Opoziciona repriza

  Nakon poraza opozicije na izborima 2010 godine , opozicione partije su imale četiri godine do novih izbora da izvrše analizu rezultata izbora, da naprave plan opozicionog delovanja i da eventualno ujedine svoje snage.

  Nakon četiri godine, relativno uspešnih lokalnih izbora i nekoliko jalovih pokušaja objedinjavanja opozicije, gospoda koja pretenduju da jednog dana vode ovo društvo u  neko (nadamo se bolje) sutra su objavila svoje kandidate i još jednom potvrdila naše sumnje da su oni ili zaista nesposobni koliko se to čini ili da su jako maliciozni i dobro upoznati šta prolazi u ovom društvu.

 

  Posle četiri godine tokom kojih su imali vremena da osmisle nekoliko različitih programa i  strategija, da pokušaju da pronađu nove snage u strankama, opozicione partije su nam ponudile ništa drugo do isto ono što su nam ponudile pre četiri godine. 

 Svojom reciklažom dobrim delom promašenih i nesupešnih kandidata opozicija nam je ipak poslala par poruka no ovakvim gestovima udarila još jedan klin u kovčeg demokratije u RS. 

  Ova repriza je pokazala da opozicija na ovim izborima neće igrati na kartu svog kvaliteta, stručnosti ili programa. Ovim izborom oni pokazuju da očekuju da njihov uspon na vlast i pobeda na izborima budu rezultat kažnjavanja postojeće vlasti a ne rezultat aktivne podrške za njihove kandidate i programe.

  Nudeći iste one koje smo već jednom odbili ( i nažalost izabrali manje više identične) i to po scenariju koji se na ovim prostorima besomučno odigrava već jako dug niz godina opozicija sa svoje strane čini čin izbora maksimalno besmislenim. Pitanje je kako mogu izbori doneti nešto novo ako u njima već deceniju pa i više učestvuje šačica ljudi od kojih su neki već bili na vlasti pre nego što su morali da podviju rep i pređu u opoziciju? Problem se ne završava samo na kadrovima već i na strankama koje nemaju nikakave značajne programske razlike a i te razlike ako postoje one najvećim dijelom postoje samo na papiru.

  U stvari ova odluka o kandidatima otkriva u stavi zašto je opozicija u RS izuzetno nebitna, a samimtim i izbor velikim delom. Stranke u RS a i u BiH za demokratiju ne mare čak ni u obliku forme i pokazuju apsolutno nepoštovanje prema građanima. Ova odluka pokazuje još jednom  da političke partije predstavljaju alat za ostvarivanje ličnih interesa nekolicine. 

  Nažalost osim takve kakve jeste opozicije u RS značajnijih opozicionih pokreta nema, što nas još jednom dovodi u načelno bezizlaznu situaciju biranja između dva zla. Nažalost eventualna pobeda opozicije u ovakvom stanju vodiće daljem širenju osećanja da su izbori samo još jedna farsa i da su postali beznačajni , time otvarajući nove horizonte u osvajnju i ostajanju na vlasti.

  Malo ko to da sada nije znao, a sada je to postalo potpuno jasno (ako nekada nekome nije bilo) da je opozicija u RS zaista užasan izbor koji je možda bolji od trenutne vlasti.  Na nama je da imamo u vidu, da iako oficijelna opozicija predstavlja bolji izbor od trenutne vlasti ona i dalje predstavlja put kojim mi ne želimo ići.

 Puno sreće će nam trebati, bar do neke nove opozicije.