Anita Pratljačić (@Constrictoria) o vaspitanju dece u vreme interneta, politici i naravno blogovanju

Prethodne intervjue sa Hanom Kazazović i Dajanom Šipragom možete pronaći ovdje.

Konstruktivna kritika i predlozi su dobordošli.

U najnovijoj "epizodi" gošća nam je Anita Pratljačić poznata kao @Constrictoria Boa, autorka dva bloga: istoimenog ličnog bloga koji se bavi svim i svačim kao i sjajnog bloga o roditeljstvu Twins tips and tricks.

O blogu

Kako i zašto si odlučila da pokreneš blog 1999. i o čemu je bio?

Pa kako o čemu je bio!? Pa, brate o bombardovanju. Imala sam potrebu da kažem čitavom svetu da to nije fer, da to nije fer prema ljudima. Meni je značilo u tom trenutku da kažem nešto, da je moje viđenje da to nije fer. Bili su lični tekstovi – šta ja doživljavam.

Stekla sam dosta drugara, uslovno rečeno, koji se i dan danas bave pisanjem bloga. Upoznali smo se sa različitim strana sveta.

Jedan od mojih najboljih drugara je iz Indije  - Aswani Stratistawa , živi u Nju Delhiju bavi se isto IT-jem i mi se znamo do 1999., četujemo, viđamo se, pričamo - prilično smo bliski. Imali smo i neki zajednički projekat...

Da li konstantno bloguješ od 1999?

Imala sam prekide pa sam se vraćala, imala sam blog pod različitim imenima, mada mi je uvek nick bio Constrictoria

Zašto Constrictoria Boa?

Ženski pandan Boe Constricor , sebe doživljavam kao nekoga ko kada se dočepa nečega ne pušta – pridavim i ne puštam

Koji ti je omiljeni projekat koji si radila povezan sa blogom.

Neću da zvučim skromno, ali nisam ni licemer - meni je jako drago što sam pomogla na neki način da Svratište za decu ulice Beograda opstane. Niko nije hteo da piše o tome, imali su bukvalno blokadu i onda sam prva počela da pišem o tome i tako upoznala devojke iz centra za integraciju mladih. Posle su i one dobile svoje mjesto gde mogu da iznesu svoje mišljenje... Jako sam ponosna na to.

Takođe, drago mi je da sam putem blogovanja ali i na druge načine odbranila Peti parkić.

Kako ti odlučuješ šta će biti tema tvog narednog blogposta.

Sve zavisi od inspiracije, šta meni smeta i šta mene žulja. Nemam neki plan, sebe ne smatram uticajnim blogerom ili tviterašom ili štagod. Oduvek tvrdim i godinama pričam i ne samo da pričam već se tako i ponašam:

Fazon je promeniti nešto u sopstvenoj sredini. Svaku akciju koju sam pokrenula i sprovela, sprovela sam u svojoj sredini i svoju sredinu sam promenila na bolje na neki način. Kada bi svako uradio nešto u svojoj sredini bilo bi nam bolje.

...misli globalno, deluj lokalno...

To već Pirat progovara iz mene, jer nije sve u profitu. Kao pojedinac si obavezan da daš nešto sredini u kojoj živiš i iz koje potičeš.

Problemi koji meni mnogo smetaju su često na mnogo nižem nivou nego neki ozbiljniji problemi. Ja volim da prošetam i delim fotografije lepih predela i skoro sam delio fotografije potoka ali se ne vidi da se van tog kadra se nalazi divlja deponija.

Vraćamo se na ono da oni nisu svesni šta rade zato što ih niko nije naučio, vraćamo se obrazovanju.

Ovde se radi o vaspitanju. da ne baciš pelene u reku...

Vaspitavam decu u tom duhu.

Mi imamo debate u kući. Ja nisam apriori uvek u pravu, roditelji to retko prizanju ali ja priznajem i  kažem  im ’izvini’ kada nisam u pravu. Imamo nesporazum, ja ih kaznim, kao zabranim im nešto; a onda oni dođu i objasne mi zašto nisam u pravu.

