1. Šta raditi kada su vodeći
kandidati nepopularni?
Jedan od značajnijih fenomena na
predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Država ove godine je da dve
osobe koje će se skoro sigurno naći kao nominovane od strane dve najveće
političke stranke naime relativno uspešni biznismen Donald Tramp od strane Republikanske
stranke i Hilari Klinton ispred Demokratske stranke imaju istorijski niske
rejtinge i o njima jako loše mišljenje ima preko polovina birača u oba slučaja,
što ostavlja odškrinuta vrata za nezavisnog kandidata ili kandidata treće
stranke.
Ponovo se dugo spekulisalo da li će
poznati milijarder i bivši gradonačelnik Nju Jorka - centrista Majkl Blumberg
ući u predsedničku trku. Imajući u obzir njegovo lično bogatstvo i centrizam u
trenutku populističke histerije na levici i desnici njegova kandidatura je
delovala ozbiljno kao retko koja nezavisna ili third party kandidatura još od
1992. i Rosa Peroa.
Međutim Blumberg je odustao, a baklja
trećeg kandidata po svemu sudeći prešla je u ruke Gerija Džonsona kandidata
Libertarijanske stranke koji po istraživanjima ima dvocifrenu podršku.
Želja za nezavisnim kandidatima sa
levice i desnice postoji - međutim izuzetno komplikovan sistem dolaska na
listiće ih tehnički sprečava (Teksas kao velika država sa značajnim brojem
elektora je isključen iz igre pošto su rokovi prošli) sa jedne strane a sa
druge strane strah u redovima konzervativaca da kandidatura nezavisnog konzervativca ne odnese pobedu u ruke Hilari
Klinton i obrnuto u slučaju socijalista koji još uvek sećaju poraza Al Gora za
manje od 1000 glasova* od Džorža Buša i katastrofalne posledice koje su
proistekle iz toga.
U Srbiji politička klima pred predsedničke izbore je slična - i lideri opozicije i trenutni predsednik su nepopularni. Međutim postoje značajne razlike u izbornom procesu koje olakšavaju nezavisnu kandidaturu
Ovo je pogled na to zašto je 2017. vrlo dobra šansa za ozbiljnog nezavisnog
kandidata na predsedničkim izborima, kao i koje su glavne prepreke.
2. Duboka nepopularnost vodećih
ličnosti "proevropske" opozicije i stranaka koje vode.
Prvo uzmimo u obzir rezultate
aprilskih parlamentarnih izbora na kojima su liste koje u ovu grupu možemo
računati (DJB, DS-NOVA, SDS-LDP-LSV i LS-PZP) ostvarila prilično minoran
"uspeh" i zajedno osvojile oko 18% glasova. Drugo treba uzeti u
obzir da nisu uspele da osnaže značajno svoju poziciju u odnosu na izbore 2014.
(DS-NOVA. NDS-LSV, LDP, DJB) kada su osvojili () glasova. DJB je svojevrstan
izuzetak jer je uspeo da osvoji veći deo ovog suženog biračkog tela ali ne i da
ga značajno proširi.
Prema istraživanjima NSPM-a iz oktobra
i decembra 2015 ocene lidera ovog dela opozicije su sledeće:
kandidat
|
NSPM -
okt. 2015.
|
NSPM – dec. 2015.
|
Boris Tadić
|
1,93
|
1,81
|
Bojan Pajtić
|
1,63
|
1,58
|
Čedomir Jovanović
|
1,69
|
1,53
|
na skali od 1 do 5
U slučaju izbora procenat glasova koji
bi oni osvojili je sledeći (bez neizjašnjenih):
kandidat
|
Nedeljnik 04.02.2016.
|
Boris Tadić
|
5,6%
|
Čedomir Jovanović
|
3,8%
|
Bojan Pajtić
|
3,1%
|
*istraživanje za Nedeljnik je obavio
NSPM
Stoga nije ni čudo da će ovaj deo
opozicije pokušati da se objedini pred predstojeće izbore - osim nepopularnosti
takođe ih krasi i manjak sredstava pa ako zaista misle da imaju ozbiljnu šansu
saradnja im je jedini šansa.
Pajtić je najavi da će kandidat
opozicije biti nestranačka ličnost međutim ko zna da li će Pajtić u 2017 biti
predsednik DS-a. To je sve tema za poseban tekst.
