objavljeno na frontal.ba
Nije li se tresla politička scena Republike Srpske poslednjih sedmica? Hoće li ili neće Stevandić napustiti SDS, šta će uraditi Igor Radojičić i ima li spasa SNSD-ovoj vlasti, ili će najzad i trenutna opozicija imati šansu da pokaže svoju" sposobnost" u upravljanju entitetom. Ili će pak pokazati kolike su to oni izdajice
I da, Galijašević reče da smo najslobodniji u regionu. Mora da sam pogrešno pročitao i da je Irski referendum bio u Republici Srpskoj a ne Republici Irskoj. Mislim, vole neki da kažu da smo jako slični po mentalitetu pa možda se medijima potkrala greška.
Međutim, Republika Srpska svakako nije najslobodnija - bar to nije ako mislimo na slobodu njenih građana. U svjetlu poslednjih par zakona koji se tiču posredno ili neposredno građanskih sloboda, ustvrditi postojanje neke velike slobode u Srpskoj u najboljem slučaju je cinično a u najgorem svojevrsni double-speak.
Doduše možda je Galijašević mislio na slobodu entitetske vlasti da radi manje više šta joj padne na pamet a da nema kome ozbiljnom odgovarati. Ako je pak na to mislio, može se reći da mu treba dati titulu disidenta ili barem stranog plaćenika i izdajnika.
No zašto pisati o slobodi građana u okviru ove političke "bure"?
Upravo zato što se kroz pitanja slobode pojedinca ili pak slobode tržišta i odnosa svih aktera iz prvog pasusa prema tim pitanjima ogleda da kvalitativno u celoj ovoj političkoj buri za građane nema ništa novo.
Dvadeset godina razvoja političke scene u Srpskoj, je dovelo do toga da je jedno od najznačajnijih pitanje ko je koga i koliko izdao.
Kamo lijepe sreće da su problemi zbog kojih je došlo do sukoba u SDS-u pitanja ljudskih prava, ili sukobi oko različitih pogleda na ekonomski oporavak Srpske i Bosne i Hercegovine. Međutim takvog pluralizma ideja unutar SDS-a nema a razlog je izgleda ne toliko što su oni harmonični i složni već to što izgleda u SDS-u nemaju ideja oko kojih bi moglo doći do sukoba.
Zamislite da Stevandić pravi Sirizu, Liberale ili nešto slično, tada bi u dnevnoj politici imali debatu o nečemu što dotiče svakodnevni život ljudi: nejednakosti, siromaštvu, ugroženim pravima i anoreksičnoj ekonomiji. Građani bi bili podstaknuti da donose vrednosne i druge sudove i da razmišljaju o nekim od najznačajnijih tema današnjice.
Ovako ponovo pričamo o izdaji.
Sa Radojičićem je isto samo za neke možda depresivnije. Depresivnije za one koji su očekivali da Radojičić može predstavljati novi kvalitet na političkoj sceni Republike Srpske iako to baš i nije bio slučaj do sada. Ovaj sukob nije bio čak niti oko izdaje, nije bio oko bilo čega bitnog.
U najboljem slučaju dobili bi smo dvije nove politikantske liderske stranke. Jedna politikantska i konzervativna (toga baš nemamo na pretek) i jedna sa licem lijevice (nešto malo rjeđe u RS ali itekako često u BiH).
Neka nova vlast predvođena SDS-om i ne zaslužuje mnogo teksta. SDS nema niti najblažu ideju šta bi uradili da preokrenu situaciju u kojoj se Srpska nalazi, najveća promjena koju oni mogu donijeti je promjena feudalnih gospodara u agencijama, institucijama i državnim preduzećima.
A što se tiče ko sada izdaje Srpsku, da li SDS ili SNSD - nije ni to tako bitno za nas. I jedni i drugi odavno su je izdali jer su je ostavili da čami u mjestu dok decenije prolaze. O tome koliko su izdali oni Srpsku, dovoljno je pogledati ankete o tome da li mladi žele da odu iz RS.