Meni je cilj da oni budu ljudi koji umeju da razmišljaju

Pretpostavljam da sam redak slučaj, ali ja na njih ne vičem, u životu ih ne bi udarila. Nikad im ne kažem to moraš da uradiš tako, kada negde pogreše u stanju sam da po 4 - 5 sati sedim i da pričam sa njima dok oni sami ne shvate da su pogrešili i gde su pogrešili. Imali smo jedan epski razgovor koji je trajao 2 dana. Držali smo se teme, naravno prilagođeno njihovom nivou i uzrastu, mi smo pričali i pričali dva dana dok oni sami nisu izvukli zaključak .

Roditelji koji se pripisuju školi gospon Milivojeviča kažu kako deci neke stvari nije moguće objasniti. “Ono ima 5 godina ima ne mogu da mu objasnim“

Ja sam mojima sa dve godina mogla da objasnim da ne guraju prste u prekidač, bitno je biti  na njihovom nivou.

Da li je do strpljenja?

Ljudi su jako sebični i egoistični. Svi se mi trudimo da organizujemo život kako nam odgovara i sve uklopimo prema nama i budemo dive u sopstvenom životu.

Mir u kući ćeš najbolje da postigneš tako što ćeš da drekneš i biće tišina, a ti si time postigao nešto strašno. Nije nasilje samo kada nekoga tučeš, gore je verbalno nasilje. Praviš potencijalnog novog nasilnika...

..sistematski uništavaš samopouzdanje...

Ja neću da se moja deca plaše da mi se obrate, daleko bilo.

S druge strane, kod mene u kući ne vlada anarhija, moja deca znaju da imaju prava ali znaju da imaju i obaveze.  Verovao ili ne njihova soba je u principu urednija od moje i čak me i kritikuju kada mi je jedna stvar ovde ili onde.

Twins tips and tricks

Jedan od tvojih relativno novijih projekata blogova je i blog o roditeljstvu Twins tips and tricks.

Pa nije noviji, ja sam počela da pišem 2010. kada su blizanci rođeni. I nekada se zvao 234  i imam sjajnu bazu članaka. Na ovom blogu pišem nove tekstove, a sve planiram da objavim stare (a imam preko 500 autorskih tekstova). Mogu da se pohvalim da sam prva u regionu (a i dan danas sarađujem sa ljudima iz medicinske struke) objavila razvoj blizanačke trudnoće po nedeljama. To je jako korisno štivo za sve buduće mame blizanaca.

U svom blogu iznosim svoja iskustva iz roditeljstva. Nije to da ja sada naučim nekoga nešto, ja to pišem da mene ljudi nauče, da mi dođu i kažu „tu grešiš“. 

Ja to volim da radim. Na neki način kroz taj blog i ja odrastam kao roditelj sa svojom decom.

Meni je normalno da pišem o tome.

deca i društvene mreže

Moja deca su vrlo svesna društvenih mreža. Oni su me naterali da počnem da koristim Vine. To je njihov projekat, a ne moj.

Razvija njihovu kreativnost, pisala sam o tome. Kada prave skeč oni mozgaju danima šta će da snime za Vine. Omiljeni autor na Vine-u im je salemax i njih  ništa drugo ne zanima osim njega. prosto kopiraju roditelje i vide oni da se ja nešto bakćem oko društvenih mreža te i oni hoće da imaju naloge. Tu nastaje kompromisno rešenje – imate naloge na mrežama, ali dok ne porastete to je strogo kontrolisano sa moje strane.

Ti smatraš da društvene mreže korištene na pravi način mogu da razvijaju kreativnost.

Da. Imam dokaz u kući da jeste tako. Moja deca imaju percepciju (i jako mi je žao da će jednog dana da se razočaraju) da društvene mreže služe da ljudi nauče nešto, da nasmeju druge i da ulepšaju dan.

 Oni se baš trude, svesni su da na internetu može svašta lepo da se nauči. Tako smo mi pravili 3D projektor i dok sam pisala blog o tome kako smo to pravili oni su jedva čekali da napravimo i vine da oni objasne drugoj deci kako se to pravi i da im bude kul. Vole da nasmeju decu – evo sada se igramo i sada ćemo da glumimo Star Wars, pošto su oni veliki fanovi Star Wars-a.

Tako mladi a već zaluđeni Star Wars-om.

Šta ćeš bolest ne bira – povukli su to sa majčine strane J

Ja pak nikada nisam našao Star Wars preterano zanimljivim, šta je to što je tebe privuklo, ti si napisala par jako interesantnih tekstova o tom univerzumu.

 Pa, ne znam sve je počelo kada sam bila jako mala i nije samo Star Wars.

Volim fantastiku kao fantastiku, epsku i SF, a to sam zavolela u ranom detinjstvu. Imala sam sreću da su mi baka i deka koji su me čuvali pričali puno bajki i epskih junačkih pesama, a sve ti je to negde u domenu fantastike i kroz sve to sam se zaljubila u žanr. Tako je sve počelo. Prva knjiga koju sam pročitala a da je ozbiljnija bio je Tolkin.

Bila sam četvrtom osnovne, tako nešto. Pre toga sam čitala bajke i onda je jedan dan moja keva ispizdela i rekla nemoj slučajno da bi iz biblioteke donela bajke. Odem u biblioteku i počnem da plačem, suza suzu stiže; bibliotekarka me znala i pita me zašto plačem i tada sam joj rekla da mi je majka zabranila da čitam bajke, ona kaže sada ću da ti dam roman koji je u stvari  bajka i da mi Tolkina.

I tako majka srećna što ne čitam bajke i donosim kući romane, a srećna i ja pošto su romani kao bajke.

Jedna stvar koju delim sa tobom je da mi na živce neviđeno idu ljudi koji pišu postove kada smo bili mali imali smo X, Y,Z i radili ovo i ono a današnja deca...

To su ljudi zarobljeni u vremenu. Pazi, za moju babu je TV u boji bio čudo! Ona se jedva snalazila sa daljinskim upravljačem a to je meni bilo normalno  a za moju decu je danas normalno da imaju tablet.

...to je spremanje dece za 21. vek...

Sve čega je previše nije dobro tako da on imaju vreme koje provode sa igračkama. To nisu igračke, ali oni to tako doživljavaju pošto uče kroz igru. To je 2 sata dnevno koliko budu na tabletu i kompu. Ostalo vreme se bave drugim stvarima – fizičkim aktivnostima. Idu na karate-do, a namerno sam izabrala karate-do pošto ne postoje turniri za karate-do. Uopšte mi nije cilj da oni odu i budu najbolji na turniru i donesu mi kući medalje.

Ne, oni idu na karate-do  zato što to njima treba, zato što je super sport i zato što je zdravo za fizički razvoj i uče se, uslovno rečeno, samodisciplini – da ako nešto hoćeš moraš da budeš jako jako uporan.

Kod nas su retki ljudi koji žele da obezbede deci dobru budućnost na način na koji ti želiš. Ko želi da spremi decu bukvalno za 21. vek.

Ja mislim da je ključno obrazovanje, ja sam u IT-j, možda moje zanimanje neće postojati za 10 godina.

Naravno da će moje zanimanje uvek da postoji.

Univerzume molim te – bar do penzije. J

Ne možemo da se vraćamo u prošlost. Nosim uspomene iz detinjstva i sve to, ali ne možemo da reflektujemo sebe i svoje neostvarene želje na decu. Ja ne znam šta će moja deca da budu kad porastu - biće ono što budu poželeli. Ako odluče da budu moleri – biće moleri. Ako žele da se bave nuklearnom fizikom – biće nuklearni fizičari. To svi roditelji rade , to su i moji roditelji radili i ja sam se jedva izborila da budem to što volim. Ja to ne želim svojoj deci.

Ključ svega je obrazovanje i smatram da je nedopustivo danas dopustiti detetu da krene u prvi razred osnovne škole a da ne zna da čita i da piše.

Ja kada kažem da dajem deci tablete, komp, telefon ljudi me gledaju belo.Moja deca imaju bukvar na tabletu, imaju matematiku, uče osnovne računske operacije i sve to. Već sada znaju da sabiraju i oduzimaju, imaju i engleski jezik. Idu na časove ali uče i preko tableta.

Oni su na internetu kontrolisani, imamo vreme kada smo na internetu , dogovorimo se kada je to. Mogu  da se vide sa tatom i sa mnom kada nisam u Kragujevcu. Startujemo Hangout vidimo se i pričamo, komuniciramo, 21. vek je uradio mnogo toga da ljudi budu blizu toga.

Uvek mi je bilo imbecilno da ljudi dele život na onlajn i oflajn . Ako ti nisi iskren onlajn nećeš biti iskren ni oflajn. Internet je prosto produžena ruka realnosti.

Političarenje

Pa krenimo od poslednjeg posta na blogu. Bili su izbori i ti si pisala kako si glasala, zašto si glasala koga si podržavala i koga nisi.

Pa nisam ja glasala. ovo bilo više kao kada si učiteljica pa ti žao da nekome daš keca, pa ajde da mu daš prelaznu ocenu. To je u stvari mnogo mučno zato što ja ne verujem u manje i veće zlo. Ako nešto ne valja onda ne valja.

Ne veruješ u kompromise?

Pazi, kompromisi u politici naravno moraju da postoje. Ali ovaj kompromis je nešto čime podjednako nisu zadovoljne obe strane, a onda moraš i da napraviš kompromis sam sa sobom i moraš da glasa i onda kao staviš na papir, pa ko ti najviše odgovara. Meni, eto, na moju nesreću najviše odgovarala ta Demokratska Stranka i onda sam glasala za njih.

Onda su pali u mojim očima još više, ko da je to moguće – a jesu.

Upucali su se u nogu.

Jesu. Ne zato što su podržali Dveri, ja ne volim Dveri ali ako je bilo izborne krađe podržavam. Ali ne možeš ti da pozivaš ljude da glasaju za Dveri.

Pogotovo ne glasače Demokratske stranke.

Ne samo to. Ti kao predsednik Demokratske Stranke moraš da izađeš i kažeš ovi izbori su pokradeni, tražimo nove izbore. To je uradio jedini [Zoran] Živković.

I [Borko] Stefanović.

To su jedine dve osobe koje su tražile ono što po demokratskim principima treba uraditi. Mislim daj molim te da podržavamo Dveri.

Pretpostavljam da nisi zadovoljna rezultatom „proevropske“ opozicije u nedostatku boljeg naziva.

Opozicija se sama potrudila da ima ovakve rezultate. Svi su  bezobrazni, ne komuniciraju sa ljudima. Ja se kladim da svaka stranka ima sjajne ljude, ali da ne mogu da dođu do nekih funkcija zato što tu postoje ljudi kojima su bitne funkcije i fotelje. Ja tu opoziciju vidim kao ljude koji se bore za fotelju a ne za ideale, ne za svoj program i definitivno ne za glasače. I nemam problem to da kažem, to ne mislim samo sad nego to mislim oduvek. Čitao si moj blog, pišem ga jako dugo, prosto to je sada iskristalisano. Da se predsednik stranke koja je bila vođa svih promena raduje prelasku cenzusa – pa ja imam transfer blama.

Suštinski samostalno ne bi prešao cenzus. Njih je Nova prevukla preko cenzusa, Nova je i njima dovela glasače jer  dva od najboljih poslanika su bili  Živković i Pavićević.

S tim što Pavićević nije dobio mesto.

To im je sramota da ni Pavićević ni Milosavljević nisu dobili mesto. Uspeli su da upucaju u nogu i nakon izbora.

Što se mene tiče dugo sam odbijala da glasam tj. bila sam beli listić. Posle epskog pomirenja i vaskrsavanja SPS-a završila sam sa DS-om i posle ovih izbora meni dođe da se lupam toljagom po glavi što sam glasala za njih. Eto nekako sam procenila da oni imaju najviše šanse da će preći cenzus. Radulović me je iznenadio.

Procenila sam da će oni preći cenzus za ostale nisam bila sigurna da hoće i zato sam im dala glas.

To se pokazalo prilično tačno pogotovo u slučaju ČBČ koalicije.

Za njih iz principa nisam htela da glasam zato što su... pa... znaš već... to nije.. (smeh)

Više ne možemo ni da objašnjavamo!

Ti si marketinški stručnjak. DS će sada imati unutar stranačke izbore i imaju šanse da izvrše promene šta bi ti njima preporučila.

Za početak prvo bi trebalo da promene statut stranke i da statutom dozvole frakcije u stranci,  da im se ne desi još jedno cepanje. Pravila sam neki proračun, mada nisam sigurna, ali čini mi se da su od DS-a nastale 23 stranke. Mislim da bi svega toga bilo manje ili ga ne bi bilo da su dozvoljene frakcije.

Doduše dosta toga je bilo zbog uvređenih sujeta put Mićunovića i Demokratskog Centra. Šta bi im još preporučila.

Šta da im preporučim? Deluje kao floskula - da očiste svoje redove. Ja stvarno mislim , ne mislim već znam da u DS ima sjajnih ljudi koji nisu u prvom planu i ne mogu da budu u prvom planu zbog likova koji su kompromitovani i koji su tu već 30 godina i koji su u jednom trenutku uradili nešto za DS, ali su svi  tokom vremena svojim činjenjem i urušavali ugled stranke.

Što se tiče ovog ponovnog ujedinjena  što se priča..

...bukvalno bi doveli sve od kojih su se „očistili“ nakon 2014...

... jeste, prvo to. To mi je tako nenormalno – to mi je nenormalnije od onog „epskog“ pomirenja koje je inicirao Boris Tadić.

Ovoj zemlji, ajde još jedna floskula, fali šesti oktobar. Svi imaju svoje razloge i izgovore ali ovde nikada nije urađena lustracija i zato nam se dešava sve što nam se dešava. Ljudi su apatični, tadašnja vlast nije odradila neke stvari koje je trebalo odraditi, a ako tražimo krivca za probleme danas onda trebamo da gledamo u tu 2000. godinu i šta tada nije urađeno, a treblo je uraditi. Za početak obrazovni program na TV-u, zatim što se samih obrazovnih institucija tiče da se naprave neki ozbiljni rezovi pošto mi danas imamo armiju neobrazovanih ljudi, a za to nam nije kriva vlast u poslednjih 5-6 godina.

Ništa nisu uradili da spreče taj moralni pad koji je počeo još devedesetih. Ništa nisu uradili da poprave stvari.

Da se još malo zadržimo na DS-u, uskoro su stranački izbori i šta bi ti njima preporučila.

Pomisliće ljudi da sam Demokrata, a ja sam Pirat!

Kao kandidati se pojavljuju  Pajtić, naravno, Šutanovac, Kuzmanović, čak i Ješič i Vučković. Šta misliš ko bi od njih bio najbolje mogao da prenese poruku?

Meni je jako žao što Đilas onomad nije pustio Kuzmanovića da ide za gradonačelnik Beograda. Za početak, Kuzmanović je jako kvalitetan čovek, koji je nešto stvarno uradio i promeni na bolje na opštini na kojoj je bio predsednik  i on je potpuno nekompromitovan na bilo koji način za razliku od ostalih sa pašnjacima.

Sećaš li se zajedničkog delovanja sa Dverima oko azila, to može da se pokaže kao minus u kampanji u kojoj Vučić može da iskoristi svoje propuštanje azilanata te da se može spinovati protiv njega.

Pa dobro, opet mislim da je to manja šteta nego pašnjaci na Vračaru.

Slažem se da je manja šteta, ali može se ispinovati.

No ostavimo DS njenim samrtnim mukama, oni moraju da promene pristup...

...Hteli mi to da priznamo ili ne, opozicija se borila za cenzus. Mi živimo u društvu u kakvom živimo gde po poslednjem popisu stanovništva je oko 60% funkcionalno nepismeno. Ljudi su glasali... ja prosto, prosto mogu da razumem ljude koji su prodavali glas za paket namirnica. Ja sa time mogu da se ne složim, ali ja to mogu da shvatim.

Valjda se čoveku menja percepcija života kada dobije decu.

Da, pa ja ne mogu da ozbiljno osuđujem, ljudi žive u bedi, mi na tviteru smo generalno privilegovaniji deo Srbije te možemo da se razbacujemo principima i moralnošću.

Ne postoji osoba na ovom svetu koja nema svoju cenu. To je ono što ljudima stalno pričam, a onda mi kažu da sam licemer. Svako ima cenu i svako bi uradio nešto zbog nečega. Ne mora to biti u materijalnom smislu.

Hoću da kažem da mi živimo u takvom okruženju gde većina stvarno jeste za vlast koja je trenutno na vlasti.

Oni su zaista napravili mnogo gafova da bi se reklo da je narod ne informisan.

Oni zaista jesu... Iz X Y razloga iz njima znanih poriva, no to nije bitno. Prosto moramo da se pomirimo sa tim – za njih ljudi glasaju.  Nije u redu da intelektualci, nije uredu da se obrazovaniji deo stanovništa sprda sa manje obrazovanima.

Da to je tragično, to me je zaista razočaralo. Znam ljude koji su glasali za SNS, dobar deo su pošteni ljudi koji su izmanipulisani od strane medija.

Meni je to  najužasnije u celoj priči. Ti si sada završio fakultet i ti si sada više biće. Izvini molim te, ti si ništa - ti si čovek. Kako se ponašaš prema drugim ljudima po tome te vrednujem.

...društvo se meri na odnosu toga kako se odnosi prema najmanje srećnim u njemu. Uspešni mogu u svakom da budu uspešni, pametni će biti pametni pitanje je šta ćemo sa „ostalima“.

I to je za mene najveći poraz ovih izbora. Ne to što je opozicija jedva prešla cenzus.

Pred početak kampanje oni [DS i koalicija]  su imali i do 10% glasova. Oni su bili masakrirani u kampanji teško da bi iko prošao znatno bolje.

Mislim da ne bi. No kada pogledaš neke stvari to je DS-ova zaostavština, taj Beograd na vodi je Đilasov projekat.

Društveni mediji su igrali značajnu ulogu. Stranke koje su koristile društvene mreže su dobro prošle za razliku od prošlog izbornog ciklusa naročito DJB koji su sada najveća opoziciona stranka Za mene SPS i SRS teško da će biti opozicione stranke čak i kada su formalnoj opoziciji. Levica Srbije je razočarala ali ipak relativno dobar rezultat . Desničari a posebno Dveri su se dobro pokazali.

Share fondacija je radila statistiku i može da se pogleda kod njih na sajtu, analiza konverzija za sve stranke na netu – analize za fejsbuk i tviter. Potpuno neverovatno je da su najveću konverziju imale Dveri što znači da su ozbiljno shvatili društvene mreže.

To je ono što kažem da se intelektualci ovde ponašaju kao viša bića, a u principu ne vide dalje od nosa. Tako da ne može taj nadobudan stav. Ja sam ubeđena da bi mnoge opozicione stranke napravile mnogo bolji rezultat da su pustile ljude koji  su njihovi članovi, a definitivno imaju ljudi sposobnih za to, da se bave društvenim mrežama.

Meni je to zanimljivijo ne samo zbog rezultata izbora već borbe za mindshare po pitanju vrednosti i po pitanju pravca u kom treba da ide Srbija.

Kako da ti to objasnim. Meni kao građaninu ove zemlje uopšte nije bitno u jednom segmentu ko je na vlasti. Nije mi bitno u smislu da meni poslovanje ne zavisi od vlasti već od moje sposobnosti. Poreze i dažbine prema državi poslovno i privatno moraš svima da plaćaš i u tom segmentu nije mi bitno koje na vlasti.

Bitno je zbog slobode govora, da nije OK što su momci u fantomkama razrušili ceo kvart. Nije OK da dođe neko da ti kaže da je to sve u redu. Nije ok da optužuje nekog idiota. Hoću ime i prezime i kaznu za tog idiota. Ako je sve bilo legalno, a nije, ali ako jeste ne razumem zašto to nije urađeno po danu? Ako su zaista nelegalni objekti, onda ih sruši uz zvanične procedure po danu...

To je najmanji problem u celoj priči

Ja stvarno mislim da nama u državi ne fale ni zakoni. Mi imamo sve „savršeno“ i potrebno je da se to ispoštuje i nebitno je iz koje će partije da dođe. Ja ću da podržim svakoga ko meru da su zakoni isti za sve.

Problem su dvostruki aršini, ali to ova vlast nije izmislila.

Oni su samo usavršili.

Pa nisu čak ni usavršili.

Dobro ne toliko u ovom slučaju koliko u slučaju kontrole medija.

Ne slažem se baš ni sa tim. Ozbiljno.

To je već nešto što se ređe čuje.

Ne slažem se tim uopšte. Vidi ovako, objasniću ti na principu kafića. Otvori se neki lokal, bude dve nedelje drugačiji od drugih i onda se prepadne gazda da mu posao ide loše i onda šta uradi!? Baci karirane stolnjake i dovede vikendom tzv. starogradsku muziku, oni krenu da tandrljaju I onda radi prosečno.

Isto je i sa medijima. Ovde se ljudi plaše da budu drugačiji,  jer prirodno svima je bitno da zarade keš.

Isto mislim da postoji da je određen deo toga zarada. Problem je što dotok novca medijima kontroliše država. Javna preduzeća su veliki oglašivači.

Ja bih JP, zabranila da se oglašavaju.

Pozove premijer, direktora nekog JP i kaže mu nemoj da se oglašavaš u tom i tom listu i to je već veliki udarac i posredna kontrola.

Kod nas su mediji odavno svedeni na istu ravan. To je krenulo devedesetih godina. No devedesetih godina ti si, uslovno rečeno, medijski mrak imao u Beogradu. Svaki grad je imao svoju TV stanicu i radio stanicu gde su ljudi mogli da kažu šta zaista misle. Oni su se udružili i tako je nastao ANEM.

[ANEM je asocijacija nezavisnih elektronskih medija prim a.]

Mene niko ne može da ubedi da danas ne može da postoji jedna takva radio stanica i jedna takva televizija.

Iz finansijskih razloga ne može da postoji. Možemo se složiti da postoji nekoliko kvalitetnih medija posebno u štampi. Ja bih zaista voleo da vidim koliki je tiraž Vremena i Danasa u odnosu na Nedeljnik i Blic. Meni je interesantno da se podsetimo Radija B92, i kako oni nisu mogli da naprave profitabilan radio sa 3 ili 5 % šera. Da li je to nemoguće?

Koliko god da ti i ja mislimo da ljude treba da interesuju neke stvari od društvenog značaja. Ne mislim samo na politiku. Većinski ih ne zanima.

Sa druge strane 50% onih koji tvrde da ih zanima to rade iz čistog licimerja i da bi izgledali pametno, da bi se dočepali ’popularnosti’.

Mislim da su mediji uništili sami sebe.

******

Hvala na pažnji i ako vam se tekst dopao podelite ga sa prijateljima i pratiocima.