Ova istraživanja nažalost nemaju Sašu
Radulovića koji bi po svemu sudeći prošao bolje ali ne preterano značajno. No
signali su da on možda i ne uđe u predsedničku trku. U međuvremenu i on je podržao ideju
nestranačkog kandidata.
Takođe uzimajući u obzir sukobe između
mnogih od ovih stranaka i njihovih lidera upitan je njihov zajednički nastup
ali i to da li bi oni mogli imati uspešnu saradnju ili bi iz toga proizašlo
više negativnog nego pozitivnog.
3. Desnica takođe nema ozbiljnu
snagu
Na izborima 2016. desnica se vratila u
Narodnu Skupštinu. Jedva.
No operativno je da dokle god je u
igri Vojislav Šešelj ozbiljan i pravi opozicioni deo desnica teško da će imati ikakvu
ozbiljniju šansu na izborima.
Patriotski blok DSS-Dveri koji je
možda pre povratka Šešelja iz Haga i imao snagu, iako je ušao u parlament ostvario je značajno slabiji rezultat nego
ove dve stranke samostalno 2014. U Snižavanju njihovog rejtinga Vojislav Šešelj
je ozbiljno pripomogao.
Povratak SRS-a treba shvatiti ozbiljno
u zavisnosti od zdravlja Vojislava Šešelja. Pokazalo se da nisu toliko
politička stranka koliko kult Vojislava Šešelja te su ostvarili jako dobar
rezultat zahvaljujući njegovom povratku iz Haga. Ako Šešelj poživi i Vučić ga
pusti na TV i sve dok napada više Nikolića nego Vučića radikali mogu biti
ozbiljnija politička snaga. Da li mogu biti ozbiljna opozicija je već sasvim
drugo pitanje.
Ono što je pak interesantno je da
lideri ovih stranaka imaju bolje ocene od lidera „proevropske opozicije“
kandidat
|
NSPM okt. 2015.
|
NSPM dec. 2015.
|
Vojislav Šešelj
|
2,10
|
2,13
|
Sanda Rašković-Ivić
|
2,02
|
2,05
|
Boško Obradović
|
1,99
|
1,91
|
A u slučaju izbora osvojili bi sledeći
procenat glasova.
kandidat
|
Nedeljnik 04.02.2016
|
Vojislav Šešelj
|
8,3%
|
Sanda Rašković-Ivić
|
5,0%
|
Boško Obradović nije izlistan tako da je verovatno u grupi
ostalih.
Očigledno slab materijal za prolazak u
drugi krug pogotovo uzimajući u obzir da su šanse da desnica ima jednog kandidata
minimalne.
4. Tomislav Nikolić je slab
kandidat.
Najveća prednost Tomislava Nikolića na
sledećim izborima je u svari to što je opozicija prilično slaba i da bez
zajedničke kandidature nestranačkog kandidata ima jako malo šansu da ga pobedi.
Mač sa dve oštrice je podrška SNS-a.
Uz podršku SNS-a njegov reizbor je skoro
pa siguran međutim ako SNS ostane po strani ili podrži nekog drugog kandidata a
pogotovo u drugom slučaju šanse Nikoliću značajno opadaju
Tomislav Nikolić je uspeo čak da
ostvari bolje ocene od svih lidera opozicije:
NSPM okt. 2015
|
NSPM dec. 2015.
|
|
Tomislav Nikolić
|
2,46
|
2,31
|
Nikolićeva slabost pak leži u drugom
krugu gde prema istraživanju Nedeljnika gubi od Dačića, pa čak i Vuka Jeremića
kao potencijalnog nezavisnog kandidata krugu, što samo pokazuje da jak
nezavisni kandidat ima ozbiljne šanse dokle god je glavni protivkandidat
Nikolić
Tomislav Nikolić
|
25,7%
|
Ivica Dačić
|
33,9%
|
Tomisla
Nikolić
|
32,4%
|
Vuk Jeremić
|
38,1%
|
U slučaju kandidature Aleksandra
Vučića Nikolić bi imao izuzetno male šanse (osim ako bi nekim čudom uspeo iza
sebe da okupi i glasače opozicije kao predstavnik manjeg zla)
Tomislav Nikolić
|
11,5%
|
Aleksandar Vučić
|
50,5%
|
5. Problem finansija.
Srbija možda nema komplikovano izborno
zakonodavstvo i nije neophodno potrošiti znatne resurse da bi se bilo na
listiću međutim politički marketing i kandidatura zahtevaju novac. Sanders je u
SAD uspeo da prikupi ogromne svote nova individualnim donacijama međutim to je
uspeh od koga je trenutno svaka kandidatura u SRB jako daleko je ne postoji
niti razvijena infrastruktura niti ekspertiza za organizovanje nečega sličnog a
da ne govorimo o tome da ogroman broj ljudi ne može sebi priuštiti kampanju.
