Pre par dana
zahvaljujući tekstu na Peščaniku naletjeh na jedan tekst u kome autor sasvim
iskreno postavlja petnaest pitanja ateistima.
Mene je zaintrigiralo to što sam video da se mnoga pitanja baziraju na
predrasudama prema ateistima, izvorima morala i slično. Stoga sam mislio da ne bi bilo loše na njih odgovoriti jer
predstavljaju pitanja na koja bi bilo dobro da odgovore znaju i oni koji nisu
ateisti u cilju bolje komunikacije i razumijevanja i naravno smanjeivanja
besmislenih predrasuda. Odgovori su kratki i sažeti tako da budu što jasniji i razumljiviji ( a i
zato što sam bio lijen da dajem duže odgovore na ovakva pitanja)
Pitanja su prevedena
sa ruskog a ja sam dao najbolje od sebe da prevod bude što bolji no ubacio sam
i original na ruskom i prevod na engleski (google translate) za one koje
zanima celi orginalni tekst.
1. Šta vi radite kada
ste uplašeni? Kada avion pada u vazdušni džep, kada započne artiljerisjka
paljba ili kada započne epidemija kolere.. u tim slučajevima ja primanjujem
razumne ali u potpunosti nedovoljne mere (vežem pojas, sakrivam se i perem
ruke) a posle toga se pomolim. Šta vi ateisti radite?
Isto što i oni koji nisu ateisti manje molitva. Pokušavamo
da uradimo sve da bi smo sprečili neželjeni ishod, u zavisnosti od situacije da
skupimo što je moguće više podataka o njoj i na osnovu njih da reagujemo. U
slučaju pada aviona pretpostavljam da se svi nadamo međutim molitva izostaje jer
smatramo da od nje nema baš nikakave koristi.
2. Vi ne želite
besmrtnost? Nadate li se da će te je dostići pragmatičnim metodima kao što su
na primer medicinska dostignuća? Ili je želite ali znate da je nedostižna pa
stoga ne trošite vreme na nju?
Pitanje besmrtnosti je jako složeno pitanje, u principu
svako bi želo da može da živi što duže no besmrtnost je već jako problematična
stvar. Iznenadna „epidemija“ besmrtnosti bi predstavljala izuzetan problem
posebno ako pretpostavimo da besmrtnost ne označava samo smrt od starosti već i
smrt od bolesti i nesreća.
Ako besmrtnost ne uključuje i perfektno zdravlje i zaštitu
od mogućih povreda korz potpunu regneraciju doživeli bi smo scenarijo iz
Torchwood: Miracle Day, što niko imalo inteligentan ne bi želeo (ljude kojisu
po vaku cenu živi makar i sa 90% uništenim i deformisanim telima i neizlečivim
bolestima koji večno žive u agoniji ukoliko ih žive ne kremiraju). U zavisnosti
od scenarija besmrtnost može biti užasna ili dobra stvar.
3. Da li želite
da verujete a ne možete? Da li možete
ali ne želite? Da li niti možete niti želite verovati?
Ljudi mogu da imaju različit odnos prema ovome. Ja lično
niti mogu ali niti želim da verujem. Sistem koji predstavlja hrišćanska
religija za većinu ateista je jedan verzija nebeske Sverne Koreje u kojoj ljudi
predstavljaju igračke viših bića i taj odnos je sjajno objasni Kristofer Hičens:
4. Da li postoji
knjiga na osnovu koje vi poredite svoja delovanja i postupke. Ja imam
jevanjđelja a šta imate vi? „Gospodara Prstenova“, „Malu Doroti“ „Rat i mir“?
„Kapital“?
Moguće da neko ima
neku knjigu ali sigurno je da ne postoji knjiga koju kao merilo uzimaju svi
ateisti. Pretpostavljam da mnogi od nas uzimaju kao merila moralnosti „zlatno
pravilo“ i pravilo kategoričkog imperativa:
Zlatno pravilo
predstavlja etičko pravilo po kome ne bi trebali činiti drugima ono što ne
želimo da neko učini nama a kategorički imperativ glasi: „Postupaj prema onoj
maksimi za koju možeš poželjeti da postane оpšti zakon.“
Još jedan bitna
stavka je da mi ateisti na postojeće „svete knjige“ nikako ne gledamo kao na
izvor morala, štaviše mi smatramo da mnoge od njih predstavljaju svojevrsne
moralne perverzije.
5. Da li postoje sveštenici
za koje smatrate da su dobri ljudi?
Patrijar Tihon? Mitropolit Antonij Surožskij? Valentin Feliksovič
Vojno-Jaseneckij (Arhiepiskop Luka)? Otac Aleksandr Men?
Naravno da mogu
biti, ja imam poštovanje prema arhebiskupu Dezmondu Tutuu, mi ne smatramo da
sveštenici ne mogu biti dobri ljudi, mi smatramo da je to zahvaljujući njihovim
moralnim kodeksima odn. „svetim knigama“ za njih jako teško.
6. Dobro, vi ne
priznajete postojanje boga, no da li priznajete postojanje drugih nematerijalnih
fenomena, koja se ne mogu vedeti, dodirnuti. fenomeni koji imaju ime, istoriju,
značenje ali koje niko nije video. Na primer integral. Šta više je potrebno?
Ateisti ogromnim delom ne prizanju postojanje fenomena
koji se ne mogu dokazati, postojanje integrala se može dokazati tako da naravno
da priznajemo postojanje integrala.
7. Kakvo je vaše
shvatanje i odnos prema onim umetničkim delima koja su zasnovana na jevanđeljskim
pričama? „Blagoveštenje“ od Leonarda,
„Sveta porodica“ od Mikelanđela, „Božićna zvezda“ Pasternaka , „Sretenje“ Brodskog.
Isto kao shvatanje prema umetničkim delima
antičkih naroda koji su bili mnogobošci, religija i nacionalna pripadnost
nisu nikakva prepreka za ljubitelje
umijetnosti bili oni ateisti ili ne.
8. Kako zamišljate
sebe posle smrti? Pretvorene u humus? To se dešava sa našim telom no šta će
biti sa vašim umom. Po Lavoazije-Lomonosovom zakonu o očuvanju materije i
energije um ne može nestati.
Ne zamišljam sebe
kao humus pošto planiram da me kremiraju, no oni koji ne planiraju to će se
pretvoriti u humus . Um će nažalost nestati sa telom koliko je do sada poznato
um sam po sebi ne predstavlja energiju već je posledica elektične i hemijske
energije tako da kada one nestanu nestaje i on. Lavoazijev zakon se baš i ne
odnosi na um.
9. Da li ste sposobni
da mislite paradoksalno? Da li možete da shvatite da je elekton i čestica i
talas?
Naravno da smo
sposobni da mislimo paradoksalno i da shvatimo da je elekton i čestica i talas.
Svašta...
10. Ako sutradan
nestanu sve religije i njihove
manifestacije da li će te izgubiti nešto?
Ne ukoliko ne bi sa
njima nestala i umjetnička djela koja su povezana sa religijama.
11. Da li mislite da zlo postoji samo po sebi ili
mislite da je to greška bogova?
Pošto smo ateisti i
samim tim ne verujemo u bogove, prilično je sigurna da ne mislimo da je zlo nastalo greškom bogova (i
zar nisu bogovi bezgrešni po religioznim učenjima modernih religija?) stoga zlo
nastaje kao rezultat ljudskog delovanja i prirodnih promena i katastrofa.
12. Kako naterate
sebe da uradite nešto što morate ali je to jako teško uraditi? Na primer da
odete u bolnicu kod mentalno bolesne stare osobe?
Ako nekom treba
sveta knjiga koja će ga plašiti paklom ako ne uradi dobro delo, on nije dobra
osoba. U drugim slučajevima dovoljno je
zamisliti rezultate koji bi nastali kao posledica neizvršavanja određenog posla
ili zadatka da svako bude dovoljno motivisan.
13. Šta uradite kada
učinite loše delo i grize vas krivica?
Žalimo što smo to
uradili i osećamo se krivim,pokušavamo da koliko toliko ispravimo načinjenu
štetu i posledice našeg delovanja.
14. kako se borite sa
taštinom, ako ne uspevate da se izobrite vaša ostvaranje se mogu
smatrati ništavnim u odnosu na božija ostvarenja.
Pa, pošto smatramo da božijih ostvarenja nema mislim da
svaki ateista misli da je ostavrio više od zamišljenih božanstava. Borba protiv
taštine je laka, uvek ima neko ko je bolji od vas u nečemu a ako nema onda imate
svo pravo na istu, no taština donosi sa sobom posledice i te loše posledice i opadanje društvenih veza
su prilično dobar razlog da se taština izbegava.
15. Da li verujete u
čuda? Šta je po vašem mišljenju čudo?
Ne, čuda su po mom mišljenju nadprirodne pojave a kao takve
ne mogu se pojaviti u prirodi.
Коментари
Постави коментар