezultat koji je nedovoljno ubedljiv, sa nekohezivnim biračkim telom ostavlja slajnu priliku Dačiću da ih skine sa trona jedine alternative na sledećim izborima, u slučaju energičnijeg nastupa još neke desničarske stranke pre svega DSS-a mogu lako otići na smetlište političke istoriji, pošto je malo verovatno da bi se oporavili od još jednog poraza jer osim karte glavne altenative oni teško da imaju još neku jak adut u rukavu.

Suočeni sa raskolom u stranci, a i osakaćenim ostakom SRS je morao da izdrži tešku borbu na vom izborima. Ostaće upamćeni po još jednoj odluci koja ide u prilog tome da su zaslužili političku smrt. V. Šešelj možda netrpeći nekoga ko moze da postane kalif umesto kalifa, bukvalno je polio vodom sve iskusne i stručne kadrove koje je imao u stranci i umesto perspektivnog i mladog Martinovića kandidovao osobu čija je jedina kvalifikacija to da je njegova supruga. Taj svojevrsni pucanj ukoleno je pokazao svoju štetnost Martinović je prošao cenzus u Vojvodini dok je gospođa Šešelj postala najslabija karika u lancu sa manje od 4% podrške.*

Dveri se nemogu ubrojati ni lako u jednu od ove dve kategorije. Nacionalni pokret koji je uradio nešto čemu ostale stranke na desnici nisu bile sklone – kvalitetnu kmapanju. Imajući u vidu njihovu novopečenost u političim vodama, njihov rezultat iako nisu prešli cenzus na republičkom i nivou grada Beogrda je više negopovoljan, donoseći im cenzus u celom nizu opština u Centralnoj Srbiji zatim mesta u pokarjinskoj skupštini i u Novom Sadu. Ono što im svakako ne treba je da prave halabuku oko eentualne krađe jer će tako samo sebi naštetiti i doprineti ocenama o svojoj po nekima profašističkom i klerofašitičkom delovanju.

Ne bi trebalo zaboraviti ni kanidaduru efendije Zukorlića na predsedničkim izborima i na pre svega rezultate na lokalnim izborima starnke koja je u njegovj milosti (BDZ). Pokazalo se da i pored sve halabuke koju je digao on nije ubedljivo najpopularniji bošnjački političar i vođa, rezultati ga ostavljaju da gleda u svom Novom Pazaru u leđa Ljajiću i Ugljaninu, a ništa bolje nije prošao u ostalim opštinama, za utehu najverovatije ce imati jednog manjinskog poslanika.

Jedan deo internet aktivista je svoj stav iskazao putem “belih listića” u kampanji koja je podosta trajala (mada mnogi negiraju da je nje uopšte bilo) pozivalo se na neglasanje i u neku ruku je urodilo plodom i donelo oko 4.2% belih listića, no imajuci u vidu da ih je na priošlim izborima bilo skoro 2% (88.148) taj broj onda izglda manje impresivno, no svakako velki broj glasova pogotovo u odnosu na mnoge stranke koje su se aktivno borile za ulazak u skupštinu. Jedno je sigurno, a to je da internet aktivnisti imaju sve veću ulogu u političkom i društvenom životu.

Rezultati izbora možda na prvi pogled odaju sliku neke vrste zadovoljstva sadašnjom vladom ili u najmanju ruku ne prevelikog nezadovoljstva istina se sakrila kod neuspešnih opozicionih političara, u razočaranju naroda da im je najbolja alternativa režimu čovek sa diskutabilnom diplomom kome su kompanjoni Karić i bivši JUL-ovac Vulin. Takođe pokazuju buđenje internet aktivizma ida možda ne presudan na ovim izborima, na sledećim internet aktivizam će imati značajnu ulogu.

* Čuo sam interesantu teoriju po kome su loš rezultat rdikali naštimali kako bi time što nisu bitna stavka u političkom životu Sbije pomoći u tome da Haški tribunal pousti Šešelja na slobodu.

vezano: Ko rizikuje ne dobija