Nije li se tresla politička scena Republike Srpske poslednjih sedmica? Hoće li ili neće Stevandić napustiti SDS, šta će uraditi Igor Radojičić i ima li spasa SNSD-ovoj vlasti, ili će najzad i trenutna opozicija imati šansu da pokaže svoju" sposobnost" u upravljanju entitetom. Ili će pak pokazati kolike su to oni izdajice
I da, Galijašević reče da smo najslobodniji u regionu. Mora da sam pogrešno pročitao i da je Irski referendum bio u Republici Srpskoj a ne Republici Irskoj. Mislim, vole neki da kažu da smo jako slični po mentalitetu pa možda se medijima potkrala greška.
Međutim, Republika Srpska svakako nije najslobodnija - bar to nije ako mislimo na slobodu njenih građana. U svjetlu poslednjih par zakona koji se tiču posredno ili neposredno građanskih sloboda, ustvrditi postojanje neke velike slobode u Srpskoj u najboljem slučaju je cinično a u najgorem svojevrsni double-speak.
Doduše možda je Galijašević mislio na slobodu entitetske vlasti da radi manje više šta joj padne na pamet a da nema kome ozbiljnom odgovarati. Ako je pak na to mislio, može se reći da mu treba dati titulu disidenta ili barem stranog plaćenika i izdajnika.
No zašto pisati o slobodi građana u okviru ove političke "bure"?
Upravo zato što se kroz pitanja slobode pojedinca ili pak slobode tržišta i odnosa svih aktera iz prvog pasusa prema tim pitanjima ogleda da kvalitativno u celoj ovoj političkoj buri za građane nema ništa novo.
Dvadeset godina razvoja političke scene u Srpskoj, je dovelo do toga da je jedno od najznačajnijih pitanje ko je koga i koliko izdao.
Kamo lijepe sreće da su problemi zbog kojih je došlo do sukoba u SDS-u pitanja ljudskih prava, ili sukobi oko različitih pogleda na ekonomski oporavak Srpske i Bosne i Hercegovine. Međutim takvog pluralizma ideja unutar SDS-a nema a razlog je izgleda ne toliko što su oni harmonični i složni već to što izgleda u SDS-u nemaju ideja oko kojih bi moglo doći do sukoba.
Zamislite da Stevandić pravi Sirizu, Liberale ili nešto slično, tada bi u dnevnoj politici imali debatu o nečemu što dotiče svakodnevni život ljudi: nejednakosti, siromaštvu, ugroženim pravima i anoreksičnoj ekonomiji. Građani bi bili podstaknuti da donose vrednosne i druge sudove i da razmišljaju o nekim od najznačajnijih tema današnjice.
Ovako ponovo pričamo o izdaji.
Sa Radojičićem je isto samo za neke možda depresivnije. Depresivnije za one koji su očekivali da Radojičić može predstavljati novi kvalitet na političkoj sceni Republike Srpske iako to baš i nije bio slučaj do sada. Ovaj sukob nije bio čak niti oko izdaje, nije bio oko bilo čega bitnog.
U najboljem slučaju dobili bi smo dvije nove politikantske liderske stranke. Jedna politikantska i konzervativna (toga baš nemamo na pretek) i jedna sa licem lijevice (nešto malo rjeđe u RS ali itekako često u BiH).
Neka nova vlast predvođena SDS-om i ne zaslužuje mnogo teksta. SDS nema niti najblažu ideju šta bi uradili da preokrenu situaciju u kojoj se Srpska nalazi, najveća promjena koju oni mogu donijeti je promjena feudalnih gospodara u agencijama, institucijama i državnim preduzećima.
A što se tiče ko sada izdaje Srpsku, da li SDS ili SNSD - nije ni to tako bitno za nas. I jedni i drugi odavno su je izdali jer su je ostavili da čami u mjestu dok decenije prolaze. O tome koliko su izdali oni Srpsku, dovoljno je pogledati ankete o tome da li mladi žele da odu iz RS.
Коментари
Постави коментар