Međutim, glavni protivnik nezavisnog
kandidata bi bila opozicija jer igra postaje znatno drugačija ako prođe u drugi
krug, a sama opozicija u Srbiji takođe ima jako ograničena sredstva za kampanju
a ako e suditi po samim kampanjama nisu se pokazali kao uspešni ni po pitanju
formulisanja jasne poruke.
Ovde je svako izuzetka DJB.
Takođe ovi izbori su pokazali da
društvene mreže kao alatka za politički marketing konačno imaju značajnu ulogu,
što postavlja nezavisnog kandidata na izvestan level playng field sa
opozicijom.
6. Opozicioni nestranački kandidat.
Ovo je kriptonit eventualne nezavisne
kandidature – ujedinjenje nekog od opozicionih blokova uza nestranačkog
kandidata ili makar kandidata kojeg ljudi doživljavaju kao osobu od
integriteta.
Dokle kod ovaj kandidat bude imao
prvenstvo u kampanji a stranke koje ga podržavaju se budu držale po strani mogu
neutralisati sve probleme koje opozicija ima.
Koliko god pojedinačno stranke bile
ograničeno popularne zajedno ako dođe do ikakve sinergije njihov kandidat bi
imao ozbiljne šanse da uđe u drugi krug.
Jedan nestranački kandidat bi imao
šansu da konačno iskristališe poruku opozicije biračima i da da ostan
konzistentan u njoj bez dodatnog šuma partijskih previranjai unutrašnjih borbi.
Takođe neutralisao bi problem
finansiranja kampanje, zajedno stranke
sa slabom infrastrukturom i ograničenim resursima bi imale ipak nešto
respektabilniju kampanju.
I na kraju nestranački kandidat bi bio
u odličnoj poziciji da iskoristi društvene mreže na način na koji mali broj
opozicionih prvaka se pokazao kao uspešan.
7. Razbijanje glasova.
I dok u SAD i levica i desnica
urgiraju na jedinstvo oko jednog kandidata iz tog političkog spektra
zahvaljujući tesnoj borbi i elektorskom koledžu pritisak za okupljanje oko
jednog opozicionog kandidata na bilo kom polu srpske politike nije ni blizu toliko
jak.
Na izborima u SAD dva vodeća kandidata
imaju neuporedivu prednost nad drugim kandidatima sa njihovih odgovarajućih
polova i svi ostali kandidati hteli ili ne predstavljaju spoilere i rasipanje
glasova.
Međutim šanse za tako nešto na bilo
kom polu u SRB su ograničene.
Poslednji parlamentarni izbori su
pokazali da niti jedna opoziciona stranka nema dovoljnu podršku da se uspostavi
kao de facto lider opozicije oko koga bi ostali po prirodi stvari morali da se
okupe. DJB je najbliže tome ali je i njihov uspeh ipak ograničen.
Desni sektor svakako izlazi razbijen i
ograničene snage i popularnosti no samim tim teško da će sa te strane ozbiljan
nezavisni kandidat doći.
Proevropski sektor je pak grupa
stranaka i lidera koji su izuzetno nepopularni unutar glasačke baze i njihova
jedina šansa da naprave ozbiljan blok je savez sa nestranačkim kandidatom.
Postojanje drugog kruga takođe
omogućava eksperimentisanje i svojevrstan prajmari za opoziciju. Ko god da
prođe u drugi krug oko sebe može okupiti glasače celog bloka ako ne i cele
pozicije pa je stoga rizik od bacanja glasa neuporedivo manji .
8. Ima i Srbija Majkla Blumberga?
Karte su prilično povoljne ako se
odigraju kako treba, međutim ono što je problem je što u Srbiji mi po svemu sudeći nemamo Majkla
Blumberga.
Teško je u Srbiji naći političara koji
bi mogao da iskoristi ovakvu klimu, pogotovo nekoga ko već ima izgrađen javni
profil i čije delovanje je prepoznatljivo.
Vuk Jeremić koji se pominje u članku
Nedeljnika je jedna od retkih osoba koja ima takav profil.
I možda je to u stvari glavni problem
za uspešnu nezavisnu kandidaturu – to što nemamo pogodnog kandidata.
Коментари
Постави